Restitucija
- Začetnik teme Matić
- Datum pokretanja
Kakvo je stanje sa advokatima, jel ima neka jaka advokatska kancelarija ? Cuo sam da u Beceju ili N. Beceju postoji jaka ekipa advokata, jel zna neko nesto o njima.
nikola indjija
Član
Nisu bas svi dobili koji treba da dobiju
Dovukao ih je onaj koji će tu zemlju raditi u zakup.
nikola indjija
Član
Isto tako i kod nas prvo vratili zemlju crkvama.
[h=1]Судска рехабилитација не подразумева враћање имовине[/h]
[FONT="]Агенција за реституцију прошле јесени је предложила Министарству правде измене закона, како би било онемогућено да починиоци ратних злочина буду рехабилитовани само зато што не постоји потпис или печат на неком од докумената са суђења
[/FONT]
Аутор: Јелена Попадићпетак, 03.02.2017. у 09:15
Страхиња Секулић (Фото З. Анастасијевић)
Припадници окупационих снага чија је имовина конфискована после Другог светског рата, као и њихови потомци, не могу да се надају да ће им одузето бити враћено, став је Агенције за реституцију.
Закон о реституцији прописује да куће, станови или земљиште не могу бити враћени чак и ако су некадашњи припадници окупационих снага у међувремену судски рехабилитовани.
Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, изјавио је за наш лист да ће управо ових дана бити одбијен захтев за враћање имовине који су поднели законски наследници Андрије Маронића, начелника Фрушкогорског среза у Иригу током Другог светског рата.
Срем је тада био у саставу Независне Државе Хрватске, тако да је Маронић био један од њених службеника. На захтев чланова породице он је рехабилитован 2011. године, одлуком Вишег суда у Сремској Митровици јер је 1944. стрељан без правичног суђења. О његовој судбини одлучивао је Војни суд, а Маронић није имао прилику да се брани, наведено је у решењу о рехабилитацији.
Маронићу је конфискована целокупна покретна и непокретна имовина.
У судском решењу о рехабилитацији, у које је „Политика” имала увид, наведене су изјаве сведока који су тврдили да Андрија Маронић никада није носио униформу, па чак и да је на свом салашу скривао партизане. Осим тога, у овом документу је наведено и да је Маронић прешао у православну веру 1924. године.
Такође, сведоци тврде да је на почетку рата ухапшен и послат у Јасеновац одакле је пуштен после интервенције синовца Ивице Маронића, једног од функционера НДХ. После тога постављен је за начелника Фрушкогорског среза у Иригу.
Међутим, пресуда Војног суда из 1944, која је такође достављена нашој редакцији, ствара другачију слику о улози Андрије Маронића у Другом светском рату.
У овом документу је наведено да је „као члан усташког покрета и поверљива личност у терористичком апарату окупатора” одговоран за смрт 22 људи који су обешени због сумње да сарађују са партизанима.
Наиме, како пише у пресуди, Маронић је учествовао у саслушавању девојака које су се „недозвољено састајале”, а са којима се „грубо и недозвољено понашао”, пише између осталог у овом документу.
Страхиња Секулић објашњава за „Политику” да се у Агенцији стриктно придржавају Закона о реституцији и да није на њима да процењују улогу одређених личности и изјаве сведока.
Он наглашава да рехабилитација и реституција нису укрштени процеси, односно да судска рехабилитација не подразумева доношење одлуке о враћању имовине.
– Агенција за реституцију прошле јесени је предложила Министарству правде измене Закона о рехабилитацији како би било онемогућено да директни починиоци ратних злочина у Другом светском рату буду судски рехабилитовани. Тако би било спречено да особе које су починиле убиства током рата буду рехабилитоване зато што не постоји потпис или печат на неком од докумената са суђења. Међутим, министарство још није покренуло иницијативу за измену ових законских одредби – изјавио је Секулић за наш лист.
Агенција може и током трајања поступка нечије рехабилитације да донесе одлуку о томе да његовим наследницима неће бити враћена имовина. Најпознатији је случај Милана Недића, чија рехабилитација још није окончана. Упркос томе, Агенција је средином прошле године одлучила да потомци председника квислиншке владе Србије не могу да рачунају на његову некадашњу имовину.
У образложењу пише да је Недић и на највишу функцију у цивилној власти постављен искључиво од немачких власти, а обављао је скоро до краја Другог светског рата, тачније до 4. октобра 1944. године.
„Самим чином прихватања тако значајне функције, и уз подршку и сагласност окупатора, а пре свега остајањем на високој функцији до краја окупације и чињенице да је могао да је обавља искључиво под условима и критеријумима које је постављао окупатор, Недић је представљао припадника окупационих снага. Самим тим његови наследници немају законског основа за повраћај имовине”, наведено је у овом решењу Агенције за реституције.
Занимљив је и случај Весне Драгојевић, унуке Николе Калабића,која је 2013. године поднела Вишем суду у Ваљеву захтев за његову рехабилитацију. Унука команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, која је током овог судског процеса променила презиме у Калабић, изјавила је да захтев за рехабилитацију подноси и због реституције.
Она је нагласила да жели да врати у посед породице парцелу од око 1,3 хектара на Дивчибарама. Ипак, званичан захтев за повраћај имовине још није поднет. Што се тиче судског поступка за рехабилитацију, одлука није донета 5. јануара, као што је раније било најављено. Виши суд у Ваљеву заказао је ново рочиште за 9. фебруар.
http://www.politika.rs/scc/clanak/373397/Sudska-rehabilitacija-ne-podrazumeva-vracanje-imovine
[FONT="]Агенција за реституцију прошле јесени је предложила Министарству правде измене закона, како би било онемогућено да починиоци ратних злочина буду рехабилитовани само зато што не постоји потпис или печат на неком од докумената са суђења
[/FONT]
Аутор: Јелена Попадићпетак, 03.02.2017. у 09:15
Страхиња Секулић (Фото З. Анастасијевић)
Припадници окупационих снага чија је имовина конфискована после Другог светског рата, као и њихови потомци, не могу да се надају да ће им одузето бити враћено, став је Агенције за реституцију.
Закон о реституцији прописује да куће, станови или земљиште не могу бити враћени чак и ако су некадашњи припадници окупационих снага у међувремену судски рехабилитовани.
Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, изјавио је за наш лист да ће управо ових дана бити одбијен захтев за враћање имовине који су поднели законски наследници Андрије Маронића, начелника Фрушкогорског среза у Иригу током Другог светског рата.
Срем је тада био у саставу Независне Државе Хрватске, тако да је Маронић био један од њених службеника. На захтев чланова породице он је рехабилитован 2011. године, одлуком Вишег суда у Сремској Митровици јер је 1944. стрељан без правичног суђења. О његовој судбини одлучивао је Војни суд, а Маронић није имао прилику да се брани, наведено је у решењу о рехабилитацији.
Маронићу је конфискована целокупна покретна и непокретна имовина.
У судском решењу о рехабилитацији, у које је „Политика” имала увид, наведене су изјаве сведока који су тврдили да Андрија Маронић никада није носио униформу, па чак и да је на свом салашу скривао партизане. Осим тога, у овом документу је наведено и да је Маронић прешао у православну веру 1924. године.
Такође, сведоци тврде да је на почетку рата ухапшен и послат у Јасеновац одакле је пуштен после интервенције синовца Ивице Маронића, једног од функционера НДХ. После тога постављен је за начелника Фрушкогорског среза у Иригу.
Међутим, пресуда Војног суда из 1944, која је такође достављена нашој редакцији, ствара другачију слику о улози Андрије Маронића у Другом светском рату.
У овом документу је наведено да је „као члан усташког покрета и поверљива личност у терористичком апарату окупатора” одговоран за смрт 22 људи који су обешени због сумње да сарађују са партизанима.
Наиме, како пише у пресуди, Маронић је учествовао у саслушавању девојака које су се „недозвољено састајале”, а са којима се „грубо и недозвољено понашао”, пише између осталог у овом документу.
Страхиња Секулић објашњава за „Политику” да се у Агенцији стриктно придржавају Закона о реституцији и да није на њима да процењују улогу одређених личности и изјаве сведока.
Он наглашава да рехабилитација и реституција нису укрштени процеси, односно да судска рехабилитација не подразумева доношење одлуке о враћању имовине.
– Агенција за реституцију прошле јесени је предложила Министарству правде измене Закона о рехабилитацији како би било онемогућено да директни починиоци ратних злочина у Другом светском рату буду судски рехабилитовани. Тако би било спречено да особе које су починиле убиства током рата буду рехабилитоване зато што не постоји потпис или печат на неком од докумената са суђења. Међутим, министарство још није покренуло иницијативу за измену ових законских одредби – изјавио је Секулић за наш лист.
Агенција може и током трајања поступка нечије рехабилитације да донесе одлуку о томе да његовим наследницима неће бити враћена имовина. Најпознатији је случај Милана Недића, чија рехабилитација још није окончана. Упркос томе, Агенција је средином прошле године одлучила да потомци председника квислиншке владе Србије не могу да рачунају на његову некадашњу имовину.
У образложењу пише да је Недић и на највишу функцију у цивилној власти постављен искључиво од немачких власти, а обављао је скоро до краја Другог светског рата, тачније до 4. октобра 1944. године.
„Самим чином прихватања тако значајне функције, и уз подршку и сагласност окупатора, а пре свега остајањем на високој функцији до краја окупације и чињенице да је могао да је обавља искључиво под условима и критеријумима које је постављао окупатор, Недић је представљао припадника окупационих снага. Самим тим његови наследници немају законског основа за повраћај имовине”, наведено је у овом решењу Агенције за реституције.
Занимљив је и случај Весне Драгојевић, унуке Николе Калабића,која је 2013. године поднела Вишем суду у Ваљеву захтев за његову рехабилитацију. Унука команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, која је током овог судског процеса променила презиме у Калабић, изјавила је да захтев за рехабилитацију подноси и због реституције.
Она је нагласила да жели да врати у посед породице парцелу од око 1,3 хектара на Дивчибарама. Ипак, званичан захтев за повраћај имовине још није поднет. Што се тиче судског поступка за рехабилитацију, одлука није донета 5. јануара, као што је раније било најављено. Виши суд у Ваљеву заказао је ново рочиште за 9. фебруар.
http://www.politika.rs/scc/clanak/373397/Sudska-rehabilitacija-ne-podrazumeva-vracanje-imovine
Rabadzija
Član
Ziva istina !!! ovi su gori i od onih sto su zemlju oteli, lazu,mazu izmisljaju,pricaju jedno a rade drugo.....napredovali su u tehnikama otimanja,nema sta !!!
nikola indjija
Član
Ne pristajati na isplatu niposto verovatno će biti na ko zna koliko rata i na kraju ce verovatno inflacija pojesti.Trebali su crkvama da isplate a ljudima da vrate.U ostalom drzavne zemlje ima koliko hoces
Da li mozda postoji sansa da vrate zemlju u nekom drugom potezu a ne gde je uzeta ?? Konkretno mojima je oduzeta obradiva zemlja na periferiji grada i tu su izgradjene firme i deo autobuske stanice, pa je sad to gradjevinsko zemljiste i postoje objekti na njemu. Dobijena su resenja da firme moraju da isplate odredjenu sumu novca ali su firme propale i privatizovane i ostale su tako propale i od isplate nije bilo nista tako da je slucaj neresen. Kasnije je advokat saznao da ce opstina morati da preuzme na sebe sve to i da resi sve te slucajeve ali komisija koja ce raditi na restituciji nije sastavljena do sada. Ali kazu da ce morati kako se budemo priblizavali EU. Da li ce moci da se pregovara sa njima da vrate zemlju na nekom drugom mestu posto je ovu koja je oduzeta ne moguce vratiti ?? Jel cuo neko za slican slucaj ?
Kad je krenula restitucija rekli su da je dovoljno da jedan covek podnese, a ostale ce ukljuciti tokom postupka, da bi sad rekli da je morao svako za sebe da podnese i ko licno nije podneo nece dobiti zemlju.
Ima li neko takvog iskustva ?
Ima li neko takvog iskustva ?
nikola indjija
Član
Pojasni malo bolje
Pre su govorili moze zajedno, sad kad je prosao voz kazu da mora svako za sebe.
