Proizvodnja peleta od biomase!

možda na silo kombajn staviti uredjaj za podizanje otkosa i to je to( naravno ako je tehnički izvodljivo), ili za prosečnu kuću treba oko 3-5 tona peleta tj mase + 10-15 % rastura ako je prosečna bala oko 15 kg to je od 300-400 bala
 
Dukej potpuno si u pravu...
Bas tako se i postize velika usteda u proizvodnji peleta...
Citava stvar se organizuje tako da se balirka potpuno iskljucuje iz proizvodnog procesa, angazuje se samohodni silokombajn sa hederom za prihvat slame, i na isti silokombajn se kaci prikolica... tu se dobija usteda izmedju 20 i 25% u samom procesu...
Ali jako bitan, cak i najveci faktor u proizvodnji peleta igra struja i njena cena...a potrosnja je velika.
Racunaj da u ceni jedne tone peleta struja ima ucesce od 30% ako se radi sa peletirkom od 700 kg/h.
Proizvodnja peleta je za sada jako isplativ posao, ali postavlja se pitanje dokle ce biti...jer u ovoj drzavi koja je nalik kori od banane moraju jos mnoge stvari da se promene kako bi bili sigurni da bi takva investicija opstala bar 3-5 godina kako bi se otplatila.

I da na kraju dodam, pelet je izuzetno dobar energent... jer svojom specificnom zapreminom i korektnom cenom obezbedjuje skoro isti komfor kao gas, a uz to je dosta povoljniji energent od gasa.

P.S. Jako je vazno da znate da kvalitetan pelet ne moze da se proizvede samo od jedne vrste bio mase.
Najbolji pelet se dobija mesanjem bio masa: npr. psenicna slama 60%, sojina slama 40%... tu moze da zavrsi i kukuruzovina, ljuska od suncokreta i lisce uljane repice itd...A da bi se takav proizvod prodavao, moraju se uraditi odredjena ispitivanja i merenja kako bi mogao biti izvozen (DIN standardi), poreklo proizvoda, specifikacije... U Srbiji jos ne postoji regulativa koja sprecava pustanje takvog peleta u redovnu prodaju, i to je jos jedan od razloga zasto je zanimljiva proizvodnja...
 
postoje silo kombajni sa pikap prikljuckom koji dizu pokosenu masu samo sto to dosta krupno melje pa treba ponovo mleti sa manjim sitima a to je vec mnogo prasine ozbiljne linije za peletiranje mogu da usitne rolo balu a tekvu balu traktor nosi pa nema potrebe da se placaju radnici ili cetvrtaste big bale od 300kg traktorom natovariti i doneti pa kuci i na malom mlinu moze rucno da se ubacuje po manje mase.e sad problem ce se pojaviti ako se bude kupovala sojina slama kod mene je viktorija sagradila termoelektranu za potrebe svoje fabrike ulja i biodizela pa su svu soju koja nije bila iseckana balirali i nosili takodje su donosili slamu i iz pecinaca cini mi se i jos nekog mesta.
posto ja trenutno lozim cele bale razmisljam o kupovini manje peletirke bas zbog komfora grejanja i deo da prodam da nabaliram par tona slame i preradim polako u roku mesec dana meni bi bilo dosta
 
Ja sam za ovu godinu (prvu u kojoj se grejem na baliranu sojinu slamu) spremio oko 1300 bala. Za ono malo hladnijih dana u oktobru sam video da ću u pravoj zimi morati trošiti oko 8-9-10 bala dnevno a planirao sam da mi je dovoljno 7 dnevno. Ovi topli dani me spašavaju tako da ću imati dovoljno bala ali za sledeću sezonu moram povećati taj broj.

Ono što sam video kod sestre (koja se greje na baliranu soju 4 godine), kod komšije i kod Bubiše, mi je dalo neku predstavu o grejanju na bale slame i pretpostavio sam da će mi biti dovoljno 7 bala za solidno hladne dane. Oni mogu da izlože samo jednu balu i da dobiju zadovoljavajuću temperaturu koja opstaje dugo onoliko koliko njihove kuće to dozvoljavaju. Kod sestre (tamo sam i ja dosta puta ložio) je dovoljno jedno loženje i temperatura u sistemu lako ide na 70+ stepeni za vrlo kratko vreme (čak i prvo jutarnje loženje kad je sistem hladan) i održava se dosta dugo (2-3 sata dok padne na nekih 40-45 stepeni kad je bala već odavno izgorela). Njihov kotao je čak i manji po dimenzijama pa svaku balu moraju cepati jer ne može da stane cela. Tako da oni lože samo kad osete da se hladi kuća a pošto imaju malo dete taj kriterijum je dosta podignut.

Za razliku od njih, ja sa samo jednom balom ne uradim ništa. Jedva naguram temperaturu 50-60 stepeni i to samo u vrhu a odmah zatim temperatura brzo pada. Ta temperatura vode nije dovoljna da bi se značajnije osetilo grejanje radijatora a i kotao konstantno radi pothlađen pa dolazi do smolisanja u kotlu. Tek ako odmah po gašenju prve bale (dok još ima i žeravice) ubacim i drugu onda postižem da voda u sistemu ode na 70-tak stepeni i onda se tek mogu osetiti efekti grejanja. Po gašenju bale temperatura u sistemu relativno brzo pada na nekih 30-40 stepeni. Tek posle više bala (u ovom prelaznom periodu to bude uveče) kad se već dobro zagrejao prostor u kući i radijatori teže otpuštaju toplotu, mogu postići da mi se temperatura u sistemu duže zadrži u granicama oko 50 stepeni tako da onda ne moram tako često ložiti kao u prvom delu dana. Sad, nije meni problem samo loženje već što to bude na svakih 1-1.5 sati i praktično ne mogu nigde mrdnuti od kuće. Dalje, tako često loženje će dovesti do velikog broja bala (i to nije problem jer i tako je jeftinije nego kvalitetan ugalj) što dovodi i do velike količine pepela. Koliko vidim, ja ću u tom slučaju imati i po džak pepela dnevno što dovodi do problema odnošenja pepela jer lokalno komunalno preduzeće neće da odnese više od jednog džaka pepela uz kantu smeća. (A i nemam toliko džakova od veštaka pa ako neko ima viška i ne zna šta će sa njima - tu sam! :D )

U svom tom planiranju pre nego što sam prešao na grejanje na sojinu slamu, nisam uzeo u obzir količinu vode u sistemu. Ja imam klasične radijatore sa rebrima (aluminijumske i tučane) a oni imaju mnogo veću zapreminu vode nego ovi novi panelni radijatori kakve ima sestra. Kod panelnih radijatora količina vode je 3-5 l po metru a kod mene oko 1-1.5 l po rebru a imam ih 313. dalje, kod mene su klasične gvozdene cevi većeg prečnika dok su kod sestre i komšije bakarne sa manjim prečnikom. Uglavnom, poenta je da je kod mene mnogo veća količina vode u sistemu nego u primerima koje sam pominjao i tu veliku količinu vode je nemoguće ugrejati sa jednom balom. Zato pretpostavljam da ću morati uvek u početku ložiti po dve bale jedna za drugom pa onda pauza do druge dve a kad zazimi zapravo onda će se ta pauza skratiti. U celoj priči sam izostavio šapurike kojih imam malo i za sada ih ne trošim dok ne dođu oni pravi zimski dani.

To loženje na "mahove" dovodi do toga da se sistem satlno napreže, odnosno greje i hladi (aluminijumski radijatori stalno puckaju), a to se i subjektivno oseti, nemam onaj osećaj stalnog kontinualnog grejanja kakav sam imao dok sam se grejao na ugalj i to mi daje osećaj hladnoće čak i kad to objektivno nije slučaj, odnosno kad je temperatura u kući zadovoljavajuća, pa čak i više nego što treba. Zbog svega ovog mi je ta ideja grejanja na pelet toliko interesantna.
 
@dukej
Daj mi model gusanih radijatora, aluminijumskih radijatora , broj rebara , snagu kotla , stepen iskoriscenje kotla , kvadraturu grejanja , udare vetrova , stepen izolacije - cigla blok ,stiropol,mlter i vrstu prozora , visinu prostorija, vrstatavana, da probam da resim tvoj problem.
Jesilise na ugalj grejao zadovoljavajuce :sta:
Koristis li namenki kotao za lozenje slamom :sta:
Imasli cevne termostaten :sta:
Koristisli mozda bojler preko grejanja :sta:
Za metalne cevi nemoj da sumnjas nista one ne zahvataju vise vode , cak manje samo izgledaju vece.
Panelni radijatori zahvataju 8l vode ako su 10cm sirine a 6l vode ako su 8cm sirine po duznom metru na 60cm visine ,aluminijumski manje po vode po m³ a gusani vise
 
nekoliko postova pre, čovek pomenu utrošak struje u proizvodnji peleta slažem se da je stavka ali mi je malo i nejasno kad na pr. peletirka koja radi 100 kg/h ima instaliran motor od 4 kw znači tona bi trebala da se uradi za 10-11 sati puta 4 kw ispada 40-44 kw po toni što i nije tako strašno naravno bez mlevenja, mlevenje će potrošiti još koji kw i to je to
 
Moze i 3KW ako ne peletiras drvnu masu. :cao:
Post je spojen: [time]1291661431[/time]​
_________________________________________________
Mene interesuje kakve su mogucnosti za plasman peleta. Ja mogu da proizvedem, al kako ce se to i kome prodati:haha:
 
Mislim da je lako prodati Pelet, ja u okruženju imam par domaćinstava i dve firme koje se polako spremaju da pređu na pelet.

U domaćinstvima su to uglavnom kotlovi na čvrsto gorivo na koje se dodaje rezervoar, dozer i sitnija rešetka u gorećem delu.

Industriski kotlovi se kupuju namenski od količine energije koja je potrebna za određene procese.

Baš iz gore navedenih razloga, planiram da investiram u proizvodnju peleta kapaciteta od 1500 kg/dan.
 
Što se tiče plasmana peleta treba obratiti pažnju na koju vrstu peleta se misli mi ovde stalno pričamo o AGROPELETAMA a one se mnogo razlikuju od drvenih peleta zbog svoje specifičnosti stvaranja silicijumske šljake te zbog toga nemogu da sagorevaju u običnim gorionicima za pelete pa je zbog toga i plasman agropeleta teži
 
poz da li neko moze da mi kaze kalika bi potrosnja bila za kucu od 150m2 bez izolacije i kakav se efekat dobija kad se ugradi gorionik na kotao na cvrsto gorivo,koji su gorionici najbolji a da im je cena pristupacna.da li neko zna da napravi taj gorionik evo emajl za liniju za proizvodnju peleta
 
Dobro došao, au mnogo pitanja od jednom probaj malo starije postove da pregledaš pa što ne nadješ neko će pokušati da odgovori za takvu kuću je teško tako iz stomaka reći a ne lupiti,zavisi od kog matrijala je zidana kakvi su prozori vrata koliko je izložena vetru itd itd

Fotografija0030.jpg

Fotografija0032-1.jpg

Fotografija0029.jpg


gorionik sam pravio u kućnoj varijanti znači može slike su slikane u fazi izrade ali se vidi princip rada i kako radi
moram da napomenem da je gorionik namenjem piljevini a pelete dodju kao poslastica ako te nešto interesuje pitaj

poz
 
U poslednje vrijeme sam se zainteresovao za proizvodnju peleta ali isključivo od drvenog otpada (piljevina, sitnog i krupnog granje, kao i ostalog drveogi otpada). Moje interesovanje za ovakvim materijalom (biomasom) je iz razloga sto sam iz Republike Srpske gdje je takav materijal jos uvijek lako dostupan. Citao sam po mnogim forumima o peletu i peletiranju, ali nigdje nisam mogao da nađem nečija lična iskustva vezana za materijal (biomasu) koja mene interesuje. Isključivo sam zainteresovan za neku mini peletaru, kao i mlin čekićar za usitnjavanje drvenog otpada iz razloga što bi mi to služilo kao dodatni izvor prihoda. E, sad! Da li neko ima iskustava u ovakvoj proizvodnji, dobrih web stranica gdje se može dodatno informisati, kuća koje se bave prodajom ovakvim mašina i sl? Unaprijed hvala!!!!
 
zeljko_bl je napisao(la):
pozdrav samper imas sajt naturalenergy.rs tamo imas sve sta ti je potrebno za prozivodnju peleta
Kliknite za proširenje...
odlican sajt :D
Post je spojen: [time]1298043220[/time]​
_________________________________________________
ima li neko da se greje na ove sitne palete kao rezancici da kaze kakva su iskustva
 
zar se niko ne greje na pelete da kaze kakva su iskustva,potrosnja na sat i slicno :sta:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh