Kvalitet nekog zemljišta može se utvrditi jedino agrohemijskom analizom, da li je neko zemljište bogato ili siromašno, kiselo ili ima neki drugi nedostatak može se utvrditi samo hemijskom analizom.
Dugogodišnja ispitivanja su pokazala da u Srbiji ima preko 60% kiselih zemljišta i da svojom niskom produktivnošću sve više postaju ograničavajući faktor biljne proizvodnje.Stalno povećanje površina pod ovakvim zemljištima rezultat je intezivne agrotehnologije, nekontrolisane upotrebe mineralnih đubriva,uticaja kiselih kiša,kaoi iizostanak organskih đubriva.To sve izaziva poremećaj u hemijskim, biološkim i fizičkim osobinama zemljišta.Na kiselim zemljištima dobija se manji i lošiji prinos, a uz to su ova zemljišta i veliki zagađivači hrane. Naime, na ovakvim zemljištima biljke lako usvajaju i ugrađuju u svoja tkiva teške metale, kao što je olovo, kadmijum, hrom, kao i radioaktivne elemente, uranijum i cezijum. Ovakva zemljišta bez određenih mera popravke, čak i uz unošenje većih količina mineralnih đubriva i stajnjaka, ne mogu se popraviti i ne mogu dati određene rezultate.
Na kiselim zemljištima javljaju se brojni indikatori koji ukazuju na visoki stepen kiselosti. Glavni pokazatelj da se radi o kiselom zemljištu jeste reakcija leguminoza, odnosno najbolji pokazatelj je lucerka koja na zemljištima gde je pH vrednost ispod 5,0 praktično ne može da uspeva. Takođe, jedan od indikatora je promena boje listova biljaka koja prelazi iz zelene u ljubičastu ili žutu, takođe biljke deluju kao da su žedne, čak i kad postoji dovoljno vlage u zemljištu. Zbog viška teških metala koji u ovom slučaju postaju otrovni, koren se razvija samo u plićem delu zemljišta i ne može da uzima potrebnu vlagu kao i hranljive materije iz dubljih slojeva zemljišta.
Jedini "lek" za kisela zemljišta jeste kalcifikacija ili unošenje krečnjaka u zemljišta. Količina krečnjaka koji treba uneti zavisi od stepena kiselosti, tako da za ona zemljištima gde je pH od 4,5 do 5, iznosi 3 t/ha, a na zemljištima gde je pH ispod ove granice treba uneti od 4 pa i više tona krečnjaka po hektaru. Rezultati kalcifikacije su dugoročni a vide se već u prvoj godini vegetacije, mada razgradnja krečnjaka u zemljištu traje 3-6 godina. Zemljište se u međuvremenu redovno đubri odgovarajućom količinom mineralnih đubriva. Kalcifikacijom se poboljšava i mikrobiološka aktivnost zemljišta.
Posle kalcifikacije, već u toku prve godine mogu se gajiti sve biljne vrste, pa čak i lucerka.