Prihrana i đubrenje voćaka

[lanjskisneg]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Svetozare reci mi gde si nabavio taj depozitor i koja je cena ako si skoro kupio? Hvala.

Pravljeno izgleda.
Kos za djubrivo i pogon od IMT sejalice za kukuruz. Mozda neke prepravke oko kolicine izbacivanja djubriva

Kardancic umesto tocka pokrece mehanizam.
Samo ako bi Svetozar hteo da slika ulagace, moraju da budu jaci jer treba da idu dublje od kukuruzne sejalice a nekada i na sabijenijoj zemlji da rade, moglo bi lako da se napravi.
Jos mozda da se doda vibracija ulagaca..neki ekscentar....

 

[ilijat]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

U cemu je razlika ako se pobaca djubrivo po zemlji i onda zaore i kada se radi sa tom spravom? Kad sam vec spomenuo oranje zanima me koliko blizu vocke sme da se ore i na koju dubinu? U vecini su u pitanju kruske, druga godina, a isto me zanima i za lozu...

 

[lanjskisneg]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

U cemu je razlika ako se pobaca djubrivo po zemlji i onda zaore i kada se radi sa tom spravom? Kad sam vec spomenuo oranje zanima me koliko blizu vocke sme da se ore i na koju dubinu? U vecini su u pitanju kruske, druga godina, a isto me zanima i za lozu...

Prvo ovako se djubrivo polaze u zonu korenovog sistema. Ako se zna da kalijum i fosfor npr izuzetno sporo migriraju kroz zemljiste onda je lako shvatiti prednost ovakvog nacina. Dalje ovakvim nacinom se ne pospesuje rast korova sto se klasicnim nacinom radi. Djubrivo ne koristi samo ono sto bismo mi hteli vec i korov. Ovako se hrani biljka a rasturanjem po povrsini se djubri zemljiste Podrivanjem zemljista ovakvim nacinom se postize i njegovo rastresanje i razbijanje pluznog djona ako ga ima. Rastresa se uglavnom tokom godine sabijena zemlja od prolaza traktora. Berba, transport, zastita...
Oranje u vocnjaku je najbolje izbegavati. Neravnine ( razori, slogovi, poslednja brazda pored reda...) koje ostaju posle oranja prave velike probleme a nemoguce ih je izbeci.

 

[fakir]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

slažem se u potpunosti sa 'neve'-om samo još da dodam da P i K tek za 5 godina bivaju dostupni korenu ako se rastura po površini tj. ono što ste bacili pre 5 vegetacija biljka sada koristi. što se tiče oranja u voću preporučljivo je uraditi ali ne svake godine već na 3-4 god, sve zavisi od zemljišta ali ako se radi ovako nešto sa depozitorom ili pak sa podrivačem (što mu dođe na isto samo ne bacate đubre) onda nema potrebe za oranjem.

Post je spojen: [time]1276291091[/time]​

_________________________________________________
inače, neve je lanjski sneg na engleskom...

 

[lanjskisneg]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

što se tiče oranja u voću preporučljivo je uraditi ali ne svake godine već na 3-4 god, sve zavisi od zemljišta ali ako se radi ovako nešto sa depozitorom ili pak sa podrivačem (što mu dođe na isto samo ne bacate đubre) onda nema potrebe za oranjem.

Ma nikako!
Plug u vocnjak nikako.
Posto radim usluge po vocnjacima znam kakve muke imam tamo gde se oralo. Uzasno tesko je ispraviti te greske a ispravljanje traje godinama.
Nema sanse da se za jednu godinu poravnaju te kanalcine.

Ovo je ipak pravo resenje za obradu povrsine u vocnjacima. Onim manjim naravno. Do nekoliko hekatra.

 

[ilijat]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

A tanjiranje umesto oranja?

 

[valhalla]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Ja predjem gard-linijom ceo vocnjak u prolece a onda kad bude uslova, jednom mesecno predjem tanjiracom da ugusim travu izmedju redova...

 

[lanjskisneg]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

A tanjiranje umesto oranja?

Ako nema kise dobar je i grad
(Kazu kod mene ali nisam bas siguran koliko su u pravu )

Tanjiraca ne stvara te neravnine ali postavlja se pitanje da li tanjiraca moze efikasno na svakom zemljistu da radi efikasno bez neke prethodne obrade.
Mozda i moze ali ako se to radi relativno cesto u toku godine. To bi onda bio jalovi ugar, a on ima i svoje nedostatke.
Iako i tanjiraca stvara tzv pluzni djon ona je u svakom slucaju podesnija od pluga u vocnjaku. Bar prema mom iskustvu.

Iako nije tema ja bih napisao sta smatram dovoljo dobrom obradom povrsine u vocnjaku.
U jesen (zimu) obrada tilerom, ostaviti tako preko zime, u prolece obrada tanjiracom ili frezom, u posle toga totalni herbicid u redu a izmedju redova malciranje.

 

[pinter]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

A koja je vrsta vestackog djubriva najpogodnija za krusku viljamovku.Sadjena je jesenas.Kolika bi kolicina bila dovoljna po stablu.Mene su savetovali da bacim ureu ali me interesuje jos neciji savet.

Pa ovako jabuka i kruska trose znatno vise azota i kalijuma u odnosu na sljivu, konkretno kod tebe kruska, ona od jabuke manje trosi fosora, znaci treba da se forsira azot i kalijum tj. neki odnos sto sam ja nlazio u literaturi za krusku je 4.2 : 1 : 4 (N : P2o5 : K2O) i jos nesto vise magnezija ovde kaze 30kg na ha.

Evo i ja sam malopre otvorio temu dodouse u ratarskom djubrenju , temu o yara djubrivima kakava su iskustva ako je neko to koristio, nacitao sam se dosta veceras po netu, i najverovatnije cu ove godine i njih da probam pa sta bude neka bude, a videcu ako uspem i analizu da odradim zemlje to je najbolje i necu lupati glavom koje djubrivo uzeti.

Inace ja koristim i stajnjak konkretno ovciji sagoreo, to je jak stajnjak zagreav zemlju i korenov sistem jako brzo i jaci je od kravljeg ali sa kracim dodouse delovanjem, frezanje i mulciranje i prihrana preko lista, i zastita pre svega od bolesti,insekti su manji problem, tebi preporucujem za kruske da stitis od kruskine buve mineralnim uljima, ja sam uzeo danas Galenikin Galmin odlican preparat, imas i na galenikinom sajtu program zstite kruske, od ove godine su Galmin postavili da ide tretman i do posle cvetanja upravo zbog kruskine buve, jer je jako opasna, kad vecih zahavata buva moze i da osusi stabla...

Post je spojen: [time]1288523131[/time]​

_________________________________________________
Citao sam dosta o vestackom djubrivom i si predlazu prvo ispitanje zemjista.
pa sam resio da to obavim, posto sam blizu novog sada nosio bi u institut. Da li neko zna sta treba
od dokumentacije i koliko kostaju nalazi odnosno recepti za v.djubrenje.
Unapred hvala na odgovorima

 

[FruitBoy]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

@pinter



Analiza zemljišta bi trebalo da se obavlja besplatno, ako imaš registrovano gazdinstvo. Od dokumentacije sem registra, potrebno ti je samo da znaš broj parcele. I naravno, moraš pravilno da uzmeš uzorke po slojevima 0-30;30-60;60-90cm. Našraviš reprezentativan uzorak od 1kg zemljišta otprilike, odneseš to i tražiš da ti urade preporuku đubrenja. To je sve!!

 

[pinter]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Rerezentativni uzorak pod tome podrazumevas to sto tri uzorka pod tri razlicitoj dubini treba pomesati
pa zajedno staviti u istu vrecu?
A posto jos nemam registrovano gazdinstvo verovatno se placa zna li ko postoje i u kakvim vrecama
treba da se pakuje uzorci?

 

[FruitBoy]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Ne. Svaki sloj treba da ti je jedan zaseban reprezentativni uzorak. Znači, na analizu nosiš 3 vrećice zemlje, 1kg otpilike da imaš u svakoj biće ti dovoljno. A za svaki od tih slojeva praviš reprezentativan uzorak. Potrebno ti je više (po teoriji 20-25) pojedinačnih uzoraka, koji će ti dati jedan prosečan. Ne znam koliku površinu imaš, al ne moraš baš prema ovim parametrima da se orjentišeš. Znači, nekoliko pojedinačnih uzoraka sa različitih delova parcele uzmeš, promešaš i odatle odvadiš 1 kg, spakuješ u vrećicu i nosiš. I tako za sva tri sloja. Videću sutra na faxu koliko koštaju analize i da li još nešto treba da im odneseš.

Post je spojen: [time]1288722453[/time]​

_________________________________________________

Gnojidbu voćnjaka netreba raditi napamet. Analiza tla je i više nego poželjna, a dobro bi bilo kad bi mogli odraditi i analizu lista da se utvrdi sadržaj hranjiva u listu (biljci). Na osnovu tih podatak i procjeni o veličini uroda radi se plan gnojidbe za određenu voćnu vrstu.

Prošle godine sam u jabuci, kruški i višnji koristio Kristalon specijal u prve dvije folijarne prihrane, a kasnije Kristalon smeđi. Folijarno sam aplicirao i Caltrac (samo jabuka i kruška, dok će u višnju kalcij dodavati kad dođe u rod) te stimulator rasta Goemar. Rezultati su bili odlični, voćnjak je super podnio sušu i visoki prinos (59 t/ha), a jabuka koja sada izlazi iz komore je u odličnom stanju što mi je jako bitno. Ove godine ću također koristiti gnojva iz Yara programa s tim da ću malo promjeniti raspored aplikacije i ubacit ću još neka gnojiva iz njihove prodajne palete. Nailazio sam na informacije (od kolega voćara) kako su Yara gnojiva skupa pa ih ljudi baš neprefeririaju, no ja sam vrlo zadovoljan sa ulaganjem u njihova gnojiva.

Dosta veliki problem u aplikaciji folijarnih, a i mineralnih gnojiva predstavlja neznanje voćara o potrebama voćnjaka za određenim elementom, o vremenu i količini primjene tog elementa, načinu primjene, obliku u kojem biljka najbolje i najefikasnije usvaja određeni makro i mikro element... I onda to trgovci gnojivima koriste kod prodaje-uvaljivanja svojih proizvoda. Na tržištu ima odličnih gnojiva no ima dobrih i da tako kažem manje dobrih ili ti gnojiva koja ne sadrže ono što piše na deklaraciji tako da treba biti oprezan kod kupovine (a i primjene) svih vrsta gnojiva.

Slažem se u potpunosti sa tobom, kolega. Analiza je neophodna, definitvno. Poželjno bi bilo zemljišnu raditi svake godine, al nije greška ako se izostavi. Posebno, ako se u ishrani koriste organska đubriva, stajnjak ili zeleno đubrivo. Lisnu analizu treba raditi svake godine, 2 puta, najmanje. Kod jabučastog voća koje kasnije sazreva to je posebno značajno. Prvo treba iskoristiti u tu svrhu da se na neki od načina unese azot kao nosilac prinosa u prvom redu, a i neki mikroelementi. Druga i eventualno još neka analiza se radi kasnije, pre svega da bi se odredio sadržaj kalcijuma. I upravo je ovo jedan od najbinijih momenata u proizvodnji jabučastog voća. Kalcijum je odgovoran za sprečavanje pojave neparazitarnih oboljenja, pre svega gorkih pega i skalda. Da ne dužim više, ovim bih završio ovaj komentar i pozvao kolege voćare da i dalje učestvuju u ovoj temi. Velek pozdrav svima

 

[pinter]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Hvala na odgovoru razumeosam potpuno i tako cu i da odradim
ja sam ne iskusan zato i citam po netu i slusam iskusne vocare.
jos ako ako saznate za cenu da na pisete to verovatno i ostale interesuje
Jos jednom hvala na odgovorima i puno pozdrava

 

[Sale]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Ja nisam nosio tri vrecice kao ti . Radio sam na zemunskom poljo fakultetu .Posto se radi o proseku iskopao sam 8- 10 rupa dubine 60 cm . Obelezio sam dve kese ,jednu od 0-30 i drugu od 30 - 60 cm . Iz svake rupe od 30 cm do 0cm ( znaci od dole ka gore sa supenom kasikom sam nagrebao ) i ubacio u kesu .Isto i sa 60 cm do 30 cm u drugu kesu . U svakoj kesi treba da bude otprilike 1 kg zemlje tj. koliko moze da stane u dve spojene sake.
Pre godinu dana cena po jednoj analizi je bila 6000 dinara sa svim mikroelementima .Ove godine je drugar radio i mislim da mi rece da je 100 eura po jednoj .

 

[FruitBoy]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

To zavisi i od starosti voćnjaka, na kraju krajeva. Gro korenove mase kod zasada u punom rodu se nalazi na dubini do 90 cm i do te dubine bi trebalo raditi analize.Tehnika uzimanja uzorka i nije baš toliko bitna. Da li ćeš nagreabti kašikom, koristiti sondu ili nešto drugo, potpuno je nebitno. Bitno je samo da se ne pomeša zemlja iz različitih slojeva. No, to nije uvek izvodljivo. Bolje uraditi bilo kakvu analizu, nego na pamet đubriti. To može da dovede do jako velkih problema i ekonomskih izdataka!

 

[Sale]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Dubina korenovog sistema zavisi o vocaka koje sadis i nije kod svih ista naravno .

 

[FruitBoy]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Tačno, a pored toga zavisi i na kojoj je podlozi kalemljeno.
Institut u NS radi besplatne analize za registrovana gazdinstva, a za neregistrovana cena je oko 3000,00.

 

[novi voćar]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Iz okoline Lukavca pa neznam gdje da odnesem zemlju na analizu,dali to ima u Tuzli ili u Bijeljini.

 

[bosanac_iz_bosne]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Iz okoline Lukavca pa neznam gdje da odnesem zemlju na analizu,dali to ima u Tuzli ili u Bijeljini.

Imaš u Tuzli u poljoprivrednom zavodu,cijena je bila,vjerovatno još uvijek 40 KM,ali prvo malo pročitaj ovdje na forumu kako da uzmeš uzorke zemlje.

 

[waso]

Odg: Djubrenje voca vestackim djubrivima

Prvo ovako se djubrivo polaze u zonu korenovog sistema. Ako se zna da kalijum i fosfor npr izuzetno sporo migriraju kroz zemljiste onda je lako shvatiti prednost ovakvog nacina. Dalje ovakvim nacinom se ne pospesuje rast korova sto se klasicnim nacinom radi. Djubrivo ne koristi samo ono sto bismo mi hteli vec i korov. Ovako se hrani biljka a rasturanjem po povrsini se djubri zemljiste :) Podrivanjem zemljista ovakvim nacinom se postize i njegovo rastresanje i razbijanje pluznog djona ako ga ima. Rastresa se uglavnom tokom godine sabijena zemlja od prolaza traktora. Berba, transport, zastita... 
Oranje u vocnjaku je najbolje izbegavati. Neravnine ( razori, slogovi, poslednja brazda pored reda...) koje ostaju posle oranja prave velike probleme a nemoguce ih je izbeci.

Pridružio bih se ovom mišljenju jer znam iz iskustva.Naime imam nešto više od hektara voćnjak jabuka,već 6 godina i dosad sam primetio da prihrana sistemom kap po kap daje dosta dobre rezultate ali ulaganje djubriva u sam koren voćaka je broj jedan.Isto mislim i za oranje da je to nepotrebno.Naravno podrivači da.
Činimi se da je kod "Svetozara dosta korektno odrađeno ulaganje đubriva samo nisam siguran da 539 moze dovoljno da duboko spusti dva ulagača.Voleo bih da to demantuje
pozdrav