paorpaor
Član
Naprotiv.
Bolje da si radio KANom.
Prihranjivanje pšenice
- Začetnik teme Zrenjaninac
- Datum pokretanja
Bolje da si radio KANom.
iwanho
Član
Tu bi krasan posao odradila zelena gnojidba nekom od kultura dubokog korijena, np, rauola. Potrošila bi taj N u dubljim slojevima i bio bi ponovno zaoran u zonu korijena ratarskih kultura.
Iz uree pitanje koliko se usvoji. Kan je bolja prica ovako ove godine. Malo je krecnjak u kanu. Najbolje paletirani krecnjak...
Dragan18
Član
Ok isli su sa manje hraniva i biljke gladuju pa ce im sada baciti ureu koja ima odlozeno dejstvo 2-3 nedelje ili vise. I onda kad pokose 4 tone po hektaru kriv im je predsednik i ministar
i drzava duradi nesto. Malo istine, a malo i sale. BIljke retko kada miruju u zimskom periodu prethodnih godina... svake dve nedelje imamo temperaturne oscilacije od 20 stepeni. Sledeci vikend bice -10 videcemo kako ce proci psenice posle ovog hladnog talasa. Prihrana tek posle sretenja sa AN-om. P.s. Ja sam dao 100 kg ureje po ha u jesen i 150-200 kg/ha MAP. Videcemo sta kaze analiza.
talianu
Član
Pa Sretenje je za par dana. Zašto An?
milan11
Član
I kod mene je blago kiselo zemljiste i citao sam o tome, neki tekstovi su ukazivali da je bezbednije koristiti ureu nego AN. Vise sam mislio na to da je rano sad baciti AN, on je kako kazu odmah dostupan biljkama i njegovo "trosenje" krece odmah a pitanje je kad ce psenica poceti da ga usvaja pogotovo ako je najavljeni mrazevi stopiraju totalno..
Dragan18
Član
Zato sto kod ureje i kad mislimo da nema gubitaka njih ima. Milion puta smo sazvakali ove teme na forumu, i to stariji forumasi znaju, vecina i praktikuje. Za transformaciju ureje treba enzim ureaza koji se luci od strane mikroorganizama koji su neaktivni na niskoj temperaturi. Kada transformacija krene (transformacija ne krene kada se ona fizicki otopi) transformise se u NH2 x 2 koji je neusvojiv za biljku, da bi doslo do NH4 i NO3 desavaju se dva procesa Hidroliza i Oksidacija . Kod hidrolize dodaje se H jon pa se dobija NH3 koji je AMONIJAK... amonijak je gasovit i isparava...daljom hidrolizom dolazi se do amonijum jona koji biljka usvaja. Posle nekog vremena krece proces oksidacije oduzima se H jon i opet dolazimo do NH3 pa NH2 .... dok ne oduzme sav H jon i pocne da oksidira i dolazi do NO2 pa NO3 koji se moze usvojiti. Amonijak deluje toksicno na mlade biljke i moze da uspori biljku u procesima.
Kada se preracuna cena po kilogramu aktivne materije urea ispada jeftinija, ali kada se u jednacinu ubace gubici ureje i potencijalno negativno dejstvo, kao i da mozda urea nece biti dostupna kada biljci bude trebalo dodje se do proste logike da je bolje i sigurnije ici sa brzodelujucim djubrivima u prolece. U celoj situaciji onda je Ureu bolje koristiti u jesenjem periodu kao glavni izvor Azota gde ce se inkorporirati tanjiracom na 10-tak -15 cm. Urea se nece isprati jer od nje nastaje NH4 jon koji je pozitivno naelektrisan i koga zemljisni koloidi privlace, tako da su gubici ispiranjem svedeni na minimum, a i biljka i mikroorganizmi taj azot trose ukoliko je toplije vreme pa se u prolece ne mora juriti u januaru da se prihranjuje urea povrsinski.
Evo nesto iz mog seminarskog rada i istrazivanja povodom ove tematike. Pogledajte dijagram potreba psenice za Azotom i kada su najvece potrebe. Tek kada krene da raste u stablo krenu ozbiljnije potrebe, dakle treba obratiti paznju na jesenje djubrenje azotom da ne bi ko sumanuti isli u januaru da prihranjujemo. U celoj prici vidim opravdanu prihranu jedino na zemljistima koja su glinovita i u koja se ne moze uci osim ako nisu duboko zamrznuta.
p.s. ostao sam duzan da objasnim zasto AN krajem februara, cesto smo imali susan mart mesec ili makar prvu dekadu marta sa malo padavina, da bi osigurali da se djubrivo spusti, jer koren nije na povrsini zemlje, vec je u toj fazi stigao makar do 20 cm dubine... potrebno je da ga neka padavina spusti. Kod AN-a spustanje nije problem jer je 50% N u NO3 obliku koji se lako spusta zemljisnim rastvorom. NH4 sporo i deluje "odlozeno" dok se spusti u zonu korena.
Kada se preracuna cena po kilogramu aktivne materije urea ispada jeftinija, ali kada se u jednacinu ubace gubici ureje i potencijalno negativno dejstvo, kao i da mozda urea nece biti dostupna kada biljci bude trebalo dodje se do proste logike da je bolje i sigurnije ici sa brzodelujucim djubrivima u prolece. U celoj situaciji onda je Ureu bolje koristiti u jesenjem periodu kao glavni izvor Azota gde ce se inkorporirati tanjiracom na 10-tak -15 cm. Urea se nece isprati jer od nje nastaje NH4 jon koji je pozitivno naelektrisan i koga zemljisni koloidi privlace, tako da su gubici ispiranjem svedeni na minimum, a i biljka i mikroorganizmi taj azot trose ukoliko je toplije vreme pa se u prolece ne mora juriti u januaru da se prihranjuje urea povrsinski.
Evo nesto iz mog seminarskog rada i istrazivanja povodom ove tematike. Pogledajte dijagram potreba psenice za Azotom i kada su najvece potrebe. Tek kada krene da raste u stablo krenu ozbiljnije potrebe, dakle treba obratiti paznju na jesenje djubrenje azotom da ne bi ko sumanuti isli u januaru da prihranjujemo. U celoj prici vidim opravdanu prihranu jedino na zemljistima koja su glinovita i u koja se ne moze uci osim ako nisu duboko zamrznuta.
p.s. ostao sam duzan da objasnim zasto AN krajem februara, cesto smo imali susan mart mesec ili makar prvu dekadu marta sa malo padavina, da bi osigurali da se djubrivo spusti, jer koren nije na povrsini zemlje, vec je u toj fazi stigao makar do 20 cm dubine... potrebno je da ga neka padavina spusti. Kod AN-a spustanje nije problem jer je 50% N u NO3 obliku koji se lako spusta zemljisnim rastvorom. NH4 sporo i deluje "odlozeno" dok se spusti u zonu korena.
Poslednja izmena:
Moze pomoc,po tvome znaci sad rasturimo ureu na povrsini(uzmimo u obzir alkalna zemljista) i ostavimo je nek se istopi od gore,gubitaka nema sve dok temperature zemljista ne idu iznad (C?) zbog ureaze,do marta bez gubitaka ?.
Takodje,kazes sa jeseni bezbedno primeniti ureu,ako predje do nh4 jona,sta je sprecava dalje da ide do no3 koji je ispirljiv ?.
Takodje,kazes sa jeseni bezbedno primeniti ureu,ako predje do nh4 jona,sta je sprecava dalje da ide do no3 koji je ispirljiv ?.
4 tone na jutro mislis... hahahaOk isli su sa manje hraniva i biljke gladuju pa ce im sada baciti ureu koja ima odlozeno dejstvo 2-3 nedelje ili vise. I onda kad pokose 4 tone po hektaru kriv im je predsednik i ministar
P.s. Ja sam dao 100 kg ureje po ha u jesen i 150-200 kg/ha MAP. Videcemo sta kaze analiza.
Dragan18
Član
Proces se pokrene pa zaustavi, evo sad smo imali 7 lepih dana pa ce sad opet da se spusti temperatura na -10. Sto brze prodje proces transformacije to su gubici manji. Kreni stani je problem.
Kada dodje do NH4 biljka krene da je usvaja, takodje i zemljisni mikroorganizmi koriste NH4 kod razlaganja zetvenih ostataka pa ne dozvoljava da se transformisu. Kada mikroorganizmi umru, njihovim raspadanjem se opet oslobadja NH4 koji su "pojeli". Proces transformacije do NO3 je u ovom slucaju drasticno usporen.
I posle kazu neznaci skola.Zato sto kod ureje i kad mislimo da nema gubitaka njih ima. Milion puta smo sazvakali ove teme na forumu, i to stariji forumasi znaju, vecina i praktikuje. Za transformaciju ureje treba enzim ureaza koji se luci od strane mikroorganizama koji su neaktivni na niskoj temperaturi. Kada transformacija krene (transformacija ne krene kada se ona fizicki otopi) transformise se u NH2 x 2 koji je neusvojiv za biljku, da bi doslo do NH4 i NO3 desavaju se dva procesa Hidroliza i Oksidacija . Kod hidrolize dodaje se H jon pa se dobija NH3 koji je AMONIJAK... amonijak je gasovit i isparava...daljom hidrolizom dolazi se do amonijum jona koji biljka usvaja. Posle nekog vremena krece proces oksidacije oduzima se H jon i opet dolazimo do NH3 pa NH2 .... dok ne oduzme sav H jon i pocne da oksidira i dolazi do NO2 pa NO3 koji se moze usvojiti. Amonijak deluje toksicno na mlade biljke i moze da uspori biljku u procesima.
Kada se preracuna cena po kilogramu aktivne materije urea ispada jeftinija, ali kada se u jednacinu ubace gubici ureje i potencijalno negativno dejstvo, kao i da mozda urea nece biti dostupna kada biljci bude trebalo dodje se do proste logike da je bolje i sigurnije ici sa brzodelujucim djubrivima u prolece. U celoj situaciji onda je Ureu bolje koristiti u jesenjem periodu kao glavni izvor Azota gde ce se inkorporirati tanjiracom na 10-tak -15 cm. Urea se nece isprati jer od nje nastaje NH4 jon koji je pozitivno naelektrisan i koga zemljisni koloidi privlace, tako da su gubici ispiranjem svedeni na minimum, a i biljka i mikroorganizmi taj azot trose ukoliko je toplije vreme pa se u prolece ne mora juriti u januaru da se prihranjuje urea povrsinski.
Evo nesto iz mog seminarskog rada i istrazivanja povodom ove tematike. Pogledajte dijagram potreba psenice za Azotom i kada su najvece potrebe. Tek kada krene da raste u stablo krenu ozbiljnije potrebe, dakle treba obratiti paznju na jesenje djubrenje azotom da ne bi ko sumanuti isli u januaru da prihranjujemo. U celoj prici vidim opravdanu prihranu jedino na zemljistima koja su glinovita i u koja se ne moze uci osim ako nisu duboko zamrznuta.
p.s. ostao sam duzan da objasnim zasto AN krajem februara, cesto smo imali susan mart mesec ili makar prvu dekadu marta sa malo padavina, da bi osigurali da se djubrivo spusti, jer koren nije na povrsini zemlje, vec je u toj fazi stigao makar do 20 cm dubine... potrebno je da ga neka padavina spusti. Kod AN-a spustanje nije problem jer je 50% N u NO3 obliku koji se lako spusta zemljisnim rastvorom. NH4 sporo i deluje "odlozeno" dok se spusti u zonu korena.
Znaci gubitaka ima ako je ne unese dovoljno padavina u zemlju,citao sam dosta istrazivanja o ureazi ,cim je zemljiste u plusu ureaze ima,ne mnogo ,ali opet ako je na povrsini ta urea ostala,pa jos veci ph zemljista ,moze tu biti solidnih gubitaka ako nema kise,snega duze vreme da je unese u zemljiste.
Sto se tice jesenje prihrane ureom,slazim se sa svim,ali koje kolicine mogu mikroorganizmi pozajmiti kao nh4 ,ili usvojiti tek niknuta psenica ,pre nego sto nastavi do no3 ?,moje misljenje da su to male brojke.No svejedno,kad su ovakve zime sa manje padavina,ne verujem ni da taj no3 ode duboko,cak si i ti spomenuo pre neku godinu potrebnu kolicinu padavina za spustanje no3 ,dal je bilo nesto tipa 100lit za 10cm kod laksih zemljista ?,nzm lupam...a i sigurno nije isto dal ta kolicina pala iz 20 ili 2 puta.
Dragan18
Član
E da zaboravio sam da kazem.... drugar koji je otkupljivao moju psenicu za potrebe mlina u kom je radio pokazao mi je eksel tabelu otkupa zadnje dve godine. Obe godine moja psenica je bila u top 3 psenice po kvalitetu . Prosle godine protein je bio 14,7 % vlazni gluten 29,7 % i broj padanja ubedljivo najjaci preko 400 sto je pokazatelj da je psenica koju sam mu dovezao bila vrhunskog kvaltiteta. Naravno, na sam kvalitet je uticala i ostala agrotehnika tipa primena odgovarajucih fungicida.
Dragan18
Član
Da bi se bilo koje hranivo pomeralo u zemljistu na vece udaljenosti treba da je zemljisni rastvor zasicen sa vodom blizu maksimalnog kapaciteta drzanja vode. Tek tada se voda "ocedjuje" u dublje slojeve i sa sobom nosi elemente tipa azota, sumpora u oksidnom obliku. Jeste, za temperaturu ureaze pricam ne provereno ali sigurno je preko 4 stepena u nekoliko dana. Ima gubitaka i ako je zemljiste zasiceno sa vodom pa krene isparavanje. Konstanto se odvija razmena gasova izmedju zemljista, biljaka i atmosfere. Nije sve sto je pod zemljom hermeticki zatvoreno dole.
p.s. Ispiranje zavisi i od tipa zemljista, laksa, peskovitija zemljista sa vecim zemljisnim porama (pogotovo uzorane peskuse) podloznije su ispiranju, dok glinovita teza zemljista se slabo procedjuju i imaju vise mikropora i montmorilonitne gline koji zadrzavaju jone.
nyeuropean07
Član
Dragane po tvome ispada ureju i netreba koristiti jer eto ima najvise gubitaka isparavanjem...po mome gubitaka ce biti pa ce biti ali nije to toliko drasticno da sad treba je potpuno izbaciti.po mome svi sto prihranjuju u januaru i februaru treba da koriste ureju jer joj treba 15 ak dana da predje iz amidni u nitratni oblik.an za drugu prihranu tj za one koji prihranjuju u martu i aprilu...sta vredi da bacis sada an kad on deluje trenutno i brzo se spira...
talianu
Član
Ajde sad da napravimo paralelu baš zbog gubitaka ,da li znači da je unošenje uree u zemljište za prolečne kulture najbolje?
Dragan18
Član
Ako su vas tako ucili na univerzitetu u Leskovcu onda tako i radite.
Dragan18
Član
Naravno, tu je Urea bez premca. Za sve kulture osim šećerne repe i soje od ratarskih.
nyeuropean07
Član
gagi nema razloga da se ljutis ako neko nemisli isto kao i ti.slozices se da ti nisi najpametniji na forumu,jer takvog nema.uzgred ucili su me na vasem novosadskom univerzitetu
MOMOSARIC
Član
Mnogo univerzalnih pravila , to je jedino sto se ne slazem .Malo se pominje tip zemljista a ima zemlje koja je slicnija Marsu nego onoj par km dalje . Sva pravila padaju u vodu ako se ne uzme u obzir razlicitost tipa zemlje i lokacije . CEC zemlje npr , jednoj mozes dati ujesen a drugoj moras na kasicicu ...
