iz saradnje --citiram iz Vaših izvora :
**SLAMA I BIOMASA KAO ALTERATIVNI IZVOR ENERGIJE
Znatne količine biomase svake godine na poljima Srbije ostaje neiskorišteno, a to je oko 13-14 miliona tona. Samo u Vojvodini, godišnje se dobije između 6 i 7 miliona tona biljnih ostataka što odgovara količini od 2,5 miliona tona nafte.
Slama pšenice i drugih strnina je, poslednjih 20 godina kao sporedni proizvod, vrednija od osnovnog proizvoda. Prinos slame u proseku iznosi 2,5 t/ha. Ako se uzme, za primer prošlogodišnji maksimalni prinos zrna pšenice od 8 t/ha, a cenu zrna od 10 dinara po kilogramu, proizvođač je dobio 80.000 din/kg. Posle odbijanja troškova dobije se prihod od oko 30 000 din. Istovremeno prinos slame od 2,5 t/ha odgovara ekvivalentu 800 l nafte. Ako se uzme u obzir cena od 80,00din/l, dolazi se do podataka da je vrednost slame 64 000 din/ha. Posle odbijanja troškova prihod je oko 55 000- 60 000 din/ha i to samo za proizvedenu slamu.
Kod proizvodnje uljane repice ostvaruje se prinos 3,3 t/ha zrna, od kojeg se dobija 1 000 litara biodizela, ali i prinos slame od oko 3 t/ha koja takođe predstavlja značajan energent.
Takođe u vinogradarstvu, u toku godine, ostane 1 t/ha orezaka, koji naţalost ostaje neiskorišćen, jer se ne briketira, već spaljuje na parceli. Slično je i u voćarstvu, gde se zavisno
od starosti zasada i načina uzgoja ostvaruje 1-2 t/ha, pa i više biljnih ostataka, koje se, naţalost, spaljuju, ili ređe, zaoravaju.
Što se tiče biomase u ruralnim oblastima, biljni ostatci se koriste neprerađeni, u prirodnom obliku. Ovaj vid energije je deset puta jeftiniji u odnosu na druge energente. Jedna bala slame mase 12-14 kg, energetski odgovara količini 3,5 litara nafte. Za jedno domaćinstvo (kuća) površine od 200 m2 u toku godine za grejanje je potrebno 40 kilovata energije, što se moţe obezbediti sa 600-700 bala slame, čija je trţišna vrednost oko 21 000 din. Ekvivalent tome je 4 000 litara nafte, čija je vrednost trentno oko 320 000 din.
Ovo napred izloţeno je samo podsetnik za neku mogućnost buduće primene biomase kao sporednog proizvoda u poljoprivrednoj proizvodnji koji se u sadašnje vreme vrlo retko koristi. Primena biomase kao energenta omogućiće očuvanje fosilnih goriva kojih je sve manje, kao i povećanja profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje koja je ivek bila nisko akumulativna privredna grana.
Zlatko Vampovac, dipl. inţ. melioracija
**********
ali i tu ::
http://www.psss.rs/request.php?253
