Prihrana i đubrenje voćaka

Neki dan sam bio na jednom predavanju gde je profesor, za koga smatram da je izuzetno obavesten, kaze da u srbiji nema laboratorije koja radi analizu lista. E sad iz kog razloga se ne radi to ne znam. Verovatno nema ni zainteresovanih. Masa ljudi ne radi ni analizu zemljista a kamoli sta drugo

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Моја маленкост је имала комплетну опрему за анализу и тла и самих биљака на макро и микро елементе.Врло корисна опрема али само за масовно коришћење јер је електроника коначна и након истрошености се мора извршити ремонт који је јако скуп,бар за мене као појединца.Оваква опрема није за мање од 100 анализа месечно а ремонтује се на 3500 анализа јер после тога нису поуздани резултати.Продао сам је првом купцу и повратио уложен новац.
Постоје,за оне који знају знање,и компаративне методе помоћу којих се може са велоком дозом сигурности установити и садржај и оквирна количина елемената у самој биљци,па самим тим и у листу биљке,с одступањем од пар процената што је на основу моје вишедеценијске праксе безначајно.Хемикалије се код нас на жалост јако тешко набављају на мало(испод киле,на 100 грама...)јер имају ограничен век трајања,и нису баш ни јефтине.У иностранству је прича мало другачија,може све да се купи,једино вам траже лиценцу и после провере ако нисте на црној листи нема шта нема и све може.Кад одете да неком урадите анализу тај не поставља питање:Да ли ово нешто кошта?-Јесам ли шта дужан? и тако даље,као што се догађа код нас.
Каначки,не вуци ме за језик ал` ћу као сваки фини Лала да ти одбрусим:Врло смо мимо света!
 
Danas sam telefonom razgovarao sa regionalnim menadžerom ili kako se to već zove, za distribuciju YARA djubriva, inače radi se o firmi iz Republike Srpske, a u vezi tačnog vremena prihrane Complex-om u rano proleće (jedan deo sam bacio jesenas, a drugi veći deo od planiranog se daje otprilike sada). Odgovor je da se to mora uraditi ŠTO PRE, tako da ko planira neka požuri. Druga stvar koju sam čuo od profesora koji u našem zasadu vodi promotehniku je da većina ljudi kasni sa azotom u proleće. Dakle azot (KAN, Urea), mora da bude unesen 20 dana pre faze belih balona, naravno ne mora tad cela količina koja se planira. To je bitno jer je u fazi cvetanja,kad kod šljive još uvek nema lista, biljka jako opterećena zametanjem i tad joj je potrebna ENERGIJA, koja se dobija iz azota, a sve to utiče na dobro ili loše zametanje i kasnije abortiranje. Druga stvar je da se druga količina azota treba uneti nešto kasnije, jer posle cvetanja biljka ima fazu vegetativnog porasta, a kasnije( možda mesec dana ili malo više nakon cvetanja) kreće faza intenzivnog porasta ploda, kad je ustvari azot takođe potreban biljci. Ovo pišem iz razloga što smo mi do sada azot prvi put bacali oko cvetanja a drugi put nekih 15-20 dana kasnije, i verovatno u prvom slučaju malo omašivali termin. Svakako treba uzeti u obzir da je potrebno minimum 20 dana da azot iz KAN-a dođe do žila biljke.
 
Ja ne znam kako možemo da pričamo o danima a da ne spomenemo padavine? Šta sad evo ja bacim đubrivo i narednih 10 dana padaju kiše, zar to neće sve otići u nepovrat? Još smešnija situacija, bacim preksutra đubrivo i do aprila ne padne kiša? 20 dana pre faze belih balona, ali šta ako ne padne kiša a zemlja suva? Kako će đubrivo uopšte doći do žila?

Kako se tu uopšte računa broj dana kada ne znamo kada će i koliko kiše pasti i kada će ona stati da spira đubrivo u dubine?
 
Meni je sve to jasno, ali nemoj da očekuješ da će ti neko dati tačnu tablicu sa tačno određenim danom kad i koliko baciti koje djubre da bi ga tvoja biljka mogla 100% da iskoristi. Ja polazim od pretpostavke da u proleće tj. sad, uvek ima padavina i da još nije bilo godine u kojoj u ovo vreme nema padavina, e sad dali će ih biti iznad ili ispod proseka to niko ne zna da ti kaže. Svi mi pratimo prognoze za 3, 7 ili 30 dana pa se nadamo da su uboli makar približno prognozu. Evo sad recimo trenutno po prognozama stoji da će naredne nedelje sigurno biti padavina. U krajnjem slučaju ako se zasuši gornji sloj zemlje, ovog proleća to nećemo videti jer kod mene voda izbija na površinu jer nema više gde da je zemlja pije, uvek možeš đubrivo zafrezovati i sigurno će se otopiti, pogotovu ova bolja đubriva, doduše to uvek treba uaditi, sem kad je ekstremno mokro pa nije izvodljivo. Mene zanima neki savet kako najbolje da unesem fosfora (granulisanim đubrivom premo MAP-a ili folijarno, sadnicama koje su jesenas sađene, a sve da im se pomogne oko boljeg ožilavanja.Problem je u tome što smo ispustili da im jesenas prilikom sadnje stavimo MAP u jame, a sad je možda kasno za to.
 
Pozdrav kolegama, jedno kratko pitanje, šta mislite čime je bolje da se nađubri voćnjak Dunja u trećoj godini(jesenas pođubreno sa oko 200 grama po stablu formulacijom tipa 8-16-24) da li KAN ili UREA, s obzirom da je Ph visok oko 7, koliko znam urea je kiselija pa bi išlo na ovaj moj Ph. Šta vi kažete?
 
Treba obratiti pažnju da se ne pretera sa azotom u dunji, jer je najpodložnija Erviniji onda kad naglo buja. Ja sutra bacam mojoj dunji, koja je isto u 3. godini neku moju smešu napravljenu od Kan-a i Yara Complex-a i EuroFertila, a jesenas su dobile Linzer NPK.
 
U mojim dunjama za sada uopste nema pojave ervinije, ali su dunje manje napredne od nekih koje sam video na slikama, medjutim ja sam im davao jako malo azota, a folijarne prihrane nijednom, samo stajnjak i npk 3x15 u jesen po 2 sake. Mislim da je bolje da je gajim 1 godinu vise do roda nego da nemam sta da gajim.
 
Koliko je dovoljno da bacim vestackog ili stajskog djubriva kod sljiva i kasija kojima je ovo druga vegetacija? Ako nadjem mislio sam da stavim Yaru
 
Kasno je sada za stajnjak, stajnjak je najbolje staviti u jesen. Ako si vec planirao Yaru onda moze NPK. Mozes svakoj po 200g KAN u prolece, mislim da bi bilo najbolje ipak je to mlad vocnjak koji je u porastu tj nema roda. Na jesen ubaci stajnjak i NPK...
 
U mladom voćnjaku, bez roda, vam sad ne treba kalijuma, tako da ne bi trebalo ići na klasične NPK formulacije nego je bilo bolje da ste jesenas stavili MAP recimo po 200g, e sad je za to malo kasno. Yara ima formulaciju koja se zove Complex i koja je nešto kao NPK ali mnogo brže i bolje usvojiva i ovih dana još uvek nije kasno za nju, ali košta preko 100 dinara po kilogramu i ima kalijuma najviše koji tebi ne treba, tako da je bolje da odradiš KAN, kao što GORSKI reče, a da vidiš da dodaš fosfora folijarno kad izađe list koji bi ti pomogao oko boljeg ožiljavanja (recimo kristalno 30-30-10) staviš 3-5kg na 1000 litara vode i oprskaš jedno 2 puta sa nekim insekticidom kad budeš radio u aprilu i u maju. U jesen već možeš neko NPK tipa 8-16-24 ili sl i stajnjak a u proleće opet dodaš KAN.
 
Kolege, ja mislim da ce ove kise oprati svo djubrivo koje smo jesenas bacili, i da pred pocetak vegetacije kada je naj potrebnije nece imati nista od djubriva. Sta vi mislite?
 
Kod mene su dvogodišnje i trogodišnje sadnice zato cu sad baciti KAN i po koju lopatu Kravljeg zgorelog stanjaka i pali to okopam i to mu je to
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh