Verujem da ima svega. Šećernu repu je najteže proizvesti, sve se meri i prinos i kvalitet. Plus toliko je veliki uticaj uslova spoljašnje sredine, kako onih koji se mogu kontrolisati djubrivo, obrada zemljišta, hemijski tretmani od korova i bolesti, do vremenskih prilika, tipa zemljišta na koje čovek relativno malo može da utiče.
Nažalost mali broj kvalitetnih istraživanja se sprovodi na repi. Od kako sam preuzeo odeljenje i tek zagrebao iznda površine vidim koliko stvari treba ispitati. Radimo sada neke analize djubrenja 20 različitih varijanti. Jedan zaključak kaže da različite doze djubriva uopšte ne utiču na sadržaj kalijuma u korenu repe. Zemljište je černozem, ali takva su većina u vojvodini. Jednostavno imamo dovoljno kalijuma u osnovnom substratu i skoro svaka prekomerna upotreba kalijuma ne donosi profit. Ali sa druge strane djubrenje jako utiče na sadržaj šećera, kao i na štetni amino azot. Treba sada posebno razdvojiti i izmeriti uticaj pojedini makroelemenata, ali osnovni obrisi su tu. Nažalost neko misli da je zapadna agrotehnika dobra za nas, naravno da nije. Nažalost mi kao narod ne pokušavamo da stvaramo nešto svoje, već mislimo da ako prepišemo sa zapada recepte da će uspeti i kod nas. Nažalost to tako ne ide. Treba da prepišemo njihov pristup prema problemu, studioznost, preciznost, planiranje. Naravno pre toga treba da imamo ideju šta da ispitujemo i istražujemo.
Ne znam više ni šta pišem. U svakom slučaju znam da i ja mogu i moram još mnogo da napredujem u ovoj oblasti. Ovde za sada samo delim iskustva, znanja i informacije koje dobijem, jer država me plaća da se bavim ovim poslom. Nadam se da ćemo u narednom periodu imati mnogo veći broj korisnih istraživanja koja će pomoći da podignemo proizvodnju šećerne repe na viši nivo.