Vocar
Član
Samo zatanjiraj, pobrnaj i uvaljaj da ti parcela bude što pogodnija za košenje. Čime ćeš kopati rupe?
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Planiram da posadim dve njive, 40 (ravna, dobra zemlja) i 30 (na padini, "prljava" zemlja) ari, verovatno ću na jednu (40 ari) trešnju Burlat a na drugu kajsiju Kečkemeljska ruža, još se razmišljam šta i koliko...
Elem, ova od 30 je zapuštena dve godine, tu je zemlja ona "prljava", bela kao pepeo, trava je bila preko visine traktora, to sam istanjirao kako tako, druga je rađena, skoro izvađen krompir. Planiram da sutra preksutra poorem sa jednobrazdnim pljugom duboko.
1. da li da orem "na stranu" ovu ravnu njivu jednu pa da u sredini ostane mini kanal?
2. drugu bih "na sklad" tako što bih krenuo od sredine jer po sredini ima preterano veliki kanal
3. da li bi bilo dobro da ovu sa lošijom, prljavom zemljom nađubrim stajnjakom?
4. nemam para sad za sadnice, pa da li da sadim u proleće ili ipak da preskočim celu godinu i posadim sledeću jesen?
5. imam traktor IMT539, kojom brzinom da orem, jel treba sporohodno, pa dok ide trećom drugom ide, kad naiđem na uzbrdo u prvu? jedna njiva je skoro ravna, druga je na padini i ima na pola ekstremno jak pad pa će tu svakako morati prva spora.
6. da li mogu ovu od 40 da uradim tako da trešnje sadim na 6 metara a na pola puta kajsije koje ću za 10 godina izvaditi, tako ću i od nje ubirati neki dinar od 4-5 do 10e godine, a ne da čekam trešnje samo 12 godina?
7. da požurim pre kiše da bi zemlja bila sitnija i finija ili posle kiše, bojim se posle će grude da se prave?
Problem je u jednom coveku koji je bacio sumnju na neke bakterije u glistenjaku .Pricao sam sa mnogo ljudi oko toga i nabavio knjige o gajenju glista i svi se slazu su gliste veoma prosta bica koja nemogu da obole od bakterija i da je glistenjak najbolji za podsticaj rasta vockama .Problem u mojoj odluci da li da ga koristim prilikom sadnje ili ne jeste sto je covek profesor poljoprivrednog fakulteta.
Definitivno sam odustao od te ideje ,na koren samo zemlja a odozgo pregoreli stajnjak .Dobio sa i dobru preporuku za hidrogel ,navodno u praskastom obliku a kad dobije vlagu postaje pena koja se lepi za koren i cuva mu vlagu .Mozda nije lose ali tek sam poceo da trazim podatke o tome .Videcemo,do jeseni ima jos dosta
Проверен рецепт, ја то овако радим:
1. ископати већу рупу, то је битно ако земљиште није риголовано или дубоко орано (дакле ако садите на окућници или сл.) да би земља око корена била растресита. Део земље вратите на дно јаме.
2. битно је добро припремити воћку за садњу тј. прекратити корење и исећи оштећене делове корена.
3. у неку кофу направити смесу свеже кравље балеге, земље и воде (може се додати и неки фунгицид). Треба да је полу течне конзистенције (као јогурт). Корен умочити у смесу и садити.
Непријем воћака је у највећој мери последица губитка воде зато треба обратити пажњу код куповине у каквом је стању корен (да ли је сув и оштећен). Пре садње можемо потопити корен у воду на неколико сати да би усвојио што више воде. При садњи на корен стављати ситнију земљу да би се обезбедио што бољи контакт корена и земљишта. Наравно воћку залити при садњи (не штедети воду).
Смеса свеже кравље балеге, земље и воде обезбеђује бољи контакт корена и земље, чува влагу око корена и ензими из кравље балеге поспешују гранање корена.
Уколико имате у јаму ставите и згорели стајњак само пазите да недође директно на жиле.