Ja sam za ovu godinu (prvu u kojoj se grejem na baliranu sojinu slamu) spremio oko 1300 bala. Za ono malo hladnijih dana u oktobru sam video da ću u pravoj zimi morati trošiti oko 8-9-10 bala dnevno a planirao sam da mi je dovoljno 7 dnevno. Ovi topli dani me spašavaju tako da ću imati dovoljno bala ali za sledeću sezonu moram povećati taj broj.
Ono što sam video kod sestre (koja se greje na baliranu soju 4 godine), kod komšije i kod Bubiše, mi je dalo neku predstavu o grejanju na bale slame i pretpostavio sam da će mi biti dovoljno 7 bala za solidno hladne dane. Oni mogu da izlože samo jednu balu i da dobiju zadovoljavajuću temperaturu koja opstaje dugo onoliko koliko njihove kuće to dozvoljavaju. Kod sestre (tamo sam i ja dosta puta ložio) je dovoljno jedno loženje i temperatura u sistemu lako ide na 70+ stepeni za vrlo kratko vreme (čak i prvo jutarnje loženje kad je sistem hladan) i održava se dosta dugo (2-3 sata dok padne na nekih 40-45 stepeni kad je bala već odavno izgorela). Njihov kotao je čak i manji po dimenzijama pa svaku balu moraju cepati jer ne može da stane cela. Tako da oni lože samo kad osete da se hladi kuća a pošto imaju malo dete taj kriterijum je dosta podignut.
Za razliku od njih, ja sa samo jednom balom ne uradim ništa. Jedva naguram temperaturu 50-60 stepeni i to samo u vrhu a odmah zatim temperatura brzo pada. Ta temperatura vode nije dovoljna da bi se značajnije osetilo grejanje radijatora a i kotao konstantno radi pothlađen pa dolazi do smolisanja u kotlu. Tek ako odmah po gašenju prve bale (dok još ima i žeravice) ubacim i drugu onda postižem da voda u sistemu ode na 70-tak stepeni i onda se tek mogu osetiti efekti grejanja. Po gašenju bale temperatura u sistemu relativno brzo pada na nekih 30-40 stepeni. Tek posle više bala (u ovom prelaznom periodu to bude uveče) kad se već dobro zagrejao prostor u kući i radijatori teže otpuštaju toplotu, mogu postići da mi se temperatura u sistemu duže zadrži u granicama oko 50 stepeni tako da onda ne moram tako često ložiti kao u prvom delu dana. Sad, nije meni problem samo loženje već što to bude na svakih 1-1.5 sati i praktično ne mogu nigde mrdnuti od kuće. Dalje, tako često loženje će dovesti do velikog broja bala (i to nije problem jer i tako je jeftinije nego kvalitetan ugalj) što dovodi i do velike količine pepela. Koliko vidim, ja ću u tom slučaju imati i po džak pepela dnevno što dovodi do problema odnošenja pepela jer lokalno komunalno preduzeće neće da odnese više od jednog džaka pepela uz kantu smeća. (A i nemam toliko džakova od veštaka pa ako neko ima viška i ne zna šta će sa njima - tu sam!
)
U svom tom planiranju pre nego što sam prešao na grejanje na sojinu slamu, nisam uzeo u obzir količinu vode u sistemu. Ja imam klasične radijatore sa rebrima (aluminijumske i tučane) a oni imaju mnogo veću zapreminu vode nego ovi novi panelni radijatori kakve ima sestra. Kod panelnih radijatora količina vode je 3-5 l po metru a kod mene oko 1-1.5 l po rebru a imam ih 313. dalje, kod mene su klasične gvozdene cevi većeg prečnika dok su kod sestre i komšije bakarne sa manjim prečnikom. Uglavnom, poenta je da je kod mene mnogo veća količina vode u sistemu nego u primerima koje sam pominjao i tu veliku količinu vode je nemoguće ugrejati sa jednom balom. Zato pretpostavljam da ću morati uvek u početku ložiti po dve bale jedna za drugom pa onda pauza do druge dve a kad zazimi zapravo onda će se ta pauza skratiti. U celoj priči sam izostavio šapurike kojih imam malo i za sada ih ne trošim dok ne dođu oni pravi zimski dani.
To loženje na "mahove" dovodi do toga da se sistem satlno napreže, odnosno greje i hladi (aluminijumski radijatori stalno puckaju), a to se i subjektivno oseti, nemam onaj osećaj stalnog kontinualnog grejanja kakav sam imao dok sam se grejao na ugalj i to mi daje osećaj hladnoće čak i kad to objektivno nije slučaj, odnosno kad je temperatura u kući zadovoljavajuća, pa čak i više nego što treba. Zbog svega ovog mi je ta ideja grejanja na pelet toliko interesantna.