abro
Član
Odg: Recepti kulena,kobasice,čvargle.......
Delikates iz kuhinje vojvođanskih Slovaka postao prvi srpski prehrambeni brend sa zaštićenim geografskim poreklom – Tražnja za ovim kulenom daleko veća od ponude
Mada očigledno drži do „linije“, predsednik Srbije Boris Tadić nije odoleo da tokom posete Slovačkim narodnim svečanostima proba i slovački kulen, delikates koji se po posebnoj recepturi, staroj 250 godina, priprema jedino u Bačkom Petrovcu, najuređenijoj panonskoj varoši i kulturnom sedištu vojvođanskih Slovaka. Nije pogrešio jer je nekoliko dana kasnije „Petrovska klobasa“ ocenjena kao prvi prehrambeni proizvod iz Srbije koji ima pravo da zaštiti svoje geografsko poreklo.
Od uva do uva
Jaroslav Popović, čelni među 24 člana zadruge „Kulen“, naglašava da se visoki kvalitet kobasica zasniva na specijalnom uzgoju svinja, osobenoj vrsti paprike i - pre svega - postupku sušenja i dimljenja. Podatak o obimu godišnje proizvodnje je poslovna tajna. Ovaj sagovornik Ekonomist magazina ipak kaže da je potražnja samo sa domaćeg tržišta trostruko veća od produkcije. A gde su još kupci iz Nemačke, Italije, Austrije, Slovenije, Mađarske, Slovačke... Za sada svaki proizvođač radi izdvojeno, poštujući precizno utvrđene standarde. Kako bi povećali ponudu, zadrugari su odlučili da pređu na organizovaniju proizvodnju: studija izvodljivost pokazuje da bi za ulaganje od oko 600.000 evra, rok za povraćaj novca bio četiri godine. U ovaj investicioni zahvat, uključena je kupovina dostavnog vozila. Opština bi pomogla tako što bi, u zanatskoj zoni, dodelila plac. Zainteresovanih investitora ima dovoljno...
Do sada, marketing „Petrovske klobase“ bio je prilično konzervativan, po oprobanoj formuli „od uveta do uveta“. Petrovčanima je jasno da za ozbiljniji tržišni nastup moraju osmisliti logo, ambalažu... Možda bi snažna likovna scena u vojvođanskih Slovaka, od naive do apstraktnih figuracija, plakata, performansa i digitalnih printova, mogla da sebe iskaže i u dizajnu... Iako zadovoljava sve kriterijume i najzahtevnijih tržišta, nije lako ući u sistem distribucije za evropsku elitu i za marketinški nastup bila bi potrebna državna potpora.
Ipak, osnovna ideja je da se kulen distribuira samo u ograničenom broju novosadskih, beogradskih ili kopaoničkih elitnih hotela i restorana, da bude nosilac gastronomske ponude. Mada u Petrovcu kulen ne prave za neku posebnu ciljnu grupu, Popović očekuje da će proces brendiranja preciznije definisati kupca. Ali, i dalje će to biti delikates za ekskluzivnu ponudu gosta, za cenjen poklon...
Kako se do sada kulen prodavao privatno, mimo prodavnica, teško je reći kolika mu je tržišna cena. Ovog leta, pakovanja od 900 grama (10 odsto od inicijalne težine se izgubi tokom sušenja i dimljenja) prodavala su se za 2.000 dinara. Kada uđe u redovnu prodaju biće skuplji, a brendiranje mu može čak i udvostručiti cenu.
Mesarski umetnici
Zgodna strana „Petrovačke klobase“ je okolnost da se uz nju može piti sve (i kvalitetna vina i bolja piva i žestoka pića), a nema neku posebnu ni zahtevnu formu posluživanja. Jednostavno, ovaj kulen je bio suviše retko na trpezi da bi se odomaćio do nivoa gastronomskog kulturnog običaja. U jeziku ovdašnjih Slovaka je u više poslovica, poskočica, fraza, „užljebljen“ kao sinonim za prefinjeno, suptilno, priželjkivano, gospodstveno...
Znati tajnu spravljanja i imati dovoljno veštine i umeća za pravljenje klobasa donosi ugled u lokalnoj zajednici a, bogme, i zagonetne devojačke poglede: 24 proizvođača se smatraju mesarima - umetnicima.
Teško je opisati ukus slovačkog kulena. Istovremeno imate utisak i da jeste i da nije ljut, a gotovo je nemoguće odrediti stepen osušenosti. Uklapa se u jaku kuhinju panonskih naroda ali i izdvaja sofisticiranošću i činjenicom da se može gotovo neograničeno konzumirati. Možda je upravo u neuhvatljivosti ukusa „Petrovačke klobase“ njena čar.
Citirano: www.ekapija.com/website/sr/page/67629
Delikates iz kuhinje vojvođanskih Slovaka postao prvi srpski prehrambeni brend sa zaštićenim geografskim poreklom – Tražnja za ovim kulenom daleko veća od ponude
Mada očigledno drži do „linije“, predsednik Srbije Boris Tadić nije odoleo da tokom posete Slovačkim narodnim svečanostima proba i slovački kulen, delikates koji se po posebnoj recepturi, staroj 250 godina, priprema jedino u Bačkom Petrovcu, najuređenijoj panonskoj varoši i kulturnom sedištu vojvođanskih Slovaka. Nije pogrešio jer je nekoliko dana kasnije „Petrovska klobasa“ ocenjena kao prvi prehrambeni proizvod iz Srbije koji ima pravo da zaštiti svoje geografsko poreklo.
Od uva do uva
Jaroslav Popović, čelni među 24 člana zadruge „Kulen“, naglašava da se visoki kvalitet kobasica zasniva na specijalnom uzgoju svinja, osobenoj vrsti paprike i - pre svega - postupku sušenja i dimljenja. Podatak o obimu godišnje proizvodnje je poslovna tajna. Ovaj sagovornik Ekonomist magazina ipak kaže da je potražnja samo sa domaćeg tržišta trostruko veća od produkcije. A gde su još kupci iz Nemačke, Italije, Austrije, Slovenije, Mađarske, Slovačke... Za sada svaki proizvođač radi izdvojeno, poštujući precizno utvrđene standarde. Kako bi povećali ponudu, zadrugari su odlučili da pređu na organizovaniju proizvodnju: studija izvodljivost pokazuje da bi za ulaganje od oko 600.000 evra, rok za povraćaj novca bio četiri godine. U ovaj investicioni zahvat, uključena je kupovina dostavnog vozila. Opština bi pomogla tako što bi, u zanatskoj zoni, dodelila plac. Zainteresovanih investitora ima dovoljno...
Do sada, marketing „Petrovske klobase“ bio je prilično konzervativan, po oprobanoj formuli „od uveta do uveta“. Petrovčanima je jasno da za ozbiljniji tržišni nastup moraju osmisliti logo, ambalažu... Možda bi snažna likovna scena u vojvođanskih Slovaka, od naive do apstraktnih figuracija, plakata, performansa i digitalnih printova, mogla da sebe iskaže i u dizajnu... Iako zadovoljava sve kriterijume i najzahtevnijih tržišta, nije lako ući u sistem distribucije za evropsku elitu i za marketinški nastup bila bi potrebna državna potpora.
Ipak, osnovna ideja je da se kulen distribuira samo u ograničenom broju novosadskih, beogradskih ili kopaoničkih elitnih hotela i restorana, da bude nosilac gastronomske ponude. Mada u Petrovcu kulen ne prave za neku posebnu ciljnu grupu, Popović očekuje da će proces brendiranja preciznije definisati kupca. Ali, i dalje će to biti delikates za ekskluzivnu ponudu gosta, za cenjen poklon...
Kako se do sada kulen prodavao privatno, mimo prodavnica, teško je reći kolika mu je tržišna cena. Ovog leta, pakovanja od 900 grama (10 odsto od inicijalne težine se izgubi tokom sušenja i dimljenja) prodavala su se za 2.000 dinara. Kada uđe u redovnu prodaju biće skuplji, a brendiranje mu može čak i udvostručiti cenu.
Mesarski umetnici
Zgodna strana „Petrovačke klobase“ je okolnost da se uz nju može piti sve (i kvalitetna vina i bolja piva i žestoka pića), a nema neku posebnu ni zahtevnu formu posluživanja. Jednostavno, ovaj kulen je bio suviše retko na trpezi da bi se odomaćio do nivoa gastronomskog kulturnog običaja. U jeziku ovdašnjih Slovaka je u više poslovica, poskočica, fraza, „užljebljen“ kao sinonim za prefinjeno, suptilno, priželjkivano, gospodstveno...
Znati tajnu spravljanja i imati dovoljno veštine i umeća za pravljenje klobasa donosi ugled u lokalnoj zajednici a, bogme, i zagonetne devojačke poglede: 24 proizvođača se smatraju mesarima - umetnicima.
Teško je opisati ukus slovačkog kulena. Istovremeno imate utisak i da jeste i da nije ljut, a gotovo je nemoguće odrediti stepen osušenosti. Uklapa se u jaku kuhinju panonskih naroda ali i izdvaja sofisticiranošću i činjenicom da se može gotovo neograničeno konzumirati. Možda je upravo u neuhvatljivosti ukusa „Petrovačke klobase“ njena čar.
Citirano: www.ekapija.com/website/sr/page/67629
. Molim te pojasni sastojke. 
