Stajsko đubrivo

@ Hanza

Jako bih voleo da vidim repu koja je donela prinos 3-5 puta veći od uobičajenih (na našem terenu) 5-7 vagona/ha.

Ja mislim da ti nikada nisi sejao repu, niti znaš tehnologiju proizvodnje iste.

I gde da napravim komposta za napr. 10 ha?
 
hanza je napisao(la):
Ti si neki zdravo pametan kad nešto tako kažeš, mora da si završio visoke škole:haha:
Kliknite za proširenje...

Pošto sam ja zdravo pametan, a ti još pametniji, koji je procenat azota u svežem stajnjaku u kom obliku se nalazi i kako se pretvara u amonijak ?

P.S. Da li znaš koliki je prosečan sadržaj humusa u zemljištu u recimo Vojvodini i gde je to 30% humusa u prirodnim zemljištima?
 
Poslednja izmena:
branko je napisao(la):
@ Hanza

Jako bih voleo da vidim repu koja je donela prinos 3-5 puta veći od uobičajenih (na našem terenu) 5-7 vagona/ha.

Ja mislim da ti nikada nisi sejao repu, niti znaš tehnologiju proizvodnje iste.

I gde da napravim komposta za napr. 10 ha?
Kliknite za proširenje...
Kao što sam već negde napisao za velike površine se koristi sasvim druga tehnologija.
Evo nešto malo da ti možda poveća interesovanje, a ako hoćeš detaljnije javi se na pp.
Za 10h ti je potrebno 2000 litara preparata, poprskaš zemlju ne golu, već da ima biljnih ostataka, što više to bolje, potanjiraš i za nedelju dana poseješ.
Znači nema oranja, samo tanjiranje, ne velikom brzinom.

12 maja 1934 godine, je oluja odnela svu rodnu zemlju sa teritorije Zapadnog Kanzasa, Texasa i Oklahome, kao i deo Novog Meksika i Kolorada, takozvane velike ravnice.
Zemlja je odnesena na istok, preko dve trećine kontinenta, oblak je zasenio sunce glavnog grada, i pao u Atlanski okean.
Tada je Americi zapretila glad, trebalo im je 2-3 godine da ponovo oforme rodnu zemlju (humus).
Od tada u Americi (ili jednom delu) nisam baš upoznat u detalje, izbegavaju duboko oranje i upotrebu mineralnih đubriva. H. Bennett
Danas 30.000 Američkih farmera koristi kompost. Jer se boje za svoju zemlju.:sreca:::novac::
Ovo su mikroorganizmi koji već žive u zemlji samo im je broj smanjen upotrebom mineralnih gnojiva, zaoravanjem, upotrebom pesticida.
Kao što sam pisao, zaoravanjem ne postižemo razgradnju već truljenje, što nije isto, truljenje proizvodi prosti azot i amonijak koji ubija mikriorganizme u zemlji.
U zdravoj zemlji ima 20 tona mikroorganizama, zamisli da na površini 100x100 metara pase 50 krava eto to ti je to.
 
Poslednja izmena:
Dali si siguran da ti mikroorganizmi nece narusiti kakvu takvu postojecu ravnotezu i ponasati se predatorski naspram vec postojecih u zemljistu ? Ako ce mo ruku na srce i sami ostatci se razgrade 80 posto nakon jedne zime . Tipican primer otarupirano kukuruziste koje ceka oranje na prolece .
 
hanza je napisao(la):
... je oluja odnela svu rodnu zemlju sa teritorije Zapadnog Kanzasa, Texasa i Oklahome, kao i deo Novog Meksika i Kolorada, takozvane velike ravnice.
Zemlja je odnesena na istok, preko dve trećine kontinenta, oblak je zasenio sunce glavnog grada, i pao u Atlanski okean.
Kliknite za proširenje...

Mnogo jeben oblak!!! :haha::haha::haha:
 
hanza je napisao(la):
Kao što sam već negde napisao za velike površine se koristi sasvim druga tehnologija.
Evo nešto malo da ti možda poveća interesovanje, a ako hoćeš detaljnije javi se na pp.
Za 10h ti je potrebno 2000 litara preparata, poprskaš zemlju ne golu, već da ima biljnih ostataka, što više to bolje, potanjiraš i za nedelju dana poseješ.
Znači nema oranja, samo tanjiranje, ne velikom brzinom.

12 maja 1934 godine, je oluja odnela svu rodnu zemlju sa teritorije Zapadnog Kanzasa, Texasa i Oklahome, kao i deo Novog Meksika i Kolorada, takozvane velike ravnice.
Zemlja je odnesena na istok, preko dve trećine kontinenta, oblak je zasenio sunce glavnog grada, i pao u Atlanski okean.
Tada je Americi zapretila glad, trebalo im je 2-3 godine da ponovo oforme rodnu zemlju (humus).
Od tada u Americi (ili jednom delu) nisam baš upoznat u detalje, izbegavaju duboko oranje i upotrebu mineralnih đubriva. H. Bennett
Danas 30.000 Američkih farmera koristi kompost. Jer se boje za svoju zemlju.:sreca:::novac::
Ovo su mikroorganizmi koji već žive u zemlji samo im je broj smanjen upotrebom mineralnih gnojiva, zaoravanjem, upotrebom pesticida.
Kao što sam pisao, zaoravanjem ne postižemo razgradnju već truljenje, što nije isto, truljenje proizvodi prosti azot i amonijak koji ubija mikriorganizme u zemlji.
U zdravoj zemlji ima 20 tona mikroorganizama, zamisli da na površini 100x100 metara pase 50 krava eto to ti je to.
Kliknite za proširenje...

Srale bi jedna na drugu:haha::haha:
 
hanza je napisao(la):
Kao što sam već negde napisao za velike površine se koristi sasvim druga tehnologija.
Evo nešto malo da ti možda poveća interesovanje, a ako hoćeš detaljnije javi se na pp.
Za 10h ti je potrebno 2000 litara preparata, poprskaš zemlju ne golu, već da ima biljnih ostataka, što više to bolje, potanjiraš i za nedelju dana poseješ.
Znači nema oranja, samo tanjiranje, ne velikom brzinom.

12 maja 1934 godine, je oluja odnela svu rodnu zemlju sa teritorije Zapadnog Kanzasa, Texasa i Oklahome, kao i deo Novog Meksika i Kolorada, takozvane velike ravnice.
Zemlja je odnesena na istok, preko dve trećine kontinenta, oblak je zasenio sunce glavnog grada, i pao u Atlanski okean.
Tada je Americi zapretila glad, trebalo im je 2-3 godine da ponovo oforme rodnu zemlju (humus).
Od tada u Americi (ili jednom delu) nisam baš upoznat u detalje, izbegavaju duboko oranje i upotrebu mineralnih đubriva. H. Bennett
Danas 30.000 Američkih farmera koristi kompost. Jer se boje za svoju zemlju.:sreca:::novac::
Ovo su mikroorganizmi koji već žive u zemlji samo im je broj smanjen upotrebom mineralnih gnojiva, zaoravanjem, upotrebom pesticida.
Kao što sam pisao, zaoravanjem ne postižemo razgradnju već truljenje, što nije isto, truljenje proizvodi prosti azot i amonijak koji ubija mikriorganizme u zemlji.
U zdravoj zemlji ima 20 tona mikroorganizama, zamisli da na površini 100x100 metara pase 50 krava eto to ti je to.
Kliknite za proširenje...

auuuuu sta naprica sunce ti , tacno je da im je vetar odnosio povrsinski sloj jer im je zemlja inace peskovita, i slabija sa humusom za 2-3 godine je prakticno nemoguce podici kvalitet zemlje za visoki procent... amerikanci ne koriste vestacko djubrivo ? pa ti ne da pricas gluposti nego nisi ni svestan. Koriste i te kako , koriste ga najvise u tecnoj formi mada je zastupljeno i u granulisanoj formi. Koriste redukovane sisteme obrade, najvise No-till ,gde biljni ostaci ostaju po povrsini da bi smanjili odnosenje zemljista vetrom. Mlatis praznu slamu , svako zemljiste koje je iole redovno obradjeno i aerisano ima u sebi korisne mikroorganizme u veliko kolicini. Kompost je OK za baste, voce,saksije,manje parcele gde se zeli gajiti organska hrana. Klasicna poljoprivreda i KOMPOST jedino ali samo jedino ako drzava krene da se bavi sa tim i zeli da od nekih povrsina napravi obradive povrsine.
Sta sadrzi taj EM1? 2000 Litara preparata ...koliko to kosta strucnjace? Sadrzi pretpostavljam Bactofil A i B za brze raspadanje... hm.... skup je taj sport .


na snimku se vidi Max Emerge 2 sejalica za kukuruz prednja kutija je kutija za Industrijsko djubrivo, zadnja kutija za seme.

ima i sa rezervoarima za tecna djubriva, ali me mrzi da trazim.
 
Evo danas kod tetka posudio sam svoj utovarivać jedan tovari sa ursusom c-360 ja sa Zetorom 7711 vozim ...
Ja sam sa 7711 bio i šlep služba ukrka ga bajica do osovina ...
2aiox2t.jpg

10qbdol.jpg

11ttrty.jpg
 
Драгане18, ::pomoc:;
искрено ценећи твоје знање и вољу да саветом помогнеш сваком, а везано за стајњак - имао бих конкретно запажање.
Наиме, на једној парцели (3,50ха , али само на њој) ево већ неколико година ми се дешава да кад изнесем стајњак догодине тај део њиве (јер никад не торим целу њиву) ми роди барем 30% слабије !!! Остала агротехника је потпуно иста као и на преосталом делу. Земљиште је мало теже, тако да и зимско орање није никад дубље од 25цм (кад заоравам стајњак). У противном се каиша па је немогуће је заорати стајњак и сл. Стајњак је говеђи, стар до 8месеци.
Шта каже теорија? Може ли томе да буде разлог ако је стајњак плитко заоран? Питам, не да бих ЈА филозофирао, него да бих поправио евентуалну грешку, јер већ колико за 15-так дана ћу наторити 1ха где је била пшеница.
 
Koliko stajnjaka koristis kad djubris ? Koji je to tip zemljista? PH vrednost, sadrzaj CaCO3, radite li analizu?

Koji su to simptomi na psenici, koje su boje listovi itd. ? Nemoze se tek tako doneti neki zakljucak.

Pratim vec par godina parcele mog komsije koji ima malo zemlje a ima farmu krava, on izvozi vec par zadnjih godina ogromne kolicine stajnjaka, toliko je preterao da ove i prosle godine na parceli od 4 kj kukuruz visok 150 cm i katastrofalan je. Ne treba preterivati u nicemu, ne mozemo izmeniti neku sredinu tek tako preko noci, normalno je da ta sredina daje neki otpor (ne zeli da se menja (kao i ljudi) ) .
 
Управо то што нема јасних симптома и знакова недостатка неког елемента ме и чуди. Пшеница је нормална, нема оне љубичасте боје карактеристичне за недостатак фосфора, није ни бледа ни "модра".
Чекам резултате анализе земљишта, а од пре 4 (календарске ) године (узорак узет у јесен) : рН 7,75 , СаСО3 11,31 , Хумус 5,95 , Укупни азот 0,358 , Фосфор 22,22 , Калијум 21. Не бих стручно могао да ти кажем којем типу земљишта припада, али рецимо да би ритско било некако најближе тачном опису. Зато ми и јесте проблем да га заорем на већу дубину - моја Раковица60 када растурим приколицом има снаге да вуче, али ако је земљиште иоле трвђе само проклизавају точкови (заправо онај ван бразде.)
Иначе никад не претерујем са стајњаком из простог разлога што га немам много. Имам 9ха земље и око 10-13 вагона стајњака годишње, таман да сваке 3-4 године изнесем по око 3-4 вагона стајњака/ха. мислим да то нису неке количине које би требале да праве проблем. Са друге стране максимално се трудим да испоштујем агротехнику, па стајњак увек вучем средином септембра када већ нису тако топли дани и увек што данас изнесем, сутрадан рано ујутру одем и заорем, ма колико то била мала површина. Махом је то око 1-1,5 ланца.
Где ли грешим?
 
Mozda sa stajnjakom napravis vazdusni dzep :sta: ovo ostalo mi deluje solidno jedino je PH malo pobegao u bazno ali nije preterano strasno.
 
Анализа стајњака на овако малој количини је неисплатива. Нисам агроном па ми није доступна та литература да бих сазнао који је просечан састав говеђег и коњског стајњака. Тражио сам по нету , али нисам могао да наљм нешто поуздано иако ми је познато да су то врло променљиви подаци.
 
Sastav stajnjaka zavisi od mnogo cega, pocev od nacina drzanja (da li je toplo ili hladno cuvanje)... kada se radi proracun o unesenim kolicinama NPK obicno se uzima prosecan sadrzaj od 0,5%N 0,2%P ,0,7% K
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh