Prirodni pesticidi

ja sam je pre 6 godina kupila u knjižari u zmaj jovinoj u novom sadu,a ako si zainteresovan javi pa ću ti kupiti i poslati,samo ako je još ima.izdavači su"partenon"bgd,institut za istraživanja u poljoprivredi"srbija" i poljoprivredni fakultet novi sad :cao:
 
Nije to reklama, ako ste toliki zadovoljni sa knjigom, samo stavite linkove ka predstavljanju tih knjiga na Internetu, idealno ako se direktno mogu poručiti knjige o organskoj proizvodnji. :D
 
ja u moje koprive ubacio i kamilicu zato sto je imam puno a kazu da ima kalcijuma u njoj
evo jos nekih podataka koje ja imam a odnose se na sadrzaj pojedinih minerala u biljkama
kalcijum -kamilica,maslacak
hlor -kopriva
bakar -maslacak
flour -kukuruzna svila,zob
jod -gorusica,kopriva,persun
gvozdje -cicak,maslacak,kopriva,listovi jagode
magnezijum -list mrkve,kopriva,orah list
mangan -cicak,list jagode
ako se varam u necemu slobodno me ispravite inace ovo djubrivo sto sam napravio od koprive i kamilice sam bio hermeticki zatvorio i uopste ne smrdi a prosle god. sam pravio od lista mrkve zasmrdeo sam celu ulicu a ja mislio da ce se to osetiti mrkva da prskam luk da odbijem lukovu muvu a u stvari sam dobio djubre
:ppozdrav:
_________________________________________________Post je spojen: [time]1245716836[/time]_________________________________________________
Alex_RD je napisao(la):
branko je napisao(la):
Hajde sada lepo napiši gde se može ta knjiga poručiti. :cool:
Kliknite za proširenje...
da ne bude neka reklama, imas je u solarisu u Novom Sadu, ja narucio online moj primerak
Kliknite za proširenje...
ubaci ime sajta ako nije problem i koja je cena :ppozdrav:
 
mossa
koliko cesto se taj rastvor koprive moze davati biljci.
Kliknite za proširenje...
ja svaki dan zalivam sa tim . i još nešto gledao sam neku emisiju i kaze jedan stručnjak ovak kad se pije čaj one filter kesice , kad popijete čaj umesto da ih bacite , otvorite istresite u šolju i sipate pola šolje vode promešate i time zalijete biljke u saksijama :cao: jel radio to neko?
 
rekreativac je napisao(la):
ja u moje koprive ubacio i kamilicu zato sto je imam puno a kazu da ima kalcijuma u njoj
evo jos nekih podataka koje ja imam a odnose se na sadrzaj pojedinih minerala u biljkama
kalcijum -kamilica,maslacak
hlor -kopriva
bakar -maslacak
flour -kukuruzna svila,zob
jod -gorusica,kopriva,persun
gvozdje -cicak,maslacak,kopriva,listovi jagode
magnezijum -list mrkve,kopriva,orah list
mangan -cicak,list jagode
ako se varam u necemu slobodno me ispravite inace ovo djubrivo sto sam napravio od koprive i kamilice sam bio hermeticki zatvorio i uopste ne smrdi a prosle god. sam pravio od lista mrkve zasmrdeo sam celu ulicu a ja mislio da ce se to osetiti mrkva da prskam luk da odbijem lukovu muvu a u stvari sam dobio djubre
:ppozdrav:
_________________________________________________Post je spojen: [time]1245716836[/time]_________________________________________________
Alex_RD je napisao(la):
branko je napisao(la):
Hajde sada lepo napiši gde se može ta knjiga poručiti. :cool:
Kliknite za proširenje...
da ne bude neka reklama, imas je u solarisu u Novom Sadu, ja narucio online moj primerak
Kliknite za proširenje...
ubaci ime sajta ako nije problem i koja je cena :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...

posto smo dobili odobrenje evo gde sam je ja nasao, direktan link
http://www.solaris.rs/shop/index.php?page=details&prod=36155&cat=1006&group=0
kosta 617 dinara, plus postarina u mom slucaju jos 200 dinara
 
Moguće treba probati. Ja ću probati sa koprivom, na stari malč bacim krompir okolo koprive i preko još petnestak cm slame ili sena pa opet malo koprive. Negde sam pročitao da ta kombinacija odbija zlaticu.
 
Evo i moje koprive
11r9flk.jpg
 
Evo još jedne zanimljivosti: za sve (Narodna Tehnika za SvE).

Recept:
Uveče pišaj u kantu, ti i tvoji. Ujutro poškropi baštenske kulture.

Izvor:
Sveti Bibliotekar :haha: :udri:

nota bene: OVO nije zajeb !!!
 
U pravu je časni Bibliotekar ljudska mokrača nije kao kereća i može da se koristi al naravno ne svaki dan na isto mesto. Za salatu je ipak bolje sirće :)
Isto tako kereće govanjce ne može da se kompostira dok ljudsko može, e sad zašto je to tako nemogu da ti kažem al tako je.
Kinezi su hiljadama godina svoje fekalije iznosili na polja i nije bilo zagadjenja, sad seru u kanalizaciju i imaju najzagadjenije reke na svetu.
Ima neki recept za lek protiv zapišavanja kerova probaću da ga nadjem.
 
@ dzionik
Hvala što se nisi podsmehnuo mojem pisanju !!! :ppozdrav:

Moj drugar je, ima tome već četvrt stoleća, u nekoliko navrata samostalno praznio kućnu septičku jamu i sadržaj prosipao po njivama (koristio je neku pumpu, ne znam koju, za punjenje standardne traktorske cisterne za transport tečnog stajnjaka).
Kukuruz je bio visok oko 3 metra, a klipovi su bili normalne veličine.

Još da pomenem:
- Ovaj vid đubrenja parcela korišćen je u brdskoplaninskom području, na slabije plodnim parcelama.
- Uopšte se nije osećao karakterističan miris tečnog stajnjaka (što je, inače, uobičajena pojava kada se koristi tečni stajnjak od svinja za đubrenje parcela).
- U povrtarstvu, ovaj način đubrenja može se koristiti pre sađenja rasada (iskustvo je pokazalo da korovi slabije niču, iako površina prethodno nije bila tretirana herbicidima).

U svakom slučaju: na ovakav način đubrenja parcela treba obratiti pažnju, posebno zato što kućni tečni otpad ne sadrži toksične hemikalije, larve parazita i spore bakterija (u velikoj većini slučajeva).
 
Ma nema na čemu

Trebalo mi je dugo vremena da ukapiram da većina ovdašnjih forumaša čita samo srpski deo interneta na kojem i to malo informacija što se nalazi mogu da se nazovu poluinformacijama koje su gore od neinformacije (ala s..em)
Hteo sam da kažem da se već duže vreme u svetu radi na rešavanju problema fekalnog otpada koji se rešava na mnogo različitih načina koji su manje ili više uspešni. Po meni ono što je važno za našu seosku sredinu jeste upravo to rešavanje problema fekalija jer malo ko više ima u dvorištu bunar sa pitkom vodom a to svakako nisu većina članova ovog foruma koji žive u ravničarskom kraju. Kada se zna da je po nekim minimalnim standardima potrebno da udaljenost septičke jame bude bar dve dubine bunara onda je jasno zašto većina bunara ima u sebi fekalne bakterije.
Postoji više načina da se prerade fekalije u samom dvorištu iza kuće umesto da se gomilaju u sepričkim jamama i cede u bunare. Meni trenutno najinteresantniji je sistem kojim se voda sa fekalijama preliva kroz nekoliko bazena koji su zasadjeni različitim biljkama. U prvom je trska u drugom šaš ili slične vodene trave i u trećem plivajuće bilje kao sočivica ili sl. Fekalna voda ide ispod i kroz korenje koje preradjuje i na kraju izlazi voda koja može da se koristi za zalivanje voćaka.
Za četvoročlanu porodicu je dovoljno dvadsetak kvadratnih metara bazena dubine pedesetak cm koji ne moraju da budu od čvrstog materijala nego samo rupe obložene najlonom.
Nusproizvod je trska koja se koristi za izolaciju pokrivanje ili kompostiranje i puno zelene mase koja se takodje kompostira i vrlo je bogata hranivima.

otišo sam skroz orff al kad smo već pomenuli govna da se zna da je to vredna sekundarna sirovina.
 
dzioni

Doslo je vreme bujne vegetacije i zlatica. Kako se pokazao sistem sadnje sa malcom i koprivom ?
 
Do sada nema nijedne :) izgleda da sistem funkcioniše. Pošto je zemlja bila pod malčem zimus još je hladna pa nicanje i prorastanje ide sporije, sada su izdanci 10-15 cm i nema nijedne zlatice mada sam pre nekoliko nedelja našao nekoliko na paradajzu koji se jadan muči po ovom vremenu i hladnoći. Sadiću sledeće nedelje još ali na slami sa koprivom ovo je bilo seno sa koprivom.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh