Stajsko đubrivo

Zoran Kostović je napisao(la):
@dukej
Takve probleme imaju svi ali o tome ne pričaju(pišu).Kada sam čitao tvoj post imao sam utisak da si posmatrao mene dok orem u takvim uslovima.Pozdrav.
Kliknite za proširenje...

Mozda bas i nije za pisati o ovome u temi o stajnjaku, al da se i ja javim ;)

Ne znam kako vi, al je iza SIP beraca bilo stajnjaka ili ne, jednobraznjak 16" zaorava sve i iza njega se nista ne pozna. A ako se zaorava dvobraznjakom kukuruzovina, prate se redovi, jer drugacije nece ici. Prednja brazda da zatrpava red, a zadnaj da vadi medjured i da vidis kako se ore.
 
Cuj, nisanis red, tako da jedna daska vadi red, a druge dvije medjured. u iducem prolazu cedvije vaditi redove, dok jedna medjured...

A ako vec pricamo o ozbiljnom trobraznjaku, znaci da je to plug visog klirensa i da ga vuce odgovarajuci traktor. Tad ne moras pratiti redove, kao ni ja s mojim jednobraznjakom.

Dok nisam jednobrazni nabavio, uvijek se dvobrazni "stelao" da u svakom prolazu prednja brazda vadi red i duboko ga zatrpava, dok je druga vadila medjuredni prostor. Oranje je bilo grbavo jer je prednja brazda vadila viseod druge, ali nista strasno sto tanjuranje ne moze popraviti. Od kako imam jednobraznjaka, vise o zaoravanju kukuruzovine ne razbijam glavu.
 
Taj sistem nisanjenaja smo mi nazvali dzombiranje, to i mi radimo... mada jedan prohod tanjiracom makar i lakom puno moze da pomogne... Ja sam odkad radim poljoprivredu SAMO JEDNOM palio i verujte da se odrazava na sledece 2-3 godine u prinosu... A to jednom sam morao da palim jer sam uzeo njivu u arendu gde su pametnjakovici ograbili kukuruzovinu da je presuju pa im je dobrano pokisla i odustali su od presovanja... Nakon par dana pao je i sneg pa je ta kukuruzovina ostala na njivi do marta meseca dok se nije prosusila toliko da je moze zapaliti.... Uzas!
 
Mityoo: mislim da poslije beraca visokim plugom ne moras nisaniti redove. Ja sam nisanio redove s niskim plugom, jer se drugacije stopao...

Jednobraznjakom vise ne nisanim redove, vec samo idem, pa kako mu volja, i ako se i zastopa, zastopa se na crtalu.
 
10eade18.jpg

Vuko đubar danas.
 
posto mi je sve poorano i posejano dali mogu da pilece djubrivo razbacim recimo ciklonom za vestak po zitu ili jecmu posto vidim da su neki to radili sa osokom ? Ili po oranici ?
 
Ja znam da to rade po lucerki , posle se to u rano proleće udrljaš (ispravka) .
 
Verujtemi da nemogu precizno da vam kazem. Mislim da se ove prikolice krecu oko 10000e. Veceras cu pogledati na internet pa cu vam sa preciznoscu odgovoriti.
 
sto se tice tog koriscenja osoke, ima jedno pravilo ne sme se koristiti sveza osoka, jer treba da odstoji neko vreme da se izvrse mikrobioloske fermentacije i da uginu patogeni mikroorganizmi. Nakon primene osoke naglo se povecava broj ureolitskih mikroorganizama i nitrifikatora. Kao rezultat njihove aktivnosti stvara se amonijacni i nitratni azot. Neiskoristeni azot odlazi u dublje slojeve zemlje pa primenom osoke u vecim kolicinama moze doci do zagadjenja podzemnih voda , jezera i povecanja patogenih mikroorganizama. :ppozdrav:
 
Zato ovde sam video da postoje cisterne od 10 000l i pustaju osoku po redovima kroz mnogobrojna creva. Poslacu vam slike drugi put. :ppozdrav:
 
@Dragan82
pa to je verovatno pustena osoka u sistemu kap po kap , kao prihrana, to nije lose za povrce ,jagode i ostalo .


evo malo o stajnjaku: 1)Ovciji stajnjak = bogat je proteinima i lako razgradivim materijama, a siromasan celulozom.
2) Konjski stajnjak= siromasan je proteinima ,a bogat celulozom i hemicelulozom
3)Govedji stajnjak= po sastavu izmedju ova dva gore navedena
ako se zanemari poreklo u proseku u stajnjaku ima (Cvrsti stajnjak) 0.3-0.6% azota (N) ,0.1-0.4% Fosfora (P), 0.3-1% (K) kalijuma. Polovina ovih jedinjenja su lako rastvorljiva u vodi sto je dobro.

Svez stajnjak ne treba zaoravati nego se treba podvrgnuti mikrobioloskim procesima u toku kojih se svez stajnjak transformise u organsku materiju slicnu humusu. OVaj proces svi dobro znamo i naziva se humifikacija ili zgorevanje stajnjaka. Svez stajnjak ima dovoljno vlage,kiseonika i hranjivih materija za umnozavanje razlicitih grupa mikroorganizama.
Zgorevanje se vrsi na vise nacina 1) Toplo zgorevanje-u aerobnim uslovima (uz prisustvo kiseonika)- stajnjak se stavlja u male gomile u rastresitom stanju. U ovim uslovima se razvijaju mikroorganizmi i zagrevaju stajnjak do 40-50 o C (ovaj proces traje 7 dana), dalje razlaganje vrse termofilni organizmi i podizu temp. do 70o C . Posle par meseci temperatura se snizava a proces dovrsavaju mezofilni mikroorganizmi. Ovakav stajnjak sadrzi veci procenat lako razgradivih proteina i mineralnih hraniva.
2) Hladno zgorevanje -u anaerobnim uslovima (bez prisustva kiseonika)-temperature su nize, stajnjak se stavlja u velike gomile i sabija umnizavaju se anaerobi i transformisu prostirku po tipu anaerobnih fermentacija. zgoreo stajnjak sadrzi veci procenat organske materije koja se sproije razlaze pa se koristi za laksa zemljista.
3) Kombinovano zgorevanje-vrsi se u pocetku u aerobnim uslovima , nakon podizanja temperature na 40-50o C ,stajnjak se sabija i dalje zgorevanje se vrsi u anaerobnim uslovima. Stajnjak koji se dobije na ovaj nacin dobrog je kvaliteta i sadrzi podjednake kolicine lako razgradivih i teze razgradivih materija.

Unosenjem stajnjaka unosi se velika kolicina mikroorganizama u zemljiste i povecava se njena celokupna mikrobioloska aktivnost, kolicina pristupacnog Azota, Kalijuma, Fosfora i ugljen-dioksida, a humifikovani stajnjak dobrinosi povecanju humusa u zemljistu ,a samim tim i kvaliteta zemlje. sve to utice na strukturu zemljista i poboljsanje koloidnih svojstava.

malo sam oduzio ali evo taka je tema pa da dam mali doprinos :ppozdrav: :D iskuckano iz knjige "Mikrobiologija" , Mirjana Jarak
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh