Prihrana i đubrenje voćaka

Kada sam kupovao atomizer u Begaljici od jednog starog voćara koji ima dosta voća zapao mi je za oko ciklon za bacanje djubriva,imao je usmerivače za djubre ali kontra od ovih sto usmeravaju djubre u red,njegov usmerivač je usmeravao djubre po sredini a štitio da ide u red. kada sam ga pitao zbog čega je to montirao,odgovor je bio- šta će mu djubre u redu kada su mu sve sitne žile po sredini,djubre u red bacam do treće godine. Kada čovek razmisli ,bio je u pravu. Žao mi je sto nisam slikao.
 
Po meni nije ovo losa stvar, ko ima vece povrsine pod vocem nije lose da ima ovakav ciklon sa usmerivacima, em lakse i brze odradi posao, em ne placa radnu snagu za bacanje.. Koliko sam video da su napisali u oglasu da mozes da stelujes protok izlaska djubriva... Cini mi se da je pisalo da kosta ovaj oko 200eura, ali ja mislim da je to najmanja kilaza, e sad da li u tu cenu ulaze i usmerivaci ili ne to ne znam...
 
Ako ima potrebe za podsecanjem korena,znači da imamo preteranu bujnost a tada netreba djubreta nigde
 
Ne razumem bas sta znaci podsecanje korena, mada ja kad djubrim a i gledao sam ovi ostali kad djubre oni djubre oko drveta u sirinu krosnje, a evo ga i ovaj snimak gde covek rastura djubre ciklonom bez ikakvi dodataka.. E sad nisam pameta, da li rasturati djubre samo oko krosnje, celom duzinom reda sa ovim usmerivacima, ili raditi kao ovaj covek...

https://youtu.be/O1DI_saKnjM
 
Pisano je o ovome sigurno...
Ne mogu da ubedim pojedine ljude da djubrivo kada se baca na voce, u ovom slucaju prolecno KAN, treba da se zaore ili izfrezira neposredno posle bacanja da bi se uneo dublje u zemlju da bi se sprecilo njegovo isparavanje.
Jel zna neko strucnije da objasni koja je razlika izmedju metode kada se samo baci i ostavi na povrsini zemlje da se rastvara ili kada se baci pa izfrezira i spusti dublje u zemlju...
 
Ako se baci pred kisu ,nema problema, a i potrebne su vece temperature da dodje do isparavanja azota. Naravno da je bolje da se izmesa sa zemljom ,ali kao sto rekoh ,ako se razbaca pred neku kisu ili ako su jake jutarnje rose , azot se brzo spusti u zemlju.

Imam neko istrazivanje o gubicima azota , na engleskom je i saljem ti cim se dovatim kompjutera ,za par dana, pa prostudiraj.
 
Ni P i K nije problem. Slabo isparavaju, a spustaju se polako kroz zemlju. Sve to biljka nadje i potrosi. A gubitak azota ispiranjem je tek tema za sebe. Moje iskustvo kaze da azot ne ide u dubinu tako lako bas.
 
Nije problem rasturiti vestacko djubrivo i zaorati, odnosno zafrezirati....ako imate svu mehanizaciju ili manju parcelu. Meni je sve sto imam od zemljista pod vocem.

Freza agrija, podrivaci i plugovi, to je sve sto posedujem od mehanizacije potrebne za ovu vrstu radova. Stabla mog voca su u punoj rodnosti pa ne mogu svuda dovoljno da pridjem kako bih podrio. Kad bih ja sve to stigao da uradim po "propisu".


Ovako sedim, cekam kisu, razbacim pre nego sto ce da pada i zadovoljan sam rezultatima. Moje misljenje je da je gubitak dejstva djubriva minimalan.

Pozdrav zupa100!
 
Sporo kretanje u P i K u zemljistu verovatno vazi za nekadasnja stara djubriva... Danasnja moderna djubriva su vecinom vodotopiva. Na primer Elixsirov NPK koji sam bacao u voce, pise na deklaraciji da je Fosfor preko 60% vodotopiv. Moze komotno da se baca po povrsini...
 
Sve se to polako spusti u zoni korena ali svake godine mora da se djubri a sto se tice azota moze slobodno na povrsina ako je najavljeno 10 do 20 lit kise po m2.Spustice se ono bas kada krene lisna masa a azot tada i treba.Kalijum taman za 3 meseca kada je i mpotreban za kvalitet.
 
To ti niko nemoze reci zavisi od mnogo faktor koje nemogu sada da nabrajam ali minimalni su kada se razbaca pred kisu ili polije sistemom za navodnjavanjem.
 
Pozdrav kolege,moze li neko da mi kaze kad moze da se pocne sa prihranom jesenas posadjenog zasada leske sa yaramila djubrivom i ako moze, da li se baca sad u martu(jer vidim da dosta njih tako radi) ili ide na jesen(kao sto sam mislio da treba)?Inace bacio sam pre podrivanja u redove cetri prikolice stajnjaka pregorelog,tri reda po 200m.
 
vasovac je napisao(la):
Ako ima potrebe za podsecanjem korena,znači da imamo preteranu bujnost a tada netreba djubreta nigde
Kliknite za proširenje...

Biljka ne usvaja preko celog korenovog sistema hranivo, vec samo preko nekih delova - mladjih (deo neposredno iza vrsnog dela korena kao i korenske dlacice koje se nalaze u tom regionu). Stariji delovi korena ne mogu usvojiti hranivo. Podsecanjem korenovog sistema, namenski bas iz tog razloga ili rigolovanjem, provocira se rast novih korenova koji su sposobni za usvajanje hraniva. Samo ce kratko biti smanjen prirast i bujnost ali ce nakon toga krenuti jos intenzivnije usvajanje hraniva i rastenje. Tako da je u praksi primena ovake mere razlog za efikasnije koriscenje hraniva a ne manje:ppozdrav:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh