Proizvodnja silaže od kukuruza i sirka za proizvodnju zelene energije

[talianu]

Dukej sama tehnologija se zasniva na kogeneraciji, tj sagorevanjem metana dobija se deo električne energije koja se prodaje po određenoj tarifi i "nus proizvodom" deo toplotne energije.
Tako da se neminovno dobija toplotna energija iako bi više odgovaralo da se dobija i taj deo el.energije,Jedini problem po meni je manja šansa da se maksimalno iskoristi i ta toplotna energija.

 

[bbq]

Jedno pitanje, da razjasnimo stvari.
Vi ste plaćali 17-18 evra silažu već napravljenu, dakle iz silosa proizvedenu, ako sam dobro razumeo?

17-18 evra je neka proizvodna cena koliko nas košta, a kada smo otkupljivali onda je to bilo proizvodna cena (koju mi plaćamo, i kontrolišemo da je sve po PS-u) plus zarada po toni/hektaru kako je već bilo dogovoreno.

Ne kupujemo iz silosa, već sa njive ide direktno kod nas u strenčeve (za sada su privremeni jer nismo uspeli kompletirati betonske za ovu sezonu).

 

[talianu]

Ako sam te dobro razumeo koperanti bi imali više od 17-18 eura/t ?

Zamolio bih moderatora da u naslovu teme promeni "bioetanola" i da zameni za reč "zelene energije"
Bioetanol se uopšte ne dobija od silaže ,a u ovom slučaj zelene energija je skup toplotne i električne E dobijene iz obnovljivih izvora.

 

[bbq]

Ako sam te dobro razumeo koperanti bi imali više od 17-18 eura/t ?

Koperanti bi imali fiksnu zaradu po toni/hektaru, a troškovi su onoliki koliko agronom proceni da treba da budu... U suštini mi želimo da postignemo nekoliko stvari:
- Primenu apsolutno svih agrotehničkih mera kako bi ostvarili maksimalni prinos/kvalitet
- Finansijski nije problem da mi finansiramo celokupnu proizvodnju, jer ne želimo da ukoliko neko sam to radi, jer to na kraju samo poskupi krajnju cenu
- Ne želimo da fiksiramo troškove jer to onda negativno stimuliše proizvođača, odnosno tada nema interesa da ulaže u adekvatne agrotehničke mere i verovatnije je da će da uštedi tamo gde ne bi trebalo
- Želimo da se obezbedimo da će usevi koje smo finansirali na kraju i završiti u našim silosima, a ne u merkantili ukoliko cena kukuruza drastično skoči, to radimo tako to ukoliko proizvođač radi na svojoj zemlji, mi prvo napravimo ugovor o zakupu zemlje tako da smo mi zakupci i da možemo ući tu sa kombajnom kad god hoćemo, pa onda sve ostalo...
- I najbitnije - sigurnost da ćemo svake godine imati obezbeđeno dovoljne količine silaže po razumnoj ceni

To je u principu to... Za sada nam trebaju koperanti, ali mi gledamo da za sledeću godinu oformimo sopstvenu mehanizaciju i ljudstvo, i obradimo što više sami, ali siguran sam da sami nećemo moći da proizvedemo celokupnu količinu barem još nekoliko godina..

 

[zorancile]

Da li kooperanti moraju da budu kod vas u blizini?

 

[bbq]

Sve što je dalje od 20km je ekonomski neisplativo.. Pri tome je neki optimum u krugu od 5km od fabrike... Kad imaš nekih 3500 tura sa onim velikim kiperima od 33m3, svaki kilometar transporta je izuzetno bitan...

 

[MOMOSARIC]

@bbq , svi vidimo da se naravno odlično razumijete u tematiku u vezi vašeg biznisa , da ste pravilno shvatili potrebu da sami proizvodite dio silaže za sebe,da ste obezbijedili prilično zemlje i dobru mehanizaciju , ali šteta što se niste ranije ukljičili na ovaj forum.Ovde ima dosta iskusnih ljudi u proizvodnji silaže i rado bi podijelili dosta dobrih savjeta koji ne pišu u literaturi nego se stječu svake godine iskustveno.Vidim da ni sami niste zadovoljni prinosom a na tolikoj površini sa takvim pretpostavkama (navodnjavanje,...) mogli ste dosta više repromaterijala da obezbjedite pa bi dalje bilo lakše .

 

[talianu]

Ideja i plan su vam dobri ali imaju i nedostataka( iz mog ugla).
Ako uzmete u zakup moju zemlju npr i finansirate proizvodnju,odredite agro tehničke mere(kad,kako i šta da se uradi) .
Da li vi garantujete da će te odrediti redosled agrotehničkih mera bolje nego ja?
Da li subvencija ide meni kao i do sada ili vama pošto sam vam dao zemlju u zakup?
Troškovi transporta spadaju na proizvođača ili poslodavca? (trenutno sam nosim svoju robu u magacin(silos))
Ako imate nekorektnog koperanta pa dok ne uđete sa kombajnom u njivu on plati 5 radnika da beru ručno dok je stabljika još zelena! Kako takav problem rešiti?
Jel je krajnji rezultat plaćanje po toni ili ima i bonusa po ha (fiksna cena)?

 

[bbq]

@bbq , svi vidimo da se naravno odlično razumijete u tematiku u vezi vašeg biznisa , da ste pravilno shvatili potrebu da sami proizvodite dio silaže za sebe,da ste obezbijedili prilično zemlje i dobru mehanizaciju , ali šteta što se niste ranije ukljičili na ovaj forum.Ovde ima dosta iskusnih ljudi u proizvodnji silaže i rado bi podijelili dosta dobrih savjeta koji ne pišu u literaturi nego se stječu svake godine iskustveno.Vidim da ni sami niste zadovoljni prinosom a na tolikoj površini sa takvim pretpostavkama (navodnjavanje,...) mogli ste dosta više repromaterijala da obezbjedite pa bi dalje bilo lakše .

Hvala na pohvalama

Lepo kaže ona izreka - čovek se uči dok je živ... U ovo vreme prošle godine o poljoprivredi nisam znao apsolutno ništa, danas bi već možda i mogao da zavaram nekog neukog sa raznoraznim terminima koje sam naučio

U suštini je bitno da saznam šta meni u stvari treba, pa shodno tome pronađem stručnu pomoć, zatražim savet i sl... Prošle godine u ovo vreme kad su mi za kafanskim stolom govorili da se silaža može proizvesti za 10 evra po toni, meni je to bilo ono, ok, lepo.. Sada već znam otprilike šta je šta i da je takva priča neozbiljna... Isto tako, od samog početka baratam sa nekim suludim ciframa i desetinama hiljada tona, a prvi put sam se štrecnuo da to baš nije zezancija kad smo kontaktirali MK Komerc da proizvode za nas, kad je Kole insistirao da on lično pregovara jer su u pitanju ozbiljne količine Ali dobro, polako idemo, pa valjda će sve biti ok..

 

[bbq]

Ako uzmete u zakup moju zemlju npr i finansirate proizvodnju,odredite agro tehničke mere(kad,kako i šta da se uradi) .
Da li vi garantujete da će te odrediti redosled agrotehničkih mera bolje nego ja?

Razlog što mi hoćemo da stručnjak odredi kako će teći kompletan proces je što ne želimo da se štedi ni na čemu, i da se sve odradi kako se narodski kaže po PS-u. E sada, ako ste vi toliko sigurni i poznajete sigurno svoju zemlju najbolje, ja ne bi imao ništa protiv da kažemo da ćete proizvesti minimalno toliko i toliko tona po hektaru, i imaćete toliku zaradu po toni.
Ono što ja ne želim je da naprimer proizvođaču prebacim 50.000 evra za đubrivo, on kupi đubriva za 30 hiljada, baci za 20, a ostatak na svoju njivu i boli ga uvo.. Čak i da ne napravi prinos, on je opet zaradio na tome i njemu je svejedno, a meni nije jer ja onda manjak silaže moram da kupim po paprenim cenama i da platim ko zna koliko za transport.

Da li subvencija ide meni kao i do sada ili vama pošto sam vam dao zemlju u zakup?

Iskreno, to nemam pojma.. Koperanti sa kojima sada radimo ionako nemaju pravo na subvencije tako da se nisam susretao sa time... Što se mene tiče, ja nemam ništa protiv da koperant uzme koliko god može subvencija od države, to je njegova stvar.

Troškovi transporta spadaju na proizvođača ili poslodavca? (trenutno sam nosim svoju robu u magacin(silos))

To je predmet dogovora. Trenutno sa jednim koperantom imamo dogovor da mi radimo skidanje i transport, a drugi je insistirao da to on sam radi jer ima sopstvenu mehanizaciju... Nemamo ništa protiv u bilo kojoj varijanti, samo je bitno da to bude što bliže nama kako bi bilo ekonomski isplativo.

Ako imate nekorektnog koperanta pa dok ne uđete sa kombajnom u njivu on plati 5 radnika da beru ručno dok je stabljika još zelena! Kako takav problem rešiti?

To je problem koji delimično rešavamo sa ugovorom da smo mi zakupci te zemlje, tako da na kraju krajeva možemo pozvati policiju jer je u pitanju čista krađa... Samo ne znam šta bi tih 5 ljudi radilo ručno u njivi punoj zelenog kukuruza? Kakvu štetu oni mogu da naprave?

Jel je krajnji rezultat plaćanje po toni ili ima i bonusa po ha (fiksna cena)?

Krajnji rezultat je plaćanje po toni, kamion se važe kod nas na baždarenoj vagi na ulasku i izlasku, i to je težina koja se priznaje i plaća.

 

[dukej]

@ bbq & @ talianu

Konkretno sam mislio na Jean Pain metod. Ne razumem se u to, tek koliko sam gledao malo klipova na netu na tu temu. Mislio sam da je to sličan postupak sa ovim o kojem govori @ bbq, i da bi mi on mogao konkretnije objasniti da li bi i kako moglo to ostvariti u kućnim uslovima.

 

[bbq]

Konkretno sam mislio na Jean Pain metod. Ne razumem se u to, tek koliko sam gledao malo klipova na netu na tu temu. Mislio sam da je to sličan postupak sa ovim o kojem govori @ bbq, i da bi mi on mogao konkretnije objasniti da li bi i kako moglo to ostvariti u kućnim uslovima.

Koliko vidim na wikipediji to je nešto slično ovom našem procesu... U suštini taj procesn nije nikakva nauka - bakterije se nalaze u kravljoj balegi, a hrana im je celuloza...

U domaćoj radinosti se može praviti biogas sigurno, ali sad koliko to može biti isplativo i za šta ga koristiti... U firmi imam tačnu tabelu koliko 1m3 sirovine generiše biogasa, pa mogu napisati ovde nekoliko najinteresantnijih rezultata, pa onda sa tim možeš da kombinuješ neku kućnu varijantu... Ono što je tu najproblematičnije je kako ćeš zagrevati tu smešu na 38-39°C, jer kad imaš kogeneraciju sa delom toplote iz motora, ti zagrevaš substrate...

 

[talianu]

Ovo za ručno branje sam naveo više kao anegdotu,pre neku godinu kada KWS relamirao kermes ,onda je jedan poljo.proizv. reklamirao kako mu bilo žao da obere beračem kukuruz jel je bio izuzetno zelen pa je platio berače(ručne) a zatim iskoristio tu stabljiku za silažu.

Oko finansiranja proizvodnje mislim da vam je loš pristup.
Vi koperanta zadužite u evrima pa neka baca šta hoće i koliko hoće a njegov rezultat će biti na vagi.Tako bi izbegli špekulacije da li je bacio veštak na njivu ili ne.
Pošto vama ne igra ulogu za koliko će se koperant opredeliti zemlje da da za silažu(nije plaćen po ha) onda vas ni ne treba interesovati njegova agrotehnika i ulaganja(moje mišljenje). Rezultat dobrog rada će osetiti u sopstvenom džepu.
Pogotovo u ovoj besparici ljudi bi ugovarali određenu površinu za silažu a finansirali bi celokupnu proizvodnju na sopstvenom gazdinstvu zato što znaju fiksne cene silaže koju plaćate.
Trenutno se ljudi zadužuju u ,suncokretu,soji,pšenici...itd pa kad se desi da cena nije 40 din nego 30 din onda sva matematika padu u vodu.U vašem slučaju se to ne bi desilo samo zbog fiksne cene.
Ako i uzmete zemlju u zakup od koperanta onda nema ništa od subvencije ,pošto ste pravno lice.Na tako nešto mislim da niko od malih koperanata neće pristati.
Bolja vam je solucija ugovaranje po ha (ima da se preda po ha određena količina silaže) odredi se minimum npr 40 t po ha.Ako dođe do nekih ekstremnih uslova (suše) i ta kvota se ne može ispuniti to će te osetiti i u sopstvenoj proizvodnji pa se uz dogovor smanjuje kvota. U slučaju da vas koperant prevari onda tužba.

 

[bbq]

Oko finansiranja proizvodnje mislim da vam je loš pristup.
Vi koperanta zadužite u evrima pa neka baca šta hoće i koliko hoće a njegov rezultat će biti na vagi.Tako bi izbegli špekulacije da li je bacio veštak na njivu ili ne.

Ja mislim da nije isto.. Jer primerno, sada lupam cifre, mi finansiramo proizvodnju i plaćamo kompletno sav repromaterijal, gorivo itd i to košta 50.000 evra. Ukoliko je sve po PS-u i prinos bude kako treba, proizvođač će inkasirati 15.000 evra.
E sad zamisli ja njemu da prebacim 50.000 evra, on potroši svega 30.000 evra, prinos totalno podbaci, ostvari samo 5000 evra prihoda od prinosa, ja sam dobio samo 30% planirane količine. Međutim on je ustvari zaradio 25 hiljada umesto 15 da je radio kako treba, na tome što je zakinuo na troškovima u proizvodnji. U tome je cela fora.

Pošto vama ne igra ulogu za koliko će se koperant opredeliti zemlje da da za silažu(nije plaćen po ha) onda vas ni ne treba interesovati njegova agrotehnika i ulaganja(moje mišljenje). Rezultat dobrog rada će osetiti u sopstvenom džepu.
Pogotovo u ovoj besparici ljudi bi ugovarali određenu površinu za silažu a finansirali bi celokupnu proizvodnju na sopstvenom gazdinstvu zato što znaju fiksne cene silaže koju plaćate.
Trenutno se ljudi zadužuju u ,suncokretu,soji,pšenici...itd pa kad se desi da cena nije 40 din nego 30 din onda sva matematika padu u vodu.U vašem slučaju se to ne bi desilo samo zbog fiksne cene.

Iskreno meni bi i samo finalna ugovorena cena dogovarala. Primerno dogovorimo otkup silaže do te i te količine, cena tolika i tolika, ja proizvođaču dam bankarsku garanciju da ću to da platim, on proizvede kako god zna i ume i to je to... Samo što i ja tu moram da imam kontra garanciju od proizvođača, jer nije fer da se ja obavežem da ću otkupiti po nekoj ceni, dam za to bankarsku garanciju, a onda se desi skok cene, on izračuna da mu se ne isplati da meni proda po toj ceni i proda nekom drugom ili čak u merkantilu... U tom slučaju ja ostajem bez silaže i moram da imam neki način da se obezbedim, a to je upravo taj zakup zemljišta, jer tada ja ulazim kako hoću sa svojim kombajnom ako vidim da tu nešto ne štima..

 

[talianu]

Ajde ovako ,tema je preobimna da bi se sažela u par postova,stvar finansiranja u Srbiji je zeznuta stvar(niko ne želi da bude prevaren ali mnogi žele da prevare) tu će te imati puno prostora za rad tek kad počnete sa ljudima svako od nas ima različite želje,neko neće ništa od repromaterijala samo da proda silažu ,neko hoće sve ...itd.
Napiši još šta misliš o drugim kulturam za silažu i postrtnim usevima.I kad budeš u firmi stavi i tabelu bar da znamo koliko se gasa(tj energije ) dobija od koje kulture.
Sutra radni dan,laku noć

 

[francuz]

A sta bi za subvenciju, jel ona ostaje proizvodjacu ili otkupljivacu silaze, nije receno @bbq ?

Jako interesantna tema, ja kao i @dukej gledam da li se uklapam za neko grejanje i sl.

 

[dukej]

Koliko sam shvatio iz Jean Pain metoda, ne treba ja da obezbeđujem toplotu biljnoj masi već naprotiv, ona u toku svoje razgradnje (truljenja) generiše toplotu koju ja hoću da pokupim i iskoristim za grejanje. Već sam napomenuo da je meni ova materija potpuno nepoznata, pa je moguće i da sam pogrešno ukapirao celu stvar.

Taj Jean Pain je sekao rastinje i grane od drveća, usitnjavao ih do veličine trina, i potom ih skladištio na jednu veliku gomilu. Išao je sloj tih biljnih otpadaka, pa zalivanje većom količinom vode sa dodatkom nekih bakterija koje bi vršile razgradnju biljne mase, pa cevi u vidu spirale kroz koje bi išla voda koja bi kupila razvijenu toplotu iz te gomile, pa opet sloj biljnih ostataka i sve tako dok nije dobio malo brdašce. Dobijao je on tu i metan, al' mene samo interesuje toplota i ništa više, dakle nikakva postrojenja i aparaura skuplja od trenutne cene za koju se grejem. E sad sam ja bio zamislio da u bašti napravim neku vrstu silosa u koju bih polagao recimo silirani kukuruz (jer nemam drveta), da isto tako smotam cevi za podno grejanje u tu gomilu i da posle koristim toplu vodu. U jesen bih napunio takav silos, a sledeće godine bih ga ispraznio i taj prerađeni otpad iskoristio kao đubrivo za njivu. E sad, da li to uopšte može da tako funkcioniše, kolika je potrebna ta gomila da bi se to truljenje i dobijanje iskoristive toplote razvuklo do kraja zime (rekao sam već, nemam uopšte pojma koliko taj proces traje, da li je red veličine nekoliko dana, sedmica i meseci...) i još sto drugih pitanja mi se mota po glavi o čijim odgovorima nemam ni predstavu kakvi bi mogli biti... Zato sam mislio da ste možda upoznati sa time pa da mi bar deo tih pitanja razjasnite i da na kraju shvatim da li je ova moja zamisao ostvariva, ili je samo bajka kao i milion drugih ideja koje mi povremeno padaju na pamet.

 

[dzionik]

Već je pisano o biodigestorima, konkretno malim digestorima za domaćinstva na drugoj temi. Kolko vidim treba neko da "povuče nogu" sa velikom pričom da bi se zainteresovali.
Mislim da ima čak dve teme koje se bave time, ovo je nešto sasvim drugo i skoro ništa od ove tehnologije ne važi za male digestore. Mali digestori se uglavnom ukopavaju zbog čuvanja toplote i kada se inicijalno zagreju u većini slučajeva im nije potrebno dodatno zagrevanje. Kinezi rade milione digestora godišnje i često su deo plastenika i štale. Veličine od prosečnog senkrupa pa naviše. Da se ne ponavljam pogledajte malo druge teme ima puno multifunkcionalnih rešenja kod kojih investicija ma kolika bila ne može a da se ne isplati.

http://poljoinfo.com/showthread.php...a-fermentaciju-gnojiva&highlight=biodigestori

http://poljoinfo.com/showthread.php...jaka-i-njegova-dalja-primena&highlight=biogas

@bbq bogami si se upustio u veliki posao (i rizik sa ovim našim lopo...) nadam se da ćeš uspeti. Pretpostavljam da si dobio i nekog stručnjaka koji će pustiti digestor u pogon?

 

[Maximus Ruralis]

Pitanje za bbq...kako se u vasu proizvodnju uklapa krmni sirak....daje vecu kolicinu zelene mase po hektaru i proteinski je ,,jaci,,od kukuruza..?
Na komsiskom forumu jedan proizvodjac,a istinski znalac, je rekao da je imao prinos...mislim oko 118 tona po hektaru i da je to drugi priznati prinos u svetu.Nemam razloga da sumljam u te cifre,covek ima krmno bilje u malom prstu,sto je vecina nasih srucnjaka i potvrdila....samo dijabole koje nisu paziljivo slusale,mlatile su razne gluposti i oterale coveka sa sajta.

Prinos zelene mase u dva ili vise otkosa je skoro duplo veci od kukuruza,a ne bih rekao da je energetski slabiji.

 

[bbq]

@bbq bogami si se upustio u veliki posao (i rizik sa ovim našim lopo...) nadam se da ćeš uspeti. Pretpostavljam da si dobio i nekog stručnjaka koji će pustiti digestor u pogon?

Projekat je toliko velik da je razdvojen na segmente, na kome opet rade čitavi timovi ljudi... Ipak se tu radi o osmocifrenoj investiciji u evrima da bi sve jedan čovek radio...

Pitanje za bbq...kako se u vasu proizvodnju uklapa krmni sirak....daje vecu kolicinu zelene mase po hektaru i proteinski je ,,jaci,,od kukuruza..?
Na komsiskom forumu jedan proizvodjac,a istinski znalac, je rekao da je imao prinos...mislim oko 118 tona po hektaru i da je to drugi priznati prinos u svetu.Nemam razloga da sumljam u te cifre,covek ima krmno bilje u malom prstu,sto je vecina nasih srucnjaka i potvrdila....samo dijabole koje nisu paziljivo slusale,mlatile su razne gluposti i oterale coveka sa sajta.

Prinos zelene mase u dva ili vise otkosa je skoro duplo veci od kukuruza,a ne bih rekao da je energetski slabiji.

Prvi put čujem za tu biljku, i ako su prinosi stvarno toliko to bi bilo fenomenalno... Imaš li neki link ka nazivu na latinskom ili engleskom, da forwardujem to inžinjerima koij se bave biogasom da naprave procenu energetske vrednosti.