Ostoja Mijailović, poznat kao biznismen i predsednik Košarkaškog kluba Partizan, paralelno vodi i razgranat poslovni sistem koji u velikoj meri posluje sa državom. Prema podacima koje je objavila Nova S, on je vlasnik ili suvlasnik čak 25 firmi koje posluju u različitim sektorima, od osiguranja i prodaje automobila do servisa i održavanja vozila, a veliki deo njihovih prihoda dolazi upravo iz ugovora sa državnim institucijama, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama.
Posebno se izdvaja osiguravajuća kuća „Globos osiguranje“, koja je u prethodnih godinu dana sklopila oko 150 ugovora sa državnim i javnim sektorom. Samo u jednom mesecu ta firma dobila je čak 26 ugovora, od kojih su neki vredni milione, pa i desetine miliona dinara. Ti poslovi obuhvataju osiguranje imovine, vozila i zaposlenih za brojne institucije – od domova zdravlja i škola, do gradskih uprava, javnih preduzeća, MUP-a, EMS-a i drugih državnih organa.
Ugovori Globos osiguranja zaključivani su sa institucijama širom Srbije, uključujući i saradnju sa Narodnom bankom Srbije, gradom Novim Sadom i drugim velikim sistemima. Prema navodima iz teksta, veliki broj poslova dodeljivan je u kratkom vremenskom periodu, što ukazuje na izuzetno intenzivnu i kontinuiranu saradnju sa državnim sektorom.
Pored osiguranja, značajan deo državnih poslova dobijaju i Mijailovićeve firme koje se bave prodajom i održavanjem automobila, poput Ada motors, Trio motors i Britiš motors. Ove kompanije učestvuju u nabavkama i servisiranju vozila za različite državne institucije, uključujući MUP, EMS, Parking servise i druga javna preduzeća, a jedna od njegovih firmi bila je angažovana i u okviru državne nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“.
U pojedinim slučajevima, kako navodi Nova S, više Mijailovićevih firmi pojavljivalo se zajedno na tenderima, nastupajući u konzorcijumima, čime su isti ili slični poslovi ostajali unutar istog poslovnog sistema. Takav način učešća dodatno je povećavao ukupnu vrednost poslova finansiranih iz javnih sredstava.
Posebnu pažnju javnosti izazvao je i primer saradnje sa Parking servisom, gde je jedan posao najpre dobila firma u Mijailovićevom vlasništvu, a zatim je, po isteku ugovora, isti posao dodeljen firmi njegove supruge – i to po znatno višoj ceni, što je otvorilo dodatna pitanja o transparentnosti i ekonomičnosti javnih nabavki.
Zbog velikog broja ugovora, njihove vrednosti i kontinuirane saradnje sa državnim institucijama, poslovanje Ostoje Mijailovića i njegovih firmi privuklo je pažnju javnosti i medija. Ovakav obrazac, u kome privatni poslovni sistem ostvaruje značajne prihode iz javnih sredstava, otvara pitanja o kriterijumima dodele poslova, efikasnoj kontroli i stvarnoj konkurenciji u sistemu javnih nabavki u Srbiji.
