Posle jednog lošeg iskustva sa nadničarima rekao sam nikad više pa makar njiva kao parlog izgledala.
Prskao sam kukuruze po prvi put sa Peak-om protiv širokolisne trave (uskolisne nije bilo) i nisam znao da peak ne deluje na kereće grožđe (a da budem iskren nisam mislio ni da ga imam u njivi - najbolje se vidi kakvih korova sve ima po njivama tek kad hemija propusti neki). I posle nedelju dana neki korovi počnu da se suše ali kereće grožđe nikako. Ja sam mislio da peak sporije deluje i oparam ja tu njivu računajući da će se ovo u redu vremenom osušiti. Baš nekako se poklopilo da bude kišovito vreme i kukuruz meni pobegne za korektivno prskanje. Dobro, računam ja, uzeću kopače i šta sad, kad se mora - mora se.
Međutim ni kopače nije baš lako naći, nađem ja jednu grupu ali ni oni ne mogu dok ne završe silna jutra kod nekih gazda. I ubede oni mene da ih čekam , kukuruzu neće biti problem a oni će sigurno to uraditi. I tako dođu oni kod mene kad je kukuruz već bio skoro do ramena a bogami i kereće grožđe poraslo. Za ceo dan jedan čovek uradi svega četiri reda, kao prljavo je a oni detaljno rade, ja nisam bio sa njima. Odem ja posle podne i za dva i po sata uradim dva reda, sad računam možda ovi moji redovi nisu bili tako prljavi a znam da su u stvari sedeli po dana. Međutim ono što me je stvarno nateralo da im otkažem (za sva vremena) je kad sam ušao u redove gde su oni radili. Toliko posečenih kukuruza nisam u životu video. Kerećeg grožđa je zaista bilo dosta a njih je mrzelo da se sagnu i uščupaju ono uz samu biljku pa im se često dešavalo da motikom zakače i kukuruz koji bio jedar i pucao je ko slamka. Njima sam odmah otkazao za dalje a kukuruz nisam više ni gledao. Na rod nije bilo posledica a narednih godina sam znao za problem sa kerećim grožđem i uspevalo mi je prskanje tako da sad tamo više nemam nikakvih problema.
Od onda ne žalim novce za otrove, uvek puna doza i dobre proverene kombinacije, pa čak i po cenu da je malo skuplje na kraju se ispostavi da bude jeftinije nego da se sa kopačima borim.
Prskao sam kukuruze po prvi put sa Peak-om protiv širokolisne trave (uskolisne nije bilo) i nisam znao da peak ne deluje na kereće grožđe (a da budem iskren nisam mislio ni da ga imam u njivi - najbolje se vidi kakvih korova sve ima po njivama tek kad hemija propusti neki). I posle nedelju dana neki korovi počnu da se suše ali kereće grožđe nikako. Ja sam mislio da peak sporije deluje i oparam ja tu njivu računajući da će se ovo u redu vremenom osušiti. Baš nekako se poklopilo da bude kišovito vreme i kukuruz meni pobegne za korektivno prskanje. Dobro, računam ja, uzeću kopače i šta sad, kad se mora - mora se.
Međutim ni kopače nije baš lako naći, nađem ja jednu grupu ali ni oni ne mogu dok ne završe silna jutra kod nekih gazda. I ubede oni mene da ih čekam , kukuruzu neće biti problem a oni će sigurno to uraditi. I tako dođu oni kod mene kad je kukuruz već bio skoro do ramena a bogami i kereće grožđe poraslo. Za ceo dan jedan čovek uradi svega četiri reda, kao prljavo je a oni detaljno rade, ja nisam bio sa njima. Odem ja posle podne i za dva i po sata uradim dva reda, sad računam možda ovi moji redovi nisu bili tako prljavi a znam da su u stvari sedeli po dana. Međutim ono što me je stvarno nateralo da im otkažem (za sva vremena) je kad sam ušao u redove gde su oni radili. Toliko posečenih kukuruza nisam u životu video. Kerećeg grožđa je zaista bilo dosta a njih je mrzelo da se sagnu i uščupaju ono uz samu biljku pa im se često dešavalo da motikom zakače i kukuruz koji bio jedar i pucao je ko slamka. Njima sam odmah otkazao za dalje a kukuruz nisam više ni gledao. Na rod nije bilo posledica a narednih godina sam znao za problem sa kerećim grožđem i uspevalo mi je prskanje tako da sad tamo više nemam nikakvih problema.
Od onda ne žalim novce za otrove, uvek puna doza i dobre proverene kombinacije, pa čak i po cenu da je malo skuplje na kraju se ispostavi da bude jeftinije nego da se sa kopačima borim.
,trebala sam se prvo svima predstaviti...
