Odg: Postavljanje mreže kao zaštite od leda?
Последњих година изнад осетљивих вишегодишњих култура, пре свега
винограда и воћњака постављају се противградне мреже. Јасно је да оне имају
смисла само на ограниченом подручју и да се прави ефекат постиже у комбинацији
са активном противградном заштитом, која је претходно значајно сузбила град и
тада се не може очекивати да под теретом града и кише дође до урушавања мреже.
Према расположивим подацима мреже које се постављају у Србији,
Хрватској, Словачкој, Аустрији и Немачкој имају цену по хектару између 12 и 15
хиљада ЕУР-а са роком трајања 15 до 20 година. Мреже имају негативни утицај на
инсекте, који су битни за опрашивање, па се испод мрежа постављају вештачка
легла. Испод мреже запажена је и промена температуре од 2-3 C. Професор Ј.П.
Цхалон (у Наљчику 2003. године.), навео је пример који се догодио на југу Француске
где је град запушио мрежу, због чега она није пропуштала воду услед чега је под
великим теретом града и кише цела мрежа и конструкција тотално уништила
виноград. У тој области је напуштена идеја о мрежама. У Италији се постављају
значајно скупље мреже, које имају електромоторе и када не постоји градоопасност оне
се скупљају и практично немају негативан утицај на животну околину, пре свега на
инсекте и на промену температуре у воћњацима и виноградима .
Противградна мрежа, где је због терета града дошло до пуцања спојева и
почетка урушавања мреже