@dukej Jel ste uštelovali prskalicu kod kolege?
Nešto smo uradili, ali nismo isprobali da vidimo rezultate - to ćemo sutra ili prekosutra.
Pošto je prskalica imala veću stvarnu potrošnju po hektaru od željene, a kompjuter je pri tome pokazivao da je potrošnja ona koja je zadata, sumnja je pala na senzor protoka. Taj senzor šalje kompjuteru impulse čiji broj zavisi od količine protekle tečnosti. U kompjuter se upisuje broj impusa koje senzor daje pri protoku jednog litra tečnosti (konstanta impusla protoka), i onda taj broj impulsa poredi sa stvarnim brojem impulsa koji dobija od senzora protoka, te na osnovu toga računa ukupni protok i daje komande regulatoru kako bi izjednačio taj ukupan protok sa zadatim.
Konkretan senzor je fabrički kalibrisan kao 661 impuls pri protoku jedne litre tečnosti. Međutim, pošto je kompjuter video manju potrošnju od stvarne, jasno je da je stvarna konstanta impulsa protoka na konkretnom senzoru manja od tih fabrički kalibrisanih 661. (Kompjuter očekuje da dobije 661 impuls pri protoku jedne litre, ali pri stvarnom protoku od jedne litre senzor šalje manje impulsa od tih 661. Kompjuter zaključuje da nije protekla puna litra (jer nije dobio tih 661 impulsa, već manje) i onda podiže pritisak kako bi povećao protok i uskaldio ga sa pređenim putem, odnosno sa zadatom potrošnjom. Na taj način se dobija veća stvarna potrošnja od one za koju kompjuter misli da jeste.)
Probali smo da izbaždarimo taj senzor po uputsvu AG Tronik-a, tako što smo u ručnom modu prskanja podesili neki okrugli pritisak i onda iz tabele ubacili litarsku potrošnju dizne u kompjuter (jer su dizne nove, u suprotnom treba meriti protok kroz diznu, ali mi nismo imali preciznu menzuru). Kompjuter onda uključi merenje protoka pri prskanju sa tim konstantnim pritiskom, uporedi to sa potrošnjom iz tabele i onda preračuna kolika je stvarna konstanta senzora protoka. Konkretno, kod drugara je to bilo u intervalu 593-599 (više različitih merenja sa relativno nepreciznim postavljanjem radnog pritiska), što odgovara prvobitnoj pretpostavci da senzor protoka daje manje impulsa nego što je to fabrika naznačila.
Sad ostaje da se to isproba u praksi, a pošto smo i preko vodomera izbaždarili bure prskalice (do čepa 1568 litri), istovremeno ćemo i preciznije odrediti konstantu impulsa protoka preko menija kompezacija (prskanjem se potroši celo bure, kompjuter pokaže koliko je on izmerio da je potrošeno vode, mi upišemo koliko je stvarno bilo vode u buretu i kompjuter na osnovu toga preračuna stvarnu konstantu impulsa protoka - to je njapreciznije što može).
Javiću rezultate...