Podrivači

Ako misliš raditi stvarno podrivanje, na dubinu od 60-80 cm, za tu snagu samo jedno jedino radno telo.

Verujem da će to podtvrditi ovdašnji ozbiljni momci.

Meni su prodavci nudili svakakve gluposti i davali kojekakva objašnjenja. Jedan optimista mi je savetovao neku italijansku zezalicu sa čak pet radnih tela...

Sve kad se sravni, podrivač je podrivač samo i jedino ako ga možeš spustiti na bar 60 cm, a za to treba bar 80ks po radnom telu. I u tehničkom upustvu za belorusa od 80ks stoji isto to.

Ovi školovani stručnjaci tvrde da podrivanje opravdava ulaganje ako se radi u suvim uslovima, sredina do kraj leta. Navode probleme sa proklizavanjem kao i loše mrvljenje dubljih slojeva zemljišta ukoliko je veća vlažnost.

Ovo ja kao odgovaram tebi, a u stvari očekujem da ovdašnji ozbiljni momci iznesu svoje stavove po mojim laičkim tvrdnjama kako bih proverio onoo što sam učio celo leto.
 
Pa to je to...

Na 100ks maximum 1,5 radnih tela.

Odnosno možeš okačiti 2 radna tela i pokušavati na povuci-potegni i oće biti-neće biti uz sumnivu dubinu i svakako izraženu neekonomičnost ili jedno radno telo pa mu pridodati torpedo, kuglu ili raketu kako sam nalazio da je zovu, pa raditi kako Bog i anđeli miluju.

I hteo bih da preciziram još jednu stvar, za nas amatere sa ovim alatima. Bitna razlika je u pojmovima razbijanje plužnog đona i rahljenje tla radi regulisanja vodoležina.

Naime, plužni đon sprečava ili otežava biljkama da razvijaju korenov sistem dublje od 30-40cm u tlo iako kroz takvo tlo voda otiče difuzijom. A razrivanje mrtvice, koja je vodonepropusna, tipa ilovače, omogućava snižavanje nivoa vode i njeno brže i lakše oticanje tj. smanjuje mogućnost nastanka vodoležina ili ubrzava njihovo isušenje.

Svakako da se oba efekta mogu javiti zajedno ali to nije obavezno.

Konkretno u mom kraju podrivanje na 70-80 cm neće doprineti tome da kukuruz ili pšenica pusti koren duboko i otuda povuče neku hranu, izuzev vode eventualno, ali će pomoći da oranica ne pliva u vodi i time omogućiti opstanak ozimoj kulturi. Ili, da se s proleća ranije drenira, brže cedi, te tako omogući blagovremenu pripremu i raniju setvu.

Da li negde grešim?
 
E vidiš brale šta je muka ?!

Nije muka što sam ja siromašan, ili moj komšija, no je muka što je celo selo siromašno ! Da niko živ ovde ne može imati ovakvu spravicu.

140cm da spusti rešio bi nas svih muka sa vodoležinama, a u Kerešu bi se pastrmke zapatile od brzine toka i količine vode.

Al nema se, šta ćeš. Ili se ne zna, što u ovom slučaju dođe na isto.
 
To bih i ja voleo da čujem od North Army-ja i njegove družine kao školovanih kadrova, ali sam siguran da bih za moje potrebe uspeo da napravim da vredi bar 10 godina.

A ako bih imao da uložim dodatno još toliko novca koliko bi me koštalo takvo podrivanje, to bi bilo dovoljno za moga života siguran sam, a sada mi je na pragu 44.
 
Bradonjo nisam bas razumeo, ali da POKUSAM da ogovorim, kao sto i vecina kolega samo pokusava, jer eliksir mladosti i sablon za obradu zemljista jos niko nije prosao.

Ovako prva zabluda jeste da njive koje se oru stalno plugom moraju da imaju pluzni djon, licno sam zabadao penetrometar u takvu njivu i nije bilo pluznog djona. Razloga moze da bude vise kao npr. sama struktura zemljista, gajanje biljaka koje imaju snazan koren, izrazito susna godina kad imamo sto bi Sale Ratar rekao besplatno podrivanje i ono nekako najbitnije je oranje na razlicite dubine. Ako pretpostavimo da sejemo tropolje soja,psenica i kukuruz,za psenicu ide najplica obrada ili direktna setva,za soju malo plica dubina oranja od kukuruza i za kukuruz najdublja.
Ima jos jedna zabluda da pluzni djon pravi samo plug,zamislite traktor od 10t koji se vozi nakrivljen u brazdi i kad svoje 60-70% mase prebaci na tocak koji je u brazdi koliko taj sabije zemljiste ispod neobradjenog sloja i kad ore npr 539 od 1.7t.

Dalje ako vec imamo "pluzni djon" moramo da vidimo sta je nas problem da li pluzni djon koji je najcesce na nekih 5-10cm od obrade zemljista i da li tad treba da "razrivamo" na dubini od 35-40cm i rastresemo taj pluzni djon direktno ili idemo nekim orudjem kao sa snimka gde se radni organ nalazi na dubini vecoj od pluznog djona i kroz pluzni djon samo prolazi nosac radnog organa.
Ni sami radni organi nisu isti,imamo fiksne i vibrirajuce(ovi bolje rastresaju,ali im ne pogoduju velike dubine rada i jako suvo zemljiste).

Ako imamo vodonepropusni sloj zemljista onda mozemo pricati o podrivacu kao sa snimka.

Ima tu diskusije jako puno i teoretisanja,ali od nedelje krecem i prakticno da radim u firmi tako da cemo videti kako se spajaju praksa i teorija.

Za sad od mene jedan snimak kolege Cicimorica, bolje nego skolsko gruberisanje( sitni,aerise zemljiste,unosi zetvene ostatke u zemljiste) i to je po meni odlican posao. Da ne kazem kako nazivam neke "grubere".


Naime, plužni đon sprečava ili otežava biljkama da razvijaju korenov sistem dublje od 30-40cm u tlo iako kroz takvo tlo voda otiče difuzijom. A razrivanje mrtvice, koja je vodonepropusna, tipa ilovače, omogućava snižavanje nivoa vode i njeno brže i lakše oticanje tj. smanjuje mogućnost nastanka vodoležina ili ubrzava njihovo isušenje.

Podrivanje moze da bude i medvedja usluga, ako je visok nivo podzemnih voda.
Pogledaj u temi Fendt post broj 2585 kako podrivac iza radnog organa ima kuglu za krticnu drenazu,odnosno ostavlja tunelcic u zemlji kao krtica,neko je rekao da li profesor ili promoter da je dejstvo tih tunelcica 4-5godina,ali opet zavisi od svega i svacega.
 
E tako sinak, takoo...

Tako se pokazuje zahvalnost nama, roblju njižnjem, koji kao poreski obveznici učestvovasmo, nekim delom, u troškovima tvoga visokoga školovanja.

Zdravo bio sinak i na diku roditeljima.

Tvoje lice sjalo na divanu, tvoja sablja sekla na megdanu
 
Bradonjo nisam bas razumeo, ali da POKUSAM da ogovorim, kao sto i vecina kolega samo pokusava, jer eliksir mladosti i sablon za obradu zemljista jos niko nije prosao.

Ovako prva zabluda jeste da njive koje se oru stalno plugom moraju da imaju pluzni djon, licno sam zabadao penetrometar u takvu njivu i nije bilo pluznog djona. Razloga moze da bude vise kao npr. sama struktura zemljista, gajanje biljaka koje imaju snazan koren, izrazito susna godina kad imamo sto bi Sale Ratar rekao besplatno podrivanje i ono nekako najbitnije je oranje na razlicite dubine. Ako pretpostavimo da sejemo tropolje soja,psenica i kukuruz,za psenicu ide najplica obrada ili direktna setva,za soju malo plica dubina oranja od kukuruza i za kukuruz najdublja.
Ima jos jedna zabluda da pluzni djon pravi samo plug,zamislite traktor od 10t koji se vozi nakrivljen u brazdi i kad svoje 60-70% mase prebaci na tocak koji je u brazdi koliko taj sabije zemljiste ispod neobradjenog sloja i kad ore npr 539 od 1.7t.

Dalje ako vec imamo "pluzni djon" moramo da vidimo sta je nas problem da li pluzni djon koji je najcesce na nekih 5-10cm od obrade zemljista i da li tad treba da "razrivamo" na dubini od 35-40cm i rastresemo taj pluzni djon direktno ili idemo nekim orudjem kao sa snimka gde se radni organ nalazi na dubini vecoj od pluznog djona i kroz pluzni djon samo prolazi nosac radnog organa.
Ni sami radni organi nisu isti,imamo fiksne i vibrirajuce(ovi bolje rastresaju,ali im ne pogoduju velike dubine rada i jako suvo zemljiste).

Ako imamo vodonepropusni sloj zemljista onda mozemo pricati o podrivacu kao sa snimka.

Ima tu diskusije jako puno i teoretisanja,ali od nedelje krecem i prakticno da radim u firmi tako da cemo videti kako se spajaju praksa i teorija.

Za sad od mene jedan snimak kolege Cicimorica, bolje nego skolsko gruberisanje( sitni,aerise zemljiste,unosi zetvene ostatke u zemljiste) i to je po meni odlican posao. Da ne kazem kako nazivam neke "grubere".




Podrivanje moze da bude i medvedja usluga, ako je visok nivo podzemnih voda.
Pogledaj u temi Fendt post broj 2585 kako podrivac iza radnog organa ima kuglu za krticnu drenazu,odnosno ostavlja tunelcic u zemlji kao krtica,neko je rekao da li profesor ili promoter da je dejstvo tih tunelcica 4-5godina,ali opet zavisi od svega i svacega.
Mrzi me citati. Prepricaces mi uz pivo.

Послато са LG-H440n уз помоћ Тапатока
 
Konačno gotov podrivač
be5be7cf5171f404fea939398bd3318f.jpg
fda1b1bdaf34056ebf5527995d1a1f30.jpg
e58288aa2998d01e1c18b578a5b9f1d3.jpg
c440ce589fcf72e4190cf51ac9d55c52.jpg
931904c3c8839cba18059b6408df9c06.jpg
23c1bc66d700388c781908d0f56db46a.jpg


Послато са SM-G355HN уз помоћ Тапатока
 
Nazad
Vrh