Pšenica 2017/2018

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Treba baciti malo i u jesen ureje jel žeteoni ostaci prilikom svog razlaganja potroše malo azota,pa mu je to kao nadoknada!
 
Poštujem nauku ali meni tu nešto "miriše".Gledam cenu đubriva i vidim sa su AN I SAN skuplji po jedinici akt.materije od UREJE.E sad,da li je to malo namigivanje struke na skuplju varijantu zbog "dobijenog ćara" od kompanija,pitanje je sad?
Urea je uvek bila najeftinija uzimajuci u obzir koliko ima azota.
 
Ko garantuje da je struka u pravu 100 %. Postujem skole koje su zavrsili i prosli, ali praksa je nesto sto nikad nece imati kao mi na nasim njivama.
Struka isto tako savetuje da se baci deo azota, urea, u jesen pred setvu. Sta se onda desi sa tim azotom, ispari, propadne, ili ga potrose biljke. Mislim da je ravnomerna taspodela azota bitnija od vrste. Sta ako zasusi u aprilu i maju, onda druga prihrana gotovo da i nece imati nekog efekta. Sa druge strane ne verujem ni da ce do aprila pasti 100 litara pa da ispere ureu bacenu krajem januara, ili u toku. Trenutne temperature idu na ruku urei, a da li ce se tako i nastaviti videcemo.
Ja znam dosta njih koji rade jednu prihranu u martu tako sto pomesaju ureu i san i bude dobro.
Ovo sto sam ja napisao tj preneo pricu nekog ko je 32godine na terenu , sa nama domacinima, ljudima koji rade 10kj i ljudina koji rade stotine pa i hiljade kj. Zato sa punim verovanjem uvazavam sta taj covek ima da nam kaze. Naravno niko ni oni ni mi ne znamo da li ce tih padavina biti ili nece. Ima ljudi i od struke ali i od prakse.

Nada poslednja umire.
 
Odkud vam to? Mi recimo uopšte ne bacimo uree u jesen i ostaci se razgrade. Hmmmm nešto tu meni smr... Možda je ipak vama bliži Šabac nego meni.....
Nije stvar uree u jesen, vec kolicine azota, e sada da li je on data kao NPK primera radi 200kg po kj 3x15 ili pak 100kg map + 50kg uree po kj . Prvi slucaj znaci da je uneto 30kg cistog azota po kj drugi slucaj 34kg azota po kj. E to je ono o cemu se prica da taj azot u jesen pomaze razlaganje zetvenih ostataka. Naravno puno zavisi i od samog zemljista i sadrzajem humusa u njemu.

Nada poslednja umire.
 
Pa dobro da li ste vi do sad ikako prihranjivali ureom psenicu, ili jos preciznije da li ste deo parcele prehranili ureom, a deo sanom, pa uocili razliku.
 
iz zadnjih 20 postova ispada da ureju skoro nikako netreba koristiti.ona je najeftiniji izvor azota pa je zbog toga pozeljna.e sad posto joj treba vremena da predje iz amidnog u nitratni oblik potpuno je besmisleno bacati je u drugoj prihrani krajem marta,tako se samo produzava vegetacija...najisprravnije je oko 15og februara jer bi oko 1 marta trebalo da se budi vegetacija e sad ova zima i nije zima pa je moglo i ranije...i pitanje nad pitanjem je sta ce se nakraju pokazati kao najbolje...
 
Pa dobro da li ste vi do sad ikako prihranjivali ureom psenicu, ili jos preciznije da li ste deo parcele prehranili ureom, a deo sanom, pa uocili razliku.
Sam sam svasta probao i video. Kad god sam pretereo sa ureom u prvoj prihrani psenica je polegala.Pricam o normalnim godinama. Bilo je probe da uradimo djubrenje jedna parcela 150kg uree od jednom po kj a druga parcela 100 kg An + 100 kg An znaci dve prihrane e tu je bio bolji prinos u istoj godini. Nisam radio ogled tipa na istoj parceli dve varijante. Vec ovo sto kazem razlicite parcele ista godina. Radio je i deda moj za probu 300kg NPK u jesen i jedna prihrana od 100kg Kan u prolece u odnosu na 200kg npk u jesen i dve prihrane 100kg Kan+100An na istoj parceli i dve prihrane su dale bolji rezultat uprkos manjoj kolicini NPK na tom delu parcele, ali zato jedno 4 godine nakon toga se ocrtavao taj deo parcele koji je dobio vise NPK u tom ogledu.

Nada poslednja umire.
 
Odkud vam to? Mi recimo uopšte ne bacimo uree u jesen i ostaci se razgrade. Hmmmm nešto tu meni smr... Možda je ipak vama bliži Šabac nego meni.....

Naravno da se razgrade, poenta uree u jesen je poboljšavanje C(ugljenik) : N odnosa u zemljištu, jer je uzak raspon tog odnosa koji odgovara mikroorganizimima. Oni iskoriste azot za razgradnju ostataka, pa posle žito pati jer nema dovoljno, žuti itd, naročito kad su ovako slabe zime kao ova.
Plus dokazano je da su jesenji bokori uvek jači (prinosniji) od prolećnih, pa nije na odmet azotom podstaći bokorenje u jesen.
 
Ja sam rano jutros iskoristio temperaturu u minusu i odradio prihranu.


2ut50tg.jpg
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh