Podizanje višegodišnjih zasada

tako nešto sam i planirao, a ostavio sam više od 3 baš da bih video koji će kako da se razvija i da ima malo lista, a skinuo sam donju misleći da nemaju konkurenciju za sokovima jbg :) a i da ne žbunari sadnica...

---------- Poruka napisana 14-04-12 u 11:11 ---------- Prethodna poruka je 10-04-12 at 21:38 ----------

Imam novo pitanje, tiče se terasiranja terena.

Imam jednu njivu koja od pola na dole ima jako veliku strminu, drugar isto želi da posadi neko voće al njegov plac je ne daj bože, em strmoglav, em ima neku grbu na sredini...pa me zanima kako uraditi tkz terasiranje terena bez plaćanja bagera i sličnih egzotika. Da li mogu recimo frezom da isfreziram poprečnu liniju duboko, širine npr tri freze pa da motikom povlačim tu zemlju ka nizbrdici i tako napravim mali bedem na nižem delu? To pitanje je za druga jer traktor kod njega ne može da radi.

Kod mene može traktor, pa da li je bolje onda da poorem nekoliko brazdi poprečno i tako napravim red tj terasu, da li da orem tako da baca na nizbrdo, da li je to dovoljno ili onda motikom isto tako da povlačim zemlju na dole?

---------- Poruka napisana 16-04-12 u 20:21 ---------- Prethodna poruka je 14-04-12 at 11:11 ----------

Aj da pitam još nešto, opet... :) pitao sam u temi orezivanje pa ostao bez odgovora, pa da oprobam ovde, nekako ima smisla i ovde i tamo da se postavi...ima sve na snimku :)



---------- Poruka napisana 19-04-12 u 21:02 ---------- Prethodna poruka je 16-04-12 at 20:21 ----------

Aj treća sreća....

Jesenas sam izorao njivu, mraz je to sve fino usitnio, pa sam je pre mesec dana potanjirao "na pravo". Na jesen planiram da sadim. Zanima me da li ovih dana da odem da potanjiram u X ili ravno, ili ipak da pustim da trava poraste pa istretiram herbicidom? Da li znači celo leto da jurim da trava ne poraste tako što ću da tanjiram ili bolje herbicidom da ne bih tanjiračom sabijao lepo izoranu njivu šta li...
 
Evo šta se desi kad 3 meseca ne svratiš do njive...

[video=youtube_share;kWJ55eGRcBQ]http://youtu.be/kWJ55eGRcBQ[/video]

I posle dvostrukog tanjiranja:

[video=youtube_share;lVa0Ij4GL5M]http://youtu.be/lVa0Ij4GL5M[/video]
 
Zanima me da li neko ima informaciju o tome da li je stavljanje humusa na parcelu gde ide koštićavo voće ima nekog pozitivnog afekta na rast i kvalitet ploda. U situaciji sam da stavim humus (imam veliku šumu koja se sastoji od cera, graba, jasena i granice) na sve parcele koje posedujem.
Unapred hvala.
 
Pazi, na nekim parcelama imam posađeno voće a na neke tek treba da sadim. Čisto me interesuje kako se to radi. Hvala za link. Sad ću da ga pretresem pa da vidim šta veli.
 
Šta mislite o bagremu kao osloncu za sadnice koje budem sadio jesenas? Da li treba da mu ogulim koru, potopim u bakar, koja koncentracija, koliko dugo da se moča, koliko pre sadnje da to uradim? Valjalo bi da potraje 4 do 5 godina.
 
Nije loše rešenje bagremovi stubovi, samo oguli koru sa onog dijela koji ide u zemlju plus još 20 - 30 cm onog dijela što ide iznad zemlje. Ostatak nemoj guliti jer ispucaju od sunca, a kora će sama da spadne nakon 1-2 godine. Taj dio što oguliš najbolje je da staviš u vreo katran ili ima da se kupi u tečnom stanju zove se bitumen (tečni katran, naneseš ga četkom za farbanje). Cijena je oko 1 evro/Kg. Drveni stub najviše propada na onom dijelu gdje ulazi u zemlju. Znači katrenišeš ono što ide u zemlju i još 20-30 cm iznad zemlje i obezbjedio si mu vijek sigurno od nekih 15 godina.

A dali si možda razmišljao da sebi napraviš par kalupa od lima, pa da lijevaš od betona.
 
ma jok, gde ću od betona :) treba mi ove godine 60ak, sledeće isto i ako namamim moje za još jednu njivu oko 100 komada :D znači bolje da gore ne skidam skoru..a bitumen znam šta je, nije loša ideja, ću da umočim, možda bolje nego farbanje...

A recite mi još, koliko duboko ide u zemlju i koliko van nje? šta se vama pokazalo stabilno?
 
Ja sam prije nikih par godina stavljao bagremove stubove od 2,5 m. Išao sam 70 cm u zemlju, a 180 iznad. Katrenisao sam donji dio oko 1 m. Pokazalo se dobro i stabilno.
 
hm, nije mi jasno kako onda formiraš krošnju...ne znam da li smo se razumeli sad gledam nešto, pošto si spominjao i betonske, ja ne mislim da pravim špalir sa žicom kao npr za jabuku već uz svaku sadnicu trešnje da ubodem jedan i vežem sadnicu za njega :) zato sam mislio da viri možda samo pola metra jer sadnicu prekraćujem na 80 cm, ali me zanimaju iskustva..
 
Ha, ha, ha..... nismo se sporazumjeli, mislio sam da hoćeš da stavljaš stubove pa žicu. Ustvari ti hoćeš običan kolac da udariš kraj svake sadnice. Onda ti treba da bude visine oko 120-130 cm. Udariš ga oko 30 cm u zemlju ili još možda bolje kad budeš sadio sadnice stviš ga u rupu zajedno sa sadnicom i dobro nagaziš. Onda ga ne trebaš oštriti. A što se tiče katrenisanja i guljenja kore onda nemoj gubiti vrijeme. Tebi kolac treba prve 2 ili maksimalno 3 godine, pošto će poslije trešnja ojačati i narasti odnosno kolac posle neće imait nikakve uloge. A toliko će izdržati sigurno.

Narvno da je lakše kad ima oslonac uz sadnicu, prvenstveno radi povijanja grana i u slučaju jakog vjetra i nevremena.
 
OK, tako nekako sam i mislio, sa sve tim stavljanjem u rupu odmah, da ne bih kao baksuz potrefio koren sadnice pri ukucavanju :)

- - - - - - - - - -

zaboravih da dodam zbog ostalih koji čitaju, ustvari je jako bitno podzemni deo stubića sačuvati od truleži, guljenjem kore i bitumenom ili šta već jer on ako krene da trune ili se prilikom vađenja raspadne od truleži, ta trulež može da pređe na koren...imam tačno u knjizi recept, napisaću ga verovatno sutra, zanimala su me samo mišljenja konkretno o bagremu
 
Jedno pitanje, kupio sam organsko đubrivo Fertor, to su pileće palete i veštak 8-16-24 za potrebe starijeg voća, sad pri sadnji planiram da stavljam u rupe humus glistenjak pa me zanima da li pri vrhu rupe da stavim šaku ovih paleta i šaku veštaka ili je dovoljno samo humus ili samo šaka Fertora, ne bih da preteram...

Ovde imate o fertoru: http://agro-ferticrop.rs/memon
A ovde o glistenjaku: http://mibor.rs/arhiva/pdf/ekoist04/ekoist04_e4_05.pdf
 
O podizanju:

Sledeće jeseni, planiram da podignem zasad od 1,20 ha sljiva. Na toj zemlji sada se nalazi ječam, ta njiva je uredno svake godine obrađivana i nalazi se na brdu. Zemlja je jako plodna i rastresita. Čitao sam razne priče o profi sadnjama, rupama od po skoro kubik zemlje i slično, šljiva i bilo koja visegodišnja drvenasta biljka ima prirodnu mogućnost i potrebu da se kako krošnja tako i njen korenov sistem razvija u potrazi za Suncem tj. vodom.
Rešio sam da taj zasad podignem na sledeći način:
Posle podizanja ječma (mesec dana), na 1,25ha ravnomerno ću razbacati od 10-15 traktorstih prikolica prevrelog goveđeg stajnjaka i potanjirati. Sačekaću 1 mesec odnosno do prve relativno kvalitetne kiše se se sve to osuši i što više sjedini sa prvim slojem zemljišta. Zatim sledi duboko oranje (do 40tak cm) . Neposredno (10-15dana) pre sadnje kada se lepo prosuši (ako Bog da i malo kiše) ide tanjiranje i drljanje, zavisno od veličine grudvi možda ću tanjiranje morati da ponovim ili jednostavno ću čekati kišu. Zatim sledi obeležavanje mesta za sadnice i sadnja. Pošto ja nemam ni višak para ni vremena odlučio sam da jednostavno na dubinu ašova (25cm) spuštam sadnice u rupe u koje ću prvo baciti po šaku veštačkog šubriva. Razdaljina sadnica po meni ni gusta ni retka je oko 4x4 metara, sorte ću izmešati: najviše Čačanske lepotice oko 350 komada, ranke oko 150, stenleja oko 50-100. Razmišljam da ubacim i neku Požegaču. Pravim mix zbog redovnosti rađanja i njihovog međusobnog opšrašivanja.
 
pitanana ovo ti je moj komentar i moje neko iskusrvo u podizanju voćnjaka, a ti opet odluči šta ti je činiti.

E ovako.

Prvu stvar koju moraš da uradiš je da odneseš zemlju na analizu. Onda ćeš znati kakva ti je zemlja. Da li je kisala (a ako jeste mora kreč) ili već šta joj fali.
Za stajnjak ti je odlično, samo nemaš potrebe tanjirati već odmah ga duboko zaori. Takođe prije oranja baci mineralno đubrivo, jer ti je tad jedinstvena prilika da ga spustiš na dubinu oranja i više nikad. Količunu mineralnog dobićeš u analizi zemljišta. Kad to sve uradiš (đubrenje, oranje, tanjiranje) onda slijedi kopanje rupa. Rupe se kopaju obično 40x40 cm. U rupe se stavlja oko 150-200g mineralnog djubriva formulacije 8:20:30 ili slične, zatim dobre vile stajnjaka i lopata dvije zemlje. Sve se to izmješa, pa se baci još 2-3 lopate zemlje kao žile nebi došle dirktno na đubar, zatim se stavi sadnica, zagrne se i dobro nagazi. Uloga stajnjaka u rupi je pored đubrenja čuvanje i vlage.

Razmak sadnje bi ti preporučiju 4,5x2,5m ili ako baš nećeš gusto onda 4,5x3m. Lakše ćeš prolaziti između redova, a u redu će sadnice taman sklopiti krošnju.

Čačanska Ljepotica i Stenli su OK i njima ne trebaju oprašivači (samooplodne su). Ranka i Požegača će ti praviti samo problem (širiti šarku), a i neće rađati redovno. Njih izbaci. Bolje ti je ubaci još Čačansku Rodnu i riješi problem.

Pišem sve ovo jer je podizanje voćnjaka duga investicija i svaka greška na početku napravljena se teško ili nikako ne ispravlja i skupo plaća. Zato bolje saditi manje a uraditi sve kako treba.
 
Razmišljao sam i o rodnoj, svi kažu a i ja vidim kod mene u starom šljivaru da je vrlo nestabilna, odnosno: kada rodi ona prerodi pa plodovi zeleni opadaju, sadnice su mi stre ni 10 god. a već se 1/3 od 50. tak stabala osušilo, redovno je sitna, ove godine sam imao problem što se npr 3 nisu ni procvetale a četvrta je prerodila u redu i tako dalje.
 
Da, Čačnska Rodana je sklona alternativnom rađanju i zahtjeva malo drugačiju njegu. Ali je opet bolja i od ranke i od požegače. Zato je za mene šljiva br. 1 Stenli pa Ljepotica. Može se ubaciti malo u zasad i Čačanske Najbolje ali ne više od 10-15%. Da zaboravih napomenuti sortu Felicija Grose, ekstra sorta. Ja je imam u svom zasadu i prezadovoljan sam sa njom. Rodna je i otporna na mraz.

a evo i kako izgleda: http://poljoinfo.com/showthread.php?636-Šljiva&p=566238&viewfull=1#post566238
 
@ oktopod

Ja sam fertor koristio u jagodama, rasturio po površini i izfrezirao. Ali jagoda i šljiva nije isto :)
Što se glistenjaka tiče tu ne možeš da preteraš. Rađeni su ogledi gde je seme sejano direktno u glistenjak i normalno je klijalo i formirana normalna biljka. Ovo naravno nije rentabilno već se koriste mešavine ali je dokaz da ne može da škodi.

E sad sam video onaj link što si stavio... Na to sam i ja mislio :)
 
Upravo htedoh da otkuckam, doneo mi je čovek 25 džakova tog đubriva pre dva dana, kaže da ne bih trebao direktno na žile jer je to neka kombinacija kokošijeg izmeta, stajnjaka, humusa od pečuraka, pa kroz sve to radile gliste...čini mi se kao odlično đubrivo, kad ga razmrljaš kroz ruke crno je kao neki suvi plastelin, a ruke se operu čistom vodom bez sapuna.

Kopao sam ova dva dana rupe, pošto se samo jednom kopa i sadi, a prvi mi je voćnjak, rešio sam da preteram, kopao sam rupe metar sa metar duboke pola metra, ašovom. Pošteno sam se namučio i za 2 dana sam iskopao rekordnih 51 rupu, 4 sata dnevno sam radio, znači 8 sati ukupno, sa sve pauzama.

Plan mi je sledeći, pošto je na pola metra zemlja tvrda kao kamen od đona, dole ću da bacim određenu količinu ovog đubriva, šaku veštaka, onda sloj zemlje, sadnica, sloj zemlje do pola rupe, šaka veštaka, a ostalo pola rupe mešavina zemlje i đubriva. Mislim da tu fertor nema šta da traži, pa ću ga iskoristiti za voće kod kuće, pošto mislim da ću svo ovo đubrivo potrošiti, a i ako ne potrošim nek ostane za proleće.

Na ovaj način ću dobiti dobro pođubrenu voćku i pola metra oko nje glistenjak, tako da neće biti trave. Kaže mi taj čovek da on tako kod sebe radi, svake godine prospe džak do tri džaka oko starijih voćki (on ima pa mu se može) i zemlja je oko voćke takva da može prstima da se okopava i nema trave i odlična je bujnost.

Cena po džaku je 300 dinara, meni je dao 25 džaka za 6000 dinara, znači 240 dinara džak jer mi je tu cenu naveo prošle godine, ako nekog zanima...jeste skupo, ali sadnice nisam kupovao nego kalemio, tako da imam računicu. Džak ima od 20 do 30 kila, zavisno koliko se osušilo, ali jeste sve pregorelo.

Sutra u firmu na posao, taman da odmorim, pa preksutra da iskopam još 24 rupe i naksutra da sadim :)

Kupio sam plastičnu rabic mrežicu kao zaštita od zečeva, da se stavi oko voćke, dužni metar je 43 dinara, a visina je metar, tu može najmanje 4 a najviše 6 sadnica da se omota sa metar.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh