Otkupna cena maline, koja će i ove godine najverovatnije biti 100 do 120 dinara po kilogramu, naterala je mnoge da odustanu od zasada. Nepogode čine situaciju dodatno težom, što se i videlo pre nekoliko dana u zapadnoj Srbiji, gde će rod biti i do 30% manji.
Dok u svetu proizvodnja maline raste, u Srbiji i proizvodnja, ali i kvalitet, padaju.
U Srbiji je pre osam godina rod maline iznosio oko 90.000 tona, dok je prošle bio svega oko 50.000 tona. Zanimljivo je da prema zvaničnim podacima površina pod zasadima malina iznosi oko 20.000 hektara, a do skoro je bilo manje od 15.000. A ono što je još paradoksalnije, prema nezvaničnim podacima,
malina je u Srbiji zasađena na čak 40.000 hektara, te se nameće pitanje kako onda rod opada.
Prema rečima Tome Miloševića, profesora na Agronomskom fakultetu u Čačku, na katedri za voćarstvo, postoji nekoliko uzroka koji su uticali na skoro duplo manji rod.
- Nerealno visoka otkupna cena, koja je pre nekoliko godina iznosila preko 200 dinara, privukla je mnoge da zasade malinu, ali kasniji nagli pad cene pojedine je naterao da odustanu od proizvodnje. Klimatske promene poput suše uzimaju ogroman danak, jer mnogi ne mogu da navodnjavaju zasade maline. I na kraju elementarne nepogode, koje mogu za dan uništiti rod. Grad se uvek javlja na istim područjima - smatra Milošević.
Prema Miloševićevim rečima, najveću štetu po pravilu uvek imaju proizvođači, dok
vlasnici hladnjača uvek mogu da se izvuku iz loše godine.
... LINK
. . . . . ili da pogadjamo ? ( svako ima pravo po jedanput 
)
)
