ratarhr
Član
Evo još jedna slika ..
Stajsko đubrivo
- Začetnik teme tibor
- Datum pokretanja
U proleće 69 ili 70, ne zna deda tačno, košava je nosila zemlju sa pooranih njiva, po južnom Banatu tako da je od te zemlje pravila ogromne gomile sitne prašinaste zemlje.pa te 1934 je taj oblak i doneo plodnu zemlju u vojvodinu
Ljudi su tu zemlju vukli kućama, misleći da je dobra za rasad, ali vraga, zemlja je bila izgorena i na nju se nije hvatalo ništa.
panonac
Prijatelj Foruma
Sadrzaj mineralnih materja u svezem stajnjaku
vrsta zivotinje----------vlaga----------S,materja------N-----P-----K-----
Konj 70,5 29,5 0,57 0,28 0,52
Goveda 77 23 0,43 0,24 0,48
Svinja 71,6 28,4 0,52 0,19 0,58
Ovca 69 31 0,82 0,24 0,65
Zivina 56 44 1,63 1,54 0,85
vrsta zivotinje----------vlaga----------S,materja------N-----P-----K-----
Konj 70,5 29,5 0,57 0,28 0,52
Goveda 77 23 0,43 0,24 0,48
Svinja 71,6 28,4 0,52 0,19 0,58
Ovca 69 31 0,82 0,24 0,65
Zivina 56 44 1,63 1,54 0,85
Dragan18
Član
Tacan sadrzaj se tesko moze utvrditi jer na jednom gazdinstvu obicno ima i zivine i svinja i goveda... jedino miksovanje svega toga i nositi na analizu. Zato sam napisao ono sto se u praksi uzima za proracun 0,5% N 0,2% P i 0,7% K
pozdrav!
ivanm
Član
Да поставим још једно питање уваженој господи од струке и науке.
Везано је разлагање стајњака и заораних жетвених остатака. Наиме, растурам стајњак, али никад више од 3-4вагона/ха. Међутим, на парцели, (о чему сам писао пре неколико постова у овој теми) примећујем да уместо повећања имам умањење приноса. Сада сам се сетио још једног занимљивог детаља, који можда има везе са тим, а можда и нема.
--> Када орем у јесен врло често и у приличној мери налазим неиструлеле остатке стабљике кукуруза, а некад врло јасно видим и неиструлеле делове стајњака (изнешеног прошле јесени !!) ако у њима има мало више сламе. Да ли то значи да је поремећена микрофлора земљишта па је слабије разлагање? Може ли томе да буде разлог што је земљиште ниско, па сваке 2-3 године с пролећа помало лежи у води? Чиме може да се поспешии разлагање стајњака (повећан унос азота(?), Славол и сл(?) ) и колико би то било исплативо?
Везано је разлагање стајњака и заораних жетвених остатака. Наиме, растурам стајњак, али никад више од 3-4вагона/ха. Међутим, на парцели, (о чему сам писао пре неколико постова у овој теми) примећујем да уместо повећања имам умањење приноса. Сада сам се сетио још једног занимљивог детаља, који можда има везе са тим, а можда и нема.
--> Када орем у јесен врло често и у приличној мери налазим неиструлеле остатке стабљике кукуруза, а некад врло јасно видим и неиструлеле делове стајњака (изнешеног прошле јесени !!) ако у њима има мало више сламе. Да ли то значи да је поремећена микрофлора земљишта па је слабије разлагање? Може ли томе да буде разлог што је земљиште ниско, па сваке 2-3 године с пролећа помало лежи у води? Чиме може да се поспешии разлагање стајњака (повећан унос азота(?), Славол и сл(?) ) и колико би то било исплативо?
Sadrzaj mineralnih materja u svezem stajnjaku
vrsta zivotinje----------vlaga----------S,materja------N---------P---------K-----
Konj---------------------70,5-----------29,5------------0,57------0,28------0,52
Goveda------------------77-------------23--------------0,43------0,24------0,48
Svinja-------------------71,6-----------28,4------------0,52------0,19------0,58
Ovca---------------------69-------------31--------------0,82------0,24------0,65
Zivina--------------------56-------------44--------------1,63------1,54------0,85
Ево колега да буде мало прегледније, где сте пронашли ову табелу ?
vrsta zivotinje----------vlaga----------S,materja------N---------P---------K-----
Konj---------------------70,5-----------29,5------------0,57------0,28------0,52
Goveda------------------77-------------23--------------0,43------0,24------0,48
Svinja-------------------71,6-----------28,4------------0,52------0,19------0,58
Ovca---------------------69-------------31--------------0,82------0,24------0,65
Zivina--------------------56-------------44--------------1,63------1,54------0,85
Ево колега да буде мало прегледније, где сте пронашли ову табелу ?
panonac
Prijatelj Foruma
Tabela je pronadjena u jednoj poznatoj POLJO firmi,gde su radili analize za sebe,a ja vam prenasam podatke.
MOMOSARIC
Član
@ivanm , pa naravno , ako leži voda duže, sve živo u zemlji izumre ili pobjegne pa nema šta da razloži ostatke , a tu je vjerovatno i ph nizak pa je i to razlog.
Tu je lijek drenaža+kreč.
Tu je lijek drenaža+kreč.
draganpan
Član
E konacno nesto sto sam dugo ocekivao...Sadrzaj mineralnih materja u svezem stajnjaku
vrsta zivotinje----------vlaga----------S,materja------N---------P---------K-----
Konj---------------------70,5-----------29,5------------0,57------0,28------0,52
Goveda------------------77-------------23--------------0,43------0,24------0,48
Svinja-------------------71,6-----------28,4------------0,52------0,19------0,58
Ovca---------------------69-------------31--------------0,82------0,24------0,65
Zivina--------------------56-------------44--------------1,63------1,54------0,85
Ево колега да буде мало прегледније, где сте пронашли ову табелу ?
Hvala i Matketu i Panoncu
ivanm
Član
За дивно чудо рН је неутралан и благо базан, п акреч не би ништа урадио, а вода не лежи сваког пролећа и то није никад дуже од 10-15 дана годишње.
futurefarming
Član
Još par tabela u vezi stajnjaka, možda nekom bude od koristi: http://www.hlede.net/studentski_radovi/zoohigijena/GNOJ i zagadjenje vodotoka.htm
panonac
Prijatelj Foruma
Jos samo da dodam nesto sto u predhodnoj tabeli nisam napisao.Ako se djubre iz zivinarnika iznosi jednom godisnje onda u njemu ima 15,3 Vlage, 6,2 N, 1,9 P, 3,3 K, 5 Ca / Nadam se da ce ove tabele doprineti boljem radu nasih clanova,pa i sire.
panonac
Prijatelj Foruma
@marko22,da onda vazi gornja tabela.
Znaci, ako sam dobro shvatio, kad vise odlezi onda se koncentracija N, P, K, povecava?
Mozda je najbolje da moje pitanje postavim na sledeci nacin. Koliko se zivinskog preporucuje po hektaru, ako se uzima sa farme prakticno u svezem stanju? Covek ga izvozi jedanput nedeljno sa farme, tj ono sto se za tu nedelju skupi od koka nosilja.
Mozda je najbolje da moje pitanje postavim na sledeci nacin. Koliko se zivinskog preporucuje po hektaru, ako se uzima sa farme prakticno u svezem stanju? Covek ga izvozi jedanput nedeljno sa farme, tj ono sto se za tu nedelju skupi od koka nosilja.
ivanm
Član
Временом испарава вода па је тиме и стајњак "концентрованији". А колико треба, - ту је анализа земљишта најбоље решење...
draganpan
Član
Kakve li su ove tabele za djubre preradjeno kalifornijskim glistama
zombie_666
Banned
Koja je dubina oranja optimalna za pravilno zaoravanje prilično velike količine stajnjaka? Treba da izvezem nekih 30-40 tona na parcelu od 0.7ha, što se na mom kraju smatra žestokim djubrenjem, pa me zanima dal postoji neko pravilo oko zaoravanja istog tako da se razloži u zemljištu kako treba? Prošle godine sam djubrio jednu parcelu na sličan način (nešto manje doduše) ali je oranje bilo tragedija (uslužno radjeno, moj 539 nije mogao) pa mi je kukuruz tu osjetno slabiji (sumnjam na vazdušne džepove i nerazloženo djubre u tlu usljed veeeoma lošeg, plitkog i nepravilnog oranja.
ivanm
Član
Мислим да је и код овог заоравања правило - што дубље то боље. Ја сам се пре пар постова жалио на моје проблеме са стајњаком и схватио да није проблем ваздушних џепова, јер заоравам у јесен, тако да се до проблећа све јако лепо слегне, него је проблем притко или недовољно дубоко орање. (растурам са приколиком, она направи тепих, па кад кренем са орањем моја "баба Рајка" само проклизава ако хоћу дубље орање).
Мислим да плитким орањем направимо два проблема - са малом дубином орања сав стајњак се помеша са мало земље и сконцентрише се у плитком слоју, па може и да "изгори" земљу. Ако то пак ипак не буде случај, земља буде толлико јака да млада биљка има сву храну на малој дубини (15-20цм), тако да не иде у дубину својим кореном. Онда дође крај јула, почетак августа и суво време, имамо плитак корен у зони где нема влаге, па је резултат - боље да нисам ни растурао стајњак....
Мислим да плитким орањем направимо два проблема - са малом дубином орања сав стајњак се помеша са мало земље и сконцентрише се у плитком слоју, па може и да "изгори" земљу. Ако то пак ипак не буде случај, земља буде толлико јака да млада биљка има сву храну на малој дубини (15-20цм), тако да не иде у дубину својим кореном. Онда дође крај јула, почетак августа и суво време, имамо плитак корен у зони где нема влаге, па је резултат - боље да нисам ни растурао стајњак....
RatkoPa
Član
ja stajnjak izvozim krajem avgusta i samo ga istanjiram teskom tanjiracom a tu parcelu orem pocetkom novembra.tako radim od 2000-te i rezultati su odlicni.vec sledece godine kukuruz bude vidno bolji u odnosu na ostale a i lakse podnosi susu.dok sam klasicno zaoravao odmah po rasturanju tek druge ili trece godine se videlo da je njiva nadjubrena.tako je barem kod mene
