Soja 2011.god.

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Dicki, nešto ne valja u toj računici...
 
Peet@ Samo izracunajte pa onda...
cic@ kako mislis nikad necu dobiti od 488000 isti broj:haha: Pa nije valjda do toga doslo da se i o tome treba razgovarati, ali eto izgleda da treba. Pa posejacu jedno, deset, 5000, 9763 ili koliko vec izracunam da MOGU i TREBAM posejati zrna kako bi dobio 488000 stabljike.
U stvarnosti su gubitci- sacuvaj boze.
 
Ja sam rubin nabavio preko zadruge,posejao sam na parceli od 6kj,2kj rubina,2kj venere,2kj balkana pa cemo videti razliku,sejano na 70cm,izaslo oko 60kg po jutru.
 
dicki je napisao(la):
Ako znamo da broj mahuna vrlo cesto biva veci od 15 kom. po biljci, onda gubitci jesu ogromni.
Kliknite za proširenje...

Dicki stabljika soje sa 15 mahuna je izuzetno losa soja. Prosek bude preko 50 mahuna po stabljici. Najvise se gubi na sklopu. Probajte jednom u zetvi da izbrojite koliko imate biljaka po hektaru pa cete videti kako los sklop imamo.

ovo na slici je proslogodisnja prosecna biljka posejana 17 juna gde je voda odnela normalnu setvu. Nisam brojao ali verujem da ima 60-70 mahuna.
fwi29s.jpg


Jasno je meni o cemu ti govoris i stvarno mi nije jasno gde se gube biljke ali gube se. Brojao sam ponikle biljke, pa posle spartanja i na kraju u zetvi. Svaki put je bilo manje nego u prethodnom brojanju
 
dicki je napisao(la):
Peet@ Samo izracunajte pa onda...
cic@ kako mislis nikad necu dobiti od 488000 isti broj:haha: Pa nije valjda do toga doslo da se i o tome treba razgovarati, ali eto izgleda da treba. Pa posejacu jedno, deset, 5000, 9763 ili koliko vec izracunam da MOGU i TREBAM posejati zrna kako bi dobio 488000 stabljike.
U stvarnosti su gubitci- sacuvaj boze.
Kliknite za proširenje...

Dicki opustenije bre care! Vrati se malo nazad i procitaj opreznije onaj post na kojem sam ti odgovorio, ono 15 mahuna ili 30 mahuna. Stvarno ne budi smesan da je moguce gubiti 4 hiljade kg po ha.
 
Nema u svakoj mahuni po tri zrna a i prosečna masa zrna je manja od vrednosti koja je navedena u računici. Takođe, kao što cicimoric kaže, nije ni klijavost 100%, a verovatno postoji i eventualni rastur prilikom setve, mada je to zanemarljivo.

I da dodam još nešto... Moj drugar je prošle godine sejao žitnom sejalicom na, ako se dobro sećam, 38 cm međuredni razmak. Retko koja biljka se granala, kao na setvi u šire redove, nego je većina imala samo po jedno ili dva "stabla" sa mahunama. Međutim, prinos je bio jako dobar.
 
Dovoljno je da se prosetate iza kombajnera i vidite dali ima semena soje na zemlji jedan je balirao slamu od soje iza svih meltene kombajna u selu i rekao mi iza koga najvise ima rastura ali nije me toliko zanimalo da pricam to po selu ispalo bi kako ja namerno to pricam jer i ja sam imam kombajn pa da meni ide na ruku veca povrsina da radim.Normalno i od kombajna zavisi rod dal moze da pokupi do zemlje svu soju kako je nastelovan,brzina rada dali ima u meuni dosta zrna nisu sve meune iste biljka jeste nacickana ali nema svaka 3 i vise zrna.
 
Na sklop uticu mnoge stvari. Gubitke imamo od neklijavih zrna, mnogo vise gubitaka od situacije kada posejemo u poluvlaznu zemlju pa klica krene i propadne, kasnije zecevi i srndaci naprave nezanemarivu stetu. U susnijim godinama strada dosta biljaka i od suse, pa i manji grad koji mozda i ne primetimo hoce da polomi odredjen procenat biljaka. Sve se to skupi i na kraju se odrazi na prinos. Naravno dosta se gubi i prilikom kombajniranja a o godinama kada se mahune otvaraju same da i ne pricamo. Kod kombajniranja se najvise gubi u hederu jer oni prsti hoce dosta zrna da izbace. Kolega je prosle godine kupio novog Claasa i kompjuter je pokazio neki minimalni rastur a mesec dana posle zetve se i njegova parcela isto zelenila od ponikle soje kao i moja ili bilo cija u ataru
 
Malo se prospe kad se kosi.
Ako se poseje na primer 50 kg/kj na 3-4cm u redu, znači da kombajn ako isto toliko prospe treba da u svakom redu ima zrno na svakih 3-4 cm.
 
Pa dobro to da ali ima koji vise baci na zemlju a koji manje i covek je bas zagledao dok je balirao slamu.A ima bogami parcela gde ostaje 2-3 sprata meuna
 
cic@ Upravo tako kako kazes i upravo zato su gubitci ogromni.
Sto se tice sklopa tu se ne slazem. Pa bar danas uz malo zalaganja se moze ostvariti vrlo, vrlo tacan sklop. Nemoj me terati da savetujem rucno branje jednog prosecnog reda, i uporedjivnje dobijenog rezultata sa kombajniranim redovima. Kako toliko soje ''nestane'' ni sam ne mogu da shvatim, ali kada se izracuna lako se zakljuci da je ogroman deo nestao.
 
Dicki imam zapisano, koliko sam nabrojao biljaka na 2m sto sam brojao, koliko ima mahuna na nekoliko soja kao i masu od 100 zrna koje sam rucno "kombajnirao". To mi je u selu, kad odem pogledacu, pa cu ti napisati, ali se secam da je takav racun pokazao rastur kombajna od 10%. Verujem da je rastur jos manji. Najpriblizniji racun bi bio da se izmeri masa svih zrna sa 20-30 nasumicno izabranih biljaka, a potom prebroji na 10m duznih koliko ima stabljika.
 
Branko@ Tacno, nema. U nekoj ima i 4. Broj mahuna koji sam naveo je minimalan kako bi se videlo koliki su gubitci.Sto je broj mahuna veci veci je iprinos ,a i gubitci. Prosecno, prosle god. zbog povoljnog vremena balkan je bio tezak 0,2gr. zrno.
Cic@ Trudimo se valjda da saznamo koji je % klijavosti, i uz druge predpostavke odredjujemo sklop. Na pr. na 500 000 preporucenih ili odabranih ili kako vec, dodajemo onaj % za koji znamo ili mislimo da nece klijati. I sta? Zecevi? Nekada obrste 500-1000 struka soje, ali to nije nista. Problem je u sitnim stvarcicama kao sto je kombajn u korektnom usevu. Samo jedna sitnica: Dobili smo za zetvu 500000 stabljika balkana [ prosle god. jedno zrno bar ovde kod nas prosecno tesko 0,2 gr.]U zetvi izgubimo samo zbog velikog hedera i ... po jedno zrno sa svake stabljike, to je 500000x1=500000x 0,2= 100kg.Takvih jos nekoliko sitnica doprinesu da se stvarna matematicka cifra izgubi u vidu lastinog repa.
 
I pored svega toga što je navedeno, ipak nešto nije u redu sa tom računicom.
A čisto sumnjam da gubici prilikom kombajniranja mogu biti veći od 10%, ako je kombajn makar koliko-toliko naštelovan.
 
Problem je i za mene misterija.Matematika pokazuje jedno, a praksa drugo, pa me zainteresovalo pre 2-3 god. Jedna od mojih ne proverenih i ne utvedjenih predpostavki [ nemoj neko da se slucajno smeje, a da nije merio nekako ] je da mozda neki deo soje bude zdrobljen i izbacen u vidu prekrupe ma kako bio podesen kombajn.
 
jako mnogo soje ostane i naprvom spratu koji heder nemoze da pokupi .To je narocito izrazeno kod starijih soprti tipa balkan ravnica,takodje pucanje meune prilikom udara vitla pravi dosta rastura.Jedne godine sam potenjiro malom tanjiracom sojiste bla susa pa sam samo malo zamandrljo.Neposredno posle toga pala kisa, njive su izgledale kao da je posejana.Iz mog iskustva Dickijeva prica vise nego pije vodu.
 
mislim da u proseku gubitak pri vršaju nije veći od količine semena potrebnog za setvu te njive tj. oko 100 kg po hektaru
više ostane u donjim redovima što kombajn ne može da pokupi što je najviše izraženo na manjim njivama
zato je bitno da njiva bude što ravnija
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh