Podloga

Da li neko prodaje podlogu dzenarike i koliko?
 
0.8-10 mm je najbolje za kalemljenje moze i tanje a moze i deblje, magrivu pospustaj grane napravi vretenast oblik (kao i drugu vocku) sto su grane nize i pod boljim uglom pre ce ti roditi.
 
Evo iz mog iskustva( kako to lepo zvuci), bolje tanje. Znaci sto kaze, Ratko, 0,8 do 10 mm. , normalno ako pricamo o obicnom ili engleskom spoju. Sve sto je bilo deblje od toga (tri kom. jedna tresnja na divlju , dve stenlejke na ranku, ako je ovo vazno) , znaci debljine oko ,kao kaziprst , 1,4 , 1,5 do 1,8 ili cak 2 cm, nije se primilo.
 
Poslednja izmena:
Literatura kaže 6 do 8 mm. To je otprilike do, to 10 mm odnosno centimetar, recimo kao cigareta.
 
Način kalemljenja određuje koja debljina podloge je prihvatljiva za uspešnost same operacije!
 
Uglavnom pričamo o kalemljenju grančicom i pupoljkom pod koru.

Naravno čip kalemljenje treba deblja, prekalemljivanje se radi na panju od možda i 30 cm debljine itd..
 
LJudi danas skoro da i nije bilo posla, oplevio sam tri leje luka i pocela da sipi kisa. Ali nije neka jaka ,nego onako sipi , pa i nekako retka.
Onda uzeo malo vode ,ranac ( u njemu uvek stoji testera na sklapanje ,makaze za rezidbu, nozic, koji sluzi kao kalemar , papir za wc, normalno ,par kesa, ako se nadju pecurke ili zute dzenerike ( nisu jos zrele), ili tresnje "vrapcare") , obuko prsluk ,poneo pravi kalemar i izolir traku i krenuo.
Namera , prvobitno da probam da nesto nakalemim ( i usput , po kisici nakalemio na dve lokacije po dva pruta tresnje, vezbe radi, mada sam kod komsije jedva jednu grancicu ovogodisnjeg prirasta nasao, sve nesto kratko ,tanko, nikakvo , a stablo ima vise od deset god.), pa onda da oplevim kaleme i mlade vocke kod mene u vinogradu, ali zbog kisice to je otpalo.
Onda sam krenuo sumom da trazim pecurke, ali slaba vajda i od toga. Ali bar kretanje kroz sumu, tamo gde je cista, anulira kisicu. Na par mesta sam nasao vrapcare i slatko sam se osladio, probao da zapamtim mesta gde bi naleteo na sadnice divlje kruske.
Onda sam se setio mesta koje sam obisao jos u januaru, gde je bilo puno rasada divlje tresnje. Tu sam inace planirao da jos u februaru dodjem i vezbam kalemljenje, ali nisam , a sto , nemam pojma. Normalno isao sam sve sumom i sacovao pecurke, ali slaba vajda, i prilicno se umorio.
Ta parcela je van naseg atara u sumi ( verovatno davno napusten vinograd ili vocnjak) i jedva sam je nasao. Ali svanulo mi je , toliko rasada divlje tresnje, divlje kruske , a ima i dosta dunje ( nisam bas zagledao oko dunja ,da li ima dobrih sadnica, ali valjda ce biti) i sve na jednom mestu. Ima i par velikih jabuka, ali oko njih nema sadnica uopste. Ima i dosta sljiva, mada mi ne lice na ranku, verovatno pozegaca.
Pravi "el Dorado", bar sto se mene tice, necu ni da skupljam vrapcare kostice, kao sto sam planirao, kad imam sve na jednom mestu. Jedino cu da skupljam belosljive, radi kajsija. Ono meni i ne teba mnogo sadnica,mozda par kruski, par tresnji i nekoliko dunja, zbog aronije.
Posle toga je stala kisa i pojavilo se sunce cak , ali vec je bilo pola cetiri i vreme za povratak kuci.
 
Ovih dana pocela da zri dzenerika, koja je interesantna kao podloga za kalemljenje. Ima i tu dosta razlicitih biljaka ( zanimljivo je to sto sa njima zivimo toliko godina i konzumiramo i beremo, a tek sada vidimo neke stvari).
Ima crnih , kad su zrele ali video sam cak tri razlicite krupnoce. Ima crvenih, sa isto tako razlicitom krupnocom. A ima i naravno zutih, one su valjda i najsladje, ali sam nasao toliko krupne , pa kao belosljiva, neverovatno. E sad ima i potpuno zelenih stabala, ma pravo sarenilo.
O cemu pricam? Pa o prenosu nekih karakteristika na novu biljku, kad se nakalemi. Dali one koje su krupnije( naravno to treba proveriti i iduce godine , zbog moguce slucajnosti) prenose nesto od toga na novu biljku ( recimo da koristimo sejanac)? I da li one koje su jos zelene, posle kalemljenja naravno, kasnije cvetati u prolece?
I da li uopste ovakve i slicne karakteristike imaju nekakav uticaj?
Ili ja lupam " ko maksim po diviziji" po obicaju?
 
Magriva

Zimus u vreme kalemljenja i pripremi podloga dosta se pricalo o podlozi magriva. Pisalo se kakva je kako izgleda i koje je vrste. Video sam samo jednu slicicu u nekoj knjizi i nista vise.
Pisalo se da se moze naci u Banatu i cini mi se Hercegovini, da li je neko pominjao Srem nesecam se, ovaj moj kraj sigurno nije, ipak...
Kad je ovako kisno vreme, i nema druga posla ja dosta setam poljem i brdima, ali nikad putem ,uvek je to strana ili vrzina. I da naletim na nesto slicno magrivi nebih znao da je to to ( ako je uopste ima u ovom kraju).
Moze li neko da slika tu biljku , onako u prirodi iz par uglova, kako bi mogli lakse da je prepoznamo. Mislim da ovo moze mnogima pomoci.
Hvala!!!
 
Već je pitao neko u temi trešnja čini mi se, hteo sam ja da slikam ali se ne setim iskreno, slikaću sutra nadam se da ću se setiti, imam na njivi jednu koja već i plod ima samo se bojim da je prošao tj opao do sada...
 
Ej obavezno to uradi molim te, a plod opisi kakav je.
Sta si bre uradio sa ovom slikom ,em nesto bledo ,em spava, kakav ti je ovo avatar?
 
Nazad
Vrh