To je naša elektrana i razlog zašto smo se upustili u poljoprivredu@ bbq ,interesantno i blizu mene se gradi jedna biogas elektrana tačnije u selu Ilandža.
Koga zanima više detalja, sajt je www.biogasenergy.rs
Uskoro ćemo organizovati i jedan panel na kome ćemo upoznati meštane o čemu se radi, i odgovarati na pitanja.. Ako si zainteresovan obavestiću te kada će to biti.
Ja verujem da neće uticati. Problem sa korišćenjem silaže u proizvodnji električne energije je taj da ti imaš varijabilnu cenu ulaza (cena kukuruza, transporta svinjskog/kravljeg đubra itd.), ali zato fiksiranu cenu izlaza (cena kWh). Biogas elektrana može plaćati kukuruz do neke granice, ali cena ne može da raste preko toga jer u tom slučaju troškovi proizvodnje prelaze prihode od prodaje struje, i onda to nije ekonomski isplativo.. Kod nas je ta granica 25 evra, gde sa tom cenom mi faktički radimo za banku i poljo proizvođače, a nama ne ostaje bukvalno ništa... Zato moramo sami da organizujemo proizvodnju i da te troškove smanjimo na nekih 17-18 evra po toni, jer samo tako možemo poslovati profitabilno.Koliko će to uticati na povećanje cene kukuruza?
Taj šarlatan je nas koštao mnogo para... Prošle godine mi dogovorimo proizvodnju silaže na 700 ha sa jednom zadrugom, ugovor na 10 godina, garantovani otkup, nije neka ekstremno visoka zarada ali nekih 300-350 evra zarade po hektaru... Sa tim naša cena silaže izađe na nekih 17-18 evra, mi plaćamo kompletnu proizvodnju i sve troškove, na kraju kada se skine i izvaže platimo i taj profit i sve super...Gledao sam da nek ičovek iz okoline KG isto ima biogas elektranu i ako sam dobro razumeo plaća silažu 25 eura tonu.
Ako je to istina onda je definitivno najisplativije prodavati silažu.Imaš li ti neke informacije oko cene silaže?
Međutim onda se u novinama pojavi taj diletant i objavi kako je 500 tona silaže plaća 25 evra po toni, džaba ti objašnjavaš seljacima da nije ista cena kad kupuješ 500 tona, i 55.000 tona, ali džaba, oće i oni 25 evra i kraj... Tu je onda došla priča da smo mi videli da moramo sami da organizujemo proizvodnju ako želimo barem koliko toliko stabilnu cenu, a kombinatu za njihov deo umesto inicijalno dogovorenih 17-18 evra sada plaćamo 25 evra, iako mi pokrivamo apsolutno sve troškove proizvodnjie - oni ni dinara ne ulažu.
Evo i par fotografija:
Unutrašnjost digestora:
"Mašinska zgrada" koja je prazna...
Inače ovaj je oficijalno ovu elektranu pustio u rad u Novembru 2010 godine.. Političari su došli na slikanje, predstavnici fondova takođe da se vidi da je nešto podignuto su takođe bili tu, novinari obavezno... To što elektrana ne funkcioniše, nema veze, bitne su izjave po novinama... U suštini nemam ja ništa protiv takvih likova koji štapom i kanapom pokušavaju nešto da naprave, ali imam protiv da sebi time prave reklamu, a ujedno i da prave antireklamu svim ozbiljnim investitorima kako kod banaka, poljoprivrednih proizvođača, tako i kod državnih institucija..
Ne, proizvodnja bioetanola je jedan potpuno drugi tip procesa, i on koliko je meni poznato nije isplativ da se radi u Srbiji. Mi proizvodimo biogas koji sadrži 55-60% metana, koji se potom sagoreva u klasičnim SUS motorima koji pokreću generatore.Kolko znam taj gas koji dobijate je Etanol.
Više o tome imaš kod nas na sajtu:
http://www.biogasenergy.rs/how_it_works_sr.html
Ostatak od proizvodnje je smeša koja je izuzetno dobro đubrivo sa gomilom azota u sebi... Biogas elektrane u Nemačkoj prodaju tu tečnost poljo proizvođačima, a deo takođe ide i isporučiocima kukuruza pa se cena kompenzuje kroz cenu silaže... Mi smo svesni da to u Srbiji ne može da funkcioniše, jer prvo mi godišnje proizvedemo oko 100.000 m3 tog djubriva, kada bi seljaci videli da mi ne možemo to da skladištimo u nedogled, ne možemo da ispustimo samo u kanal (nastala bi ekološka katastrofa), vrlo brzo bi počeli da nas ucenjuju i ne da ne bi hteli da plate to đubrivo, nego bi tražili pare da im ga mi odvezemo i raspemo po njihovim njivama o svom trošku..@bbq , šta vi planirate sa ostacima od te proizvodnje gasa?
Zato odmah pravimo separatorsko postorjenje, razdvajamo tečnu fazu od čvrste, tečna faza je i dalje đubrivo ali nekih 10 puta manje potentno, i dovoljno je fino da može da prođe kroz naš zalivni sistem, a čvrsti deo se kompostira nekoliko meseci i za sada pregovaramo sa nekim austrijskim lancima da taj kompost pakujemo za njih, jer količina koju ćemo imati (8000 tona) je maltene veća od celokupnog uvoza komposta u Srbiju.