Moram da razocaram mnoge proizvodjace lesnika ali situacija nije ni malo ruzicasta. Ta ce tema tek doci na dnevni red i biti medijski obradjena ali pomama za sadnjm lesnika poslednjih 7-8 godina je posledica marketing prodavaca rasadnog materijala. Uz pomoc par "strucnih" lica koji vode emisije na TV kao i par korumpiranih novinara.
Nikada zapravo ,ni onda a ni sada, nije se uslo u ozbiljnu analizu proizvodnje u svetu. Sve se svodilo na pricu da Srbija uvozi 95% potrebnih kolicina lesnika. I na osnovu toga se izvodio zakljucak da ce domaca proizvodnja nesumnjivo biti isplativa. A nije tako.
Srbija ne moze da proizvede lesnik jeftiniji nego u Turskoj. I on ce se svakako uvoziti jer ekonomski interes je sustina proizvodnje.Ako bi cena u lesnika u Srbiji parirala lesniku iz Turske doslo bi do zatiranja lesnikara kao i i u slucaju visnje. Na kraju krajeva to se i dogodilo polovinom '80 godina.
Neko je pomenuo Takovo i to je dobar primer jer su oni prvi shvatili da to ne pije vodu.Naravno nije u pitanju korumpirani direktor vec trzisna cena.
Obmana je svesno ucinjena i kod proturanja price o prinosima i nepotrebnosti koriscenja preparata.Prosecni prinosi su dosta manji i dosta nestabilni i slucaju koriscenja maksimalne agrotehnike sto sustinski povecava cenu.
Vrhunac prodaje prevare je vezivanje za tartufe ....to je vec karta na koju padaju lakoverni kojima se nesto sto moze ali i ne mora da rodi u nekom datom periodu od deceniju uz maksimalnu negu prodaje za visestruko vecu cenu od realne.
No i sa i bez relne cene to je notorna i neisplativa glupost.
Pitanje je samo dana kada ce se jak rasadnicarski lobi koji je uz pomoc Ministarstva Poljoprivrede vec unistio vocarstvo u Srbiji okrenuti ka nekom nvom proizvodu. Sutra ce medijski biti obradjena brusnica,orascic,banane,kivi....kao so su nekada malina,kupina,jabuka,lesnik,oras.....
To je deo sustinskog unistavanja svega u Srbiji jer rasadnicar dobija skoro 100% potpore od drzave kroz subvenciju sa sadnju a proizvodjac baca proizvod koji nema nikakvu cenu i pomoc ni kod unutrasnje ni izvozne prodaje. I to radi organizovno Ministarstvo Poljoprivrede vec deset godine.
Prvo ide marketihg kroz TV emisije i stampu pa seminari pa uspesni primeri pa tabele sa potrosnjom i potraznjom .Onda krecu rasadniari da nude a Ministarstvo im to isplati iz budzeta pa se onda ceka par godina da rodi. Naravno u celom lancu rasdnicari se naplacuju odmah. Vecina tog rasada je uvozni.Ima se samo nesto proizvodnje ovde da se upotpuni asortiman. Tako se strani prodavci odmah naplacuju.
Posle tih par godina krene prica da ako imas zasad ,moras da imas i agrotehniku ,zalivanje,pa onda kad prve godine vocari ne prodaju voce onda se medijski obradi tema hladnjaca.Tad shvatis da ti sim novca,njive i rada treba jos jedno 100.000 eura za hladnjacu a ako nemas onda ti savetuju udruzivanje.
Kad posle tog udruzivanja proizvodjac krene da prodajue u januaru ,februaru i martu te svoje proizvode susretnu se sa cinjinicom da EU subvencionise svoju proizvodnju u tolikoj meri da ti svoj proizvod mozes samo da poklonis.
Onda krene marketing u medijima da treba od tog voca praviti gotov proizvod i ulaganje u fabriku da bi se na kraju sve objasnilo nekonkurentnoscu proizvoda ,tranzicijom i amaterskim pristupom proizvodnji.
To je scenario koji uz pomoc EU sprovodi Drzava Srbija vec deset godina i to ceka i proizvodjace lesnika.
Znam da ce sada mnogi skociti da se upinju da mi objasne kako sam ja tezak duduk i nista ne razumem ,magarac jedan i sl. ali tako vam je kako vam je i bolje biti nece. Ko se uklopi u to uklopi ko ne, sta da se radi ,sunce svanjava svakog jutra.