Prihranjivanje pšenice

Dali e potrebno povaljati pšenicu koja je sejana po soji sa tanjuranjem bez oranja.????
 
Veoma nezgodna situacija , vremenska prognoza kaže minimum narednih 7 dana bez kiše, polako odustajem od korišćenja ureje u drugoj prihrani i sve mi se čini da ću prihraniti sa AN-om ili SAN-om opet . Razlog za to je što je nakon primene ureje potrebno da padne kiša i unese je u zemlju da ne bi došlo do isparavanja pri ovim temperaturama. Pšenici bi dobro došla jedna kiša od 20-30 litara .
 
Ovde se radi o volatizaciji amonijaka , koji nastaje u početnoj fazi transformacije ureje . Što se tiče ovih ostalih sigurno da ima nekih gubitaka , ali su daleko manji. U svakom slučaju ništa bez jedne dobre kiše , tek kad padne kiša treba razmišljati o drugoj prihrani. Ja sam drugu prihranu hteo da uradim sa urejom jer je aktivna materija (kod nas u prodavnicama) jeftinija od akt. materije AN-a i to sam hteo da obavim oko 20 marta. Tada bi ta ureja postala dostupna za nekih 15 -20 dana ali pošto nema kiše odsutajem i pomeram prihranjivanje za početak aprila i to ću da idem sa AN-om
 
Folijarna prihrana je ko kad kreneš s posla ili iz njive kući , gladan ko pas da ti se već manta , pa uzmeš snikers il smoki , dobro dodje da dodješ do sebe al daleko od toga da može zamjenit ručak.
 
Imao sam jedan problem u prethodne 4 godine. Prestao sam da koristim ureu, napokon, ove godine u prihrani pšenice. Možda situacija bude bolja ali svake godine je problem sa padavinama. Idem ovih dana po UAN i radiću drugu prihranu sa njim. Ovde je tekst koji sam pripremio, doduše nemam opremu da merim ali je dovoljno da imam N tester (hlorofilmetar) i da mi biljka kaže koliko je pojela od prve prihrane. http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/3295
Inače temperatura za čitanje sadržaja azota u biljkama (preko hlorofila-zelene boje) je OK ali je llisna masa nerazvijena za upotrebu aparata. Ovo je posledica sledećeg: posle 20 oktobra 2011 sve posejano je bilo posejano u SUVO! Nicalo je i 3 nedelje a u zimu je ušlo sa 1-2 lista.
Mislim da su no-till pšenice, bar je tako bilo u mom iskustvu od 2000-e, u boljem stanju od drugih ali, treba videti sa Minđušarem i otići do njega. Sramota me za obećano ali ne stižem. Minđušar izvini - evo javno preko Foruma. Pozdrav MOMOSARIC-u i Branku.Naravno i ostalima koji čitaju i učestvuju. Ako ne može da se uđe u tekst neka neko javi (Branko) i da ga postavimo ovde na Forum.
Gariša.
 
sto se tice baktofila B10 stajem u njegovu obranu, lane sam posijao 26 jutara soje bez kapi gnoiva sa baktofilom i imao sam prosijecni prinos 18,6 metara po kj to je bio prosijek, stim da je bilo na dvije njive od po 4 kj dije bilo preko 20 ali to nije vazno vazan je prosijek od 18.6 po kj, imam prijatelja koji vec 15ak godina sije soju i iskljucivo sa baktofilom i bez ikakve gnoidbe niti folijarne prihrane niti icega i ima prinose od 18 do 22 po kj ovisno kakva je godina ako je pogodna kisna(sto ova nece biti) bude i vise, ja nisam vijerovo njemu pa sam se lane uvijerio, u jesensku sijetvu sam isao sa 150 kg 15ice i 100kg ureje i naravno sa baktofilom e sad vidjeti cu kako dijeluje na prinos u pšenici i dali dijeluje, mada je ova godina ocito nije bas za pokusiranje niti za ista pošto kise nema biti ce upitno ili vec i jeste sta cemo uopce ovrsiti i navrsiti...
 
Pošto se za nedelju najavljuje neka manja kiša mi u subotu radimo drugu i poslednju tvrdu prihranu sa 150kg/ha KAN-a i na nekim njivama 150kg/ha SAN-a.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh