Proizvodnja silaže od kukuruza i sirka za proizvodnju zelene energije

@ bbq ,interesantno i blizu mene se gradi jedna biogas elektrana tačnije u selu Ilandža.
To je naša elektrana i razlog zašto smo se upustili u poljoprivredu :)

Koga zanima više detalja, sajt je www.biogasenergy.rs

Uskoro ćemo organizovati i jedan panel na kome ćemo upoznati meštane o čemu se radi, i odgovarati na pitanja.. Ako si zainteresovan obavestiću te kada će to biti.

Koliko će to uticati na povećanje cene kukuruza?
Ja verujem da neće uticati. Problem sa korišćenjem silaže u proizvodnji električne energije je taj da ti imaš varijabilnu cenu ulaza (cena kukuruza, transporta svinjskog/kravljeg đubra itd.), ali zato fiksiranu cenu izlaza (cena kWh). Biogas elektrana može plaćati kukuruz do neke granice, ali cena ne može da raste preko toga jer u tom slučaju troškovi proizvodnje prelaze prihode od prodaje struje, i onda to nije ekonomski isplativo.. Kod nas je ta granica 25 evra, gde sa tom cenom mi faktički radimo za banku i poljo proizvođače, a nama ne ostaje bukvalno ništa... Zato moramo sami da organizujemo proizvodnju i da te troškove smanjimo na nekih 17-18 evra po toni, jer samo tako možemo poslovati profitabilno.


Gledao sam da nek ičovek iz okoline KG isto ima biogas elektranu i ako sam dobro razumeo plaća silažu 25 eura tonu:sta:.
Ako je to istina onda je definitivno najisplativije prodavati silažu.Imaš li ti neke informacije oko cene silaže?
Taj šarlatan je nas koštao mnogo para... Prošle godine mi dogovorimo proizvodnju silaže na 700 ha sa jednom zadrugom, ugovor na 10 godina, garantovani otkup, nije neka ekstremno visoka zarada ali nekih 300-350 evra zarade po hektaru... Sa tim naša cena silaže izađe na nekih 17-18 evra, mi plaćamo kompletnu proizvodnju i sve troškove, na kraju kada se skine i izvaže platimo i taj profit i sve super...

Međutim onda se u novinama pojavi taj diletant i objavi kako je 500 tona silaže plaća 25 evra po toni, džaba ti objašnjavaš seljacima da nije ista cena kad kupuješ 500 tona, i 55.000 tona, ali džaba, oće i oni 25 evra i kraj... Tu je onda došla priča da smo mi videli da moramo sami da organizujemo proizvodnju ako želimo barem koliko toliko stabilnu cenu, a kombinatu za njihov deo umesto inicijalno dogovorenih 17-18 evra sada plaćamo 25 evra, iako mi pokrivamo apsolutno sve troškove proizvodnjie - oni ni dinara ne ulažu.

Evo i par fotografija:
Dragacica1.jpg


Unutrašnjost digestora:
Dragacica2.jpg


"Mašinska zgrada" koja je prazna...
Dragacica3.jpg


Inače ovaj je oficijalno ovu elektranu pustio u rad u Novembru 2010 godine.. Političari su došli na slikanje, predstavnici fondova takođe da se vidi da je nešto podignuto su takođe bili tu, novinari obavezno... To što elektrana ne funkcioniše, nema veze, bitne su izjave po novinama... U suštini nemam ja ništa protiv takvih likova koji štapom i kanapom pokušavaju nešto da naprave, ali imam protiv da sebi time prave reklamu, a ujedno i da prave antireklamu svim ozbiljnim investitorima kako kod banaka, poljoprivrednih proizvođača, tako i kod državnih institucija..


Kolko znam taj gas koji dobijate je Etanol.
Ne, proizvodnja bioetanola je jedan potpuno drugi tip procesa, i on koliko je meni poznato nije isplativ da se radi u Srbiji. Mi proizvodimo biogas koji sadrži 55-60% metana, koji se potom sagoreva u klasičnim SUS motorima koji pokreću generatore.

Više o tome imaš kod nas na sajtu:
http://www.biogasenergy.rs/how_it_works_sr.html

@bbq , šta vi planirate sa ostacima od te proizvodnje gasa?
Ostatak od proizvodnje je smeša koja je izuzetno dobro đubrivo sa gomilom azota u sebi... Biogas elektrane u Nemačkoj prodaju tu tečnost poljo proizvođačima, a deo takođe ide i isporučiocima kukuruza pa se cena kompenzuje kroz cenu silaže... Mi smo svesni da to u Srbiji ne može da funkcioniše, jer prvo mi godišnje proizvedemo oko 100.000 m3 tog djubriva, kada bi seljaci videli da mi ne možemo to da skladištimo u nedogled, ne možemo da ispustimo samo u kanal (nastala bi ekološka katastrofa), vrlo brzo bi počeli da nas ucenjuju i ne da ne bi hteli da plate to đubrivo, nego bi tražili pare da im ga mi odvezemo i raspemo po njihovim njivama o svom trošku..
Zato odmah pravimo separatorsko postorjenje, razdvajamo tečnu fazu od čvrste, tečna faza je i dalje đubrivo ali nekih 10 puta manje potentno, i dovoljno je fino da može da prođe kroz naš zalivni sistem, a čvrsti deo se kompostira nekoliko meseci i za sada pregovaramo sa nekim austrijskim lancima da taj kompost pakujemo za njih, jer količina koju ćemo imati (8000 tona) je maltene veća od celokupnog uvoza komposta u Srbiju.
 
bbq
Drago mi je da ste se odlučili za jednu od najsiromašnih opština u Vojvodini.
Naravno da sam zainteresovan da dođem,obavesti me kad budete održavali meštanima panel dolazim obavezno.

Prošle godine kada sam video reportažu tog čoveka iz okoline KG i ja sam počeo da razmišljam o takvom postrojenje,međutim:
Cena subvecionisanog "zelenog KW" je fiksna ako se ne varam 12 godina od dana otvaranja biogas postrojenja a inputi su strašno varijabilni.
Velika investicija koju ja ne mogu sebi priuštiti čak ni uz pomoć banaka.
Mislio sam jedan mali pogon za proizvodnju biogasa da maksimalno izvučem profit iz svoje zemlje i eventualno nekoliko koperanata. Stim da bi toplotnu energiju iskoristio za sušaru i (ili) plastenike.

Kako ste vi rešili da iskoristite toplotnu energiju?
 
Biogas je najskuplja tehnologija po megawatu, od svih obnovljivih izvora (solar, vetar, mini hidro, geothermal itd.)... U suštini ima smisla isključivo ako imaš obezbeđenu proizvodnju za fiksnim cenama, i ako imaš gde da iskoristiš i toplotu pored struje.. Ako imaš sopstvenu proizvodnju, sa izlaznom materijom iz digestora ako đubriš sopstvene njive štediš 30-50% na đubrivu jer maltene sve što je bilo u biljci ti vraćaš nazad...

Nemačka ima oko 6000 biogas postrojenja, ali tamo su to uglavnom mala postrojenja od po par stotina kilowata kapaciteta naslonjena na postojeće farme.. Ako nekoga zanima mogu da postujem neke fotke da vidite kako te male elektrane izgledaju..
 
Ja bih te zamolio da potaviš,veoma me zanima .
Ako se dobro sećam da je cena "zelenog KW" veća ako je kapacitet manji, baš zato mislim da ima smisla graditi mala postrojenja.
Da li možda možeš da nam kažeš koliko košta 1 kw biogas postrojenja,bar otprilike.
Možda sam malo dosadan ali je tema jako interesantna.:ppozdrav:
 
Ako se dobro sećam da je cena "zelenog KW" veća ako je kapacitet manji, baš zato mislim da ima smisla graditi mala postrojenja.
Da li možda možeš da nam kažeš koliko košta 1 kw biogas postrojenja,bar otprilike.
Možda sam malo dosadan ali je tema jako interesantna.:ppozdrav:
Manja postrojenje su generalno skuplja po kilowatu... Uzmi za primer cene generatora:
249kW, cena cca 350.000 evra
1.065kW, cena cca 580.000 evra
1.190kW, cena cca 600.000 evra
2.000kW, cena cca 750.000 evra

Dakle, što je veći generator to je kW jeftiniji...

Za mala biogas postrojenja ne znam, ali za 1 MW biogas postrojenje ključ u ruke ti treba oko 5 - 5.5 miliona evra, od čega je sama tehnologija oko 3-3.5 miliona ostatak su lokalni radovi.
 
Nadam se da ovo ima veze sa temom i da neću izvaliti neke teške gluposti. :osmeh:

Spominjete da se kao nusproizvod dobija toplota. Meni bi ona bila interesantna za grejanje kuće. Dakle, da li je moguće napraviti neko mini "postrojenje" za koje bih ja odvojio npr. jedno-dva jutra zemlje za proizvodnju silaže, i da onda iz tog "postrojenja" ja mogu da vučem toplotnu energiju posredstvom vode (preko izmenjivača u silaži u vidu cevi za podno grejanje) do kuće i tamo napajam radijatore koji greju kuću. Ja o ovome nemam blage veze i zato možda lupam, al' ako ne pitam nikad neću ni saznati. Znači, da li bi taj proces izvlačenja biogasa iz silaže mogao da obezbedi dovoljnu količinu toplote za grejanje kuće, koliko taj proces traje, tj. koliko bih ja na taj način mogao imati grejanje (sedmica, mesec, ili možda cela zima), kolika količina silaže je potrebna za ovako nešto, da li može da se koriste biljni ostaci posle žetve ili mora da bude zelena masa, koliko je skupa ta tehnologija.... Sve ovo pitam jer mi se dopada ideja da radiš destak dana na toj silaži u jesen, a da posle tokom zime nema posla oko loženja.

Dakle, da l' je sve ovo što sam zamislio (zapravo, nisam ja to zamislio već sam video na netu) moguće, isplativo, il' je sve samo bajka za kućne uslove...
 
Spominjete da se kao nusproizvod dobija toplota. Meni bi ona bila interesantna za grejanje kuće. Dakle, da li je moguće napraviti neko mini "postrojenje" za koje bih ja odvojio npr. jedno-dva jutra zemlje za proizvodnju silaže, i da onda iz tog "postrojenja" ja mogu da vučem toplotnu energiju posredstvom vode (preko izmenjivača u silaži u vidu cevi za podno grejanje) do kuće i tamo napajam radijatore koji greju kuću. Ja o ovome nemam blage veze i zato možda lupam, al' ako ne pitam nikad neću ni saznati. Znači, da li bi taj proces izvlačenja biogasa iz silaže mogao da obezbedi dovoljnu količinu toplote za grejanje kuće, koliko taj proces traje, tj. koliko bih ja na taj način mogao imati grejanje (sedmica, mesec, ili možda cela zima), kolika količina silaže je potrebna za ovako nešto, da li može da se koriste biljni ostaci posle žetve ili mora da bude zelena masa, koliko je skupa ta tehnologija.... Sve ovo pitam jer mi se dopada ideja da radiš destak dana na toj silaži u jesen, a da posle tokom zime nema posla oko loženja.

Dakle, da l' je sve ovo što sam zamislio (zapravo, nisam ja to zamislio već sam video na netu) moguće, isplativo, il' je sve samo bajka za kućne uslove...
Ne verujem baš da je to isplativo... Da napraviš neko postrojenje od 50-100kW uz pomoć štapa i kanapa ne verujem da možeš proći bez 200-300 hiljada evra...

Čisto radi perspektive, da bi proizvodili 1MW električne energije (odnosno 1.2MW toplotne energije) na godišnjem nivou je potrebno 18.000 tona silaže, što dnevno dođe oko 50 tona. Ta dnevna količina proizvede oko 10-11.000 m3 biogasa sa oko 55% metana, što je dovoljno da pokreće generator od 1MW.

E sada, za neku kuću, nemam predstave koliko kuća može da troši energije ali da kažemo da je to nekih 30-50kW. Za 50kW je potrebno obezbediti 900 tona silaže, što mu dođe 22.500 evra. E sada, feedin tarifa za tako male proizvođače je €0.16/kWh, i da kažemo da u najboljem slučaju tako malo postrojenje može godišnje da radi 7500 sati, što mu dođe oko 375.000kWh generisanih na godišnjem nivou, iliti oko 60.000 evra prihoda.. Tu moraš još da računaš na troškove svakodnevnog utovara silaže, održavanje generatora, održavanje opreme, pa da kažemo ako imaš sreće i radiš po sistemu štap/kanap možda bi i mogao proći tu sa 10-20 hiljada godišnje.. Što znači da ti tu ostaje 20-30 evra zarade, od koje moraš da pokriješ onu investiciju u sve to koja je iznosila tip 200-300 hiljada evra..

U suštini mislim da je nekih 400kW minimum gde možeš da izbiješ na neku pozitivnu računicu..
 
Evo i fotografije jednog srednjeg biogas postrojenja snage 660kW koje radi u sklopu farme u Nemačkoj.

Ovako izgleda hala sa kravama, to je stočni deo, a pored toga on ima i neko imanje okolo, nažalost nisam pitao koliko hektara zemlje obrađuje.
DE_1.jpg


Na krovu štale su solarni kolektori
DE_2.jpg


Pored štale se vidi biogas postrojenje
DE_3.jpg


Generatori obično dolaze ovako spakovani u kontejnere, kontejner se transportuje do lokacije, poveže na gas, priključi se na elektroenergetsku mrežu i spreman je za rad
DE_4.jpg


Relativno mali SUS motor koji pokreće generator izlazne snage 660kW
DE_5.jpg


Digestori, u njima se odvija proces proizvodnje biogasa
DE_6.jpg


Ovu silažu koristi sigurno i za krave i za elektranu
DE_7.jpg


Ovo plavo je jedan od dva dozera u koji se naspe silaže dovoljno za 24-48 sati, i onda on to automatski dozira
DE_8.jpg


Ovi 'dimnjaci' su zaštita od pod/nad pritiska
DE_9.jpg


Prvi put sam bio u štali, pa mi je ovo bilo interesantno da slikam :)
DE_10.jpg


U suštini u Nemačkoj je feedin tarifa nešto manja nego u Srbiji (10-12 evrocenti), ali zato poljoprivrednici dobijaju izuzetno velika bespovratna sredstva reda veličine 40-50%, ostatak dobiju od banke, tako da oni mogu da naprave biogas elektranu sa minimalnim ili nikakvim sredstvima...
 
Baš lepo što si nam objasnio detaljno, sada nam ostaje da maštamo o tome jer za nas poljoprivrednike je trenutno nedstižna takva investicija.
Da malo okrenem temu pa pitam iz ugla mogućeg budućeg koperanta.
Reci mi molim te da li se vaš biznis plan zasniva na samo sopstvenim resursima ili imate u vidu i koperaciju sa meštanima?
 
Baš lepo što si nam objasnio detaljno, sada nam ostaje da maštamo o tome jer za nas poljoprivrednike je trenutno nedstižna takva investicija.
Da malo okrenem temu pa pitam iz ugla mogućeg budućeg koperanta.
Reci mi molim te da li se vaš biznis plan zasniva na samo sopstvenim resursima ili imate u vidu i koperaciju sa meštanima?
Za koperaciju smo uvek otvoreni, ali isključivo sa vrlo jakim ugovorima i fiksnim cenama.. Kao što već rekoh, nije nam cilj da mešetarimo i preprodajemo sirovinu kao sirovinu, već od nje pravimo struju, imamo fiksnu cenu izlaza tako da ulaz mora da bude što jeftiniji..
 
Hvala na odgovoru .
Mislim da je svima u interesu da cena bude fiksna i pod čvrstim ugovorom da ne licitiramo kao za cenu suncokreta.
Nadam se da će mo se videti kad budete program prolongirali meštanima.
 
@bbq

Verovatno ima više ljudi koji su zainteresovani za predstavljanje vašeg rada, a da nisu samo tamošnji meštani.
Bio bih vam zahvalan da objavite ovde na forumu datum kada će to biti.
 
Ta neka panel diskusija je više namenjena meštanima, jer želimo da im objasnimo šta se to gradi u njihovom dvorištu, da odgovorimo na pitanja ako ih ima, a i u svakom slučaju možda neko bude voljan za saradnju pa je i to prilika..

Međutim, ne mora da znači da je to ograničeno samo na meštane, svi su dobrodošli i svakako ću to ovde objaviti bar 15 dana ranije.. Možda čak da organizujemo nešto i za kraj septembra..
 
@ bbq

Hvala na odgovoru! Iako se nismo razumeli (ne zanima mene niti proizvodnja metana, niti struje, već samo dobijanje toplotne energije tipa zagrejane vode na 60 stepeni, pa mislim da onda ni ne treba takva oprema), iz ovoga mi je jasno da je ono što sam mislio nemoguće u kućnim uslovima.
 
Hvala na odgovoru! Iako se nismo razumeli (ne zanima mene niti proizvodnja metana, niti struje, već samo dobijanje toplotne energije tipa zagrejane vode na 60 stepeni, pa mislim da onda ni ne treba takva oprema), iz ovoga mi je jasno da je ono što sam mislio nemoguće u kućnim uslovima.
Toplotna energija u ovom procesu se dobija isključivo sagorevanjem metana, silaža sama po sebi kada stoji na gomili ne generiše nikakvu toplotu..
 
Jedno pitanje, da razjasnimo stvari.
Vi ste plaćali 17-18 evra silažu već napravljenu, dakle iz silosa proizvedenu, ako sam dobro razumeo?
 
Nazad
Vrh