Zanimljiva je situacija sa bagremom ovih zadnjih godina. Dok sam studirao bilo mi je neshvatljivo da ljudi u srbiji za bagrem nece ni da cuju kao vrstu za podizanje zasada. Kasnije sam ih razumeo. ipak su to prvoklasna stanista bukve,medunca,cera i ostalih autohtonih vrsta. Medjutim u zadnjih par godina sve vise i vise ljudi upravo iz tih krajeva zove i kupuje sadnice bagrema. Nesto se ocigledno promenilo i meni to odgovara jer skoro citavu proizvodnju uspem plasirati na nova trzista za mene.
Sađenje bagrema i bagremar
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Ako nije bas neka teska zemlja (slatina,gajnjaca...) bagrem se prima bez problema i bez zalivanja. Doduse bilo je slucajeva mislim pre tri godine kada je bila bas bas susa , kod ljudi koji nisu cepovali bagrem da je doslo do susenja. Vec par godina prodajem coveku u Resniku bagrem i za sada je prijem ok
Gorski Car
Član
Tek sad videh da postoji ova tema. Imam 2ha pod belim bagremom. Inace planiram da prosirim povrsine pod bagremom zato sto svake godine uzmem lepu kintu od njega... U mom kraju bagdem gotovo da nije potrebno saditi ako ostavis njivu u parlogu on sam izbija, posle samo popunis sadnicama ona mesta na kojima bagrem nije iznikao.
Bagrem mrzim najvise na svetu, non stop vodim borbu sa njim jer mi gusi njive koje obradjujem, u mom kraju raste kao nenormalan i gotovo nemoguce ga se resiti.
Inace po meni bagrem je najbolje drvo, kako za ogrev tako i za gradju, sta god da napravis od bagremovog drveta to traje decenijama.
Bagrem mrzim najvise na svetu, non stop vodim borbu sa njim jer mi gusi njive koje obradjujem, u mom kraju raste kao nenormalan i gotovo nemoguce ga se resiti.
Inace po meni bagrem je najbolje drvo, kako za ogrev tako i za gradju, sta god da napravis od bagremovog drveta to traje decenijama.
pozdrav druze. koji je optimalni rok za sadnju bagrema i na kojoj dubini
jesenja sadnja je uvek bolja od prolecne. Tokom jeseni i zime , kise i sneg sabiju zemlju oko korena i sprecavaju pojavu vazdusnih dzepova oko korena koji cesto dovode do slabijeg prijema. Oko dubine ljudi puno grese. Cesto izbuse duuuboke rupe tako da kada sade bagrem jedan deo stabla zavrsi u rupi i bude pokriven zemljom. Na tom delu stablo pocne da truli i onda se ljudi pitaju zasto se susi sadnica! bagrem se sadi na dubinu kao sto je i bio u rasadniku tj. do visine korenovog vrata, eventualno se nabaca par cm zemlje vise koja se posle kise i snega slegne . Znaci negde oko 30-35 cm uglavnom. Najbolje je izmeriti na par kupljenih sadnica na kojoj je visini korenov vrat i tako saditi. Vrlo prosta stvar ali znaci mnogo...
milanristicks
Član
Dali nakon sadnje odseci stablo sadnice iznad zemlje neki kazu da tako bolje napreduje.
operacija odsecanja nadzemnog dela u prolece se naziva 'cepovanje' i smatra se obaveznom operacijom prilikom podizanja zasada bagrema. Svrha ove operacije je da dodje do uravnotezenja podzemnog i nadzemnog dela sadnice. Naime prilikom vadjenja i sadnje koren prezivi izvestan sok i ostecenja i cesto nije umogucnosti (posebno tokom suvih zima i proleca) da zadovolji potrebe nadzemnog dela za vodom. E tu dolazimo do najcesce postavljanog pitanja kada prodajem sadnice:'Koliko su velike sadnice'?. Po ovom pitanju se vidi da ljudi ne razumeju da velicina nadzemnog dela jeste vazna stavka u kvalitetu sadnica ali je puuno vaznija stavka kvalitet korena tj. nacin vadjenja sadnica, kolicina sitnih dlacica, precnik korenovog vrata... Desavalo mi se da ljudi kupe par hiljada komada sadnica i priliko preuzimanja traze da ih odsecem na pola metra kako bi im lakse stalo u auto. Odma se vidi da ljudi znaju problematiku i da ce svakako cepovati sadnice na prolece pa im nije bitna velicina nadzemnog dela.
E sada iz prakse znam da su prosle dve godine bile odlicne za prijem bagrema i bez cepovanja jer je bilo puuno vlage u prolece, medjutim pre tri godine je bila katastrofa i ko nije cepovao sadnice nije se mogao pohvaliti nekim prijemom. Ja ljudima obicno savetujem da posle jesenje sadnje vide kakva ce biti zima i rano prolece, pa ako bude dosta vlage nema potrebe da cepuju sadnice ali zato ako bude susa cepovanje je obavezno...
E sada iz prakse znam da su prosle dve godine bile odlicne za prijem bagrema i bez cepovanja jer je bilo puuno vlage u prolece, medjutim pre tri godine je bila katastrofa i ko nije cepovao sadnice nije se mogao pohvaliti nekim prijemom. Ja ljudima obicno savetujem da posle jesenje sadnje vide kakva ce biti zima i rano prolece, pa ako bude dosta vlage nema potrebe da cepuju sadnice ali zato ako bude susa cepovanje je obavezno...
Deda Lala
Član
Лепо објашњено.
panonac
Prijatelj Foruma
Jedino ako hoces da lezis na plugu,uradi to sa jednom brazdom,ili rucno.
Ovaj nacin sadnje je dobre rezultate dao na rastresitim zemljistima (pesak,peskovite ilovace...), na tanjiranim zemljistima. Prednost je brzina rada, sve ostalo su nedostaci: !. 1. Broj potrebnih ljudi, ma kako to cudno zvucalo, nije puno manji od klasicnog nacina sadnje. Traktorista,'operater na plugu' koji ubacuje sadnicu u otvorenu brazdu, iza njega minimum dve - tri coveka koja ce sadnicu po potrebi ispraviti i obavezno nagaziti zemlju oko same sadnice.
2. primetio sam da sadnjom na ovaj nacin koren obicno ostane u zoni iznad same povrsine okolnog zemljista (cudno objasnjeno), zato se javlja problem sa prijemom u susnim godinama
3. oovakav nacin sadnje se preporucuje sa malim sadnicama do 0,5 metara...
2. primetio sam da sadnjom na ovaj nacin koren obicno ostane u zoni iznad same povrsine okolnog zemljista (cudno objasnjeno), zato se javlja problem sa prijemom u susnim godinama
3. oovakav nacin sadnje se preporucuje sa malim sadnicama do 0,5 metara...
worm
Član
Da li ima neko da je sadio brzorastući mađarski bagrem? Može da mi se javi i na pp
panonac
Prijatelj Foruma
Ja sam sadio Madjarski medonosni bagrem,neznam dali je to isto ili ne..
zombie_666
Član
Koja je cijena sadnice bagrema? Imam parcelu gdje je sada bagrem ali su već dosta veliki pa ih treba sjeći a i dosta su rijetki zbog kradje u ratnom i posleratnom period.
moj savet je da ne vrsite posumljavanje u ovom slucaju. Bolje je poseci postojeci sumu, zakaciti tesku tanjiracu ili jos bolje neki stari jednobrazni plug i preci nekoliko puta izmedju panjeva kako bi isekli postojece zile i iyiritirali rast izbojaka na prolece. Ako posumite bagrem nakon sece velika je mogucnost da ce ga izdanci i izbojci iz zila i panjeva (koji zahvaljujuci vec postojecem korenu rastu jaako brzo) ugusiti i imace te bacenu investiciju.
worm
Član
Mislim da nije. Ima njih više vrsta, ovo je neki hibridni brzorastući. Mislim da ima jedna plantaža u Stepanovićevu, bar sam tako čuo.
vrsta je Bagrem - Robinia pseudoacacia . Mnogo se ljudi tu bune oko tih hibrida. u 99,9% slucajeva u pitanju je seme koje se samo donese iz madjarske i poseje u rasadnik. Odma posle se krsti u brzorastuci,medonosni, i sve naj naj. Imao sam i ja to seme. Kupi se u madjarskoj i stvarno bude extra uredjeno kalibrisano sa papirima ali opet kazem u 990% slucajeva je obican bagrem kao i ovaj nas... Ima i u institutu u Novom Sadu medonosni hibrid ali kada ga samo spomenete prvo vas pitaju od koga vam informacija. Rasadjuje se uskljucivo vegetativnim putem (kloniranje) preko korenovih reznica, jedino tako mozete tvrditi da je sadnica istih osobina kao i majka tj. da provereno vise daje polena, meda...Tesko se moze garantovati da pcele oprasuju iskljucivo medonosni bagrem sa medonosnim i tako redom... sarena laza...
ubovicratko
Član
a i da se oprasi sa medonosnim opet nije identicna biljka - tj. identicnih karakteristrika - samo vegetativno razmnozavanje
