Sutjescanin
Član
Ingenio tretiran II put pre ovih kisa
Pšenica 2013/2014
- Začetnik teme kiraj
- Datum pokretanja
mindjušar
Član
http://www.agroservis.rs/eksperti-poljoprivrednog-fakulteta-iz-novog-sada-obisli-sremske-ratare
PŠENICA ŽUTA, ALI IMA I IZGLEDNIH POLJA
Martinci, 16. maj 2014.
Koliko će vremenske prilike umanjiti ovogodišnji prinos pšenice, znaće se tek u julu, ali je izvesno da se neće ponoviti prošlogodišnji rod od 2.678.213 tona.To su i juče kontatovali stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, obilazeći pšenična polja u okolini Sremske Mitrovice.
Dr Dragana Latković - kukuruzu bi već dobro došao kišobran
Ratare je zanimalo da li požutelu pšenicu mogu zaorati i posejati kukuruz? Odgovor su dobili negativan, jer je optimalni rok za setvu kukuruza istekao. Ozbiljno su upozoreni da ne pokušavaju novo tretiranje takvih požutelih njiva, jer suvi listovi neće oživeti.Kukuruz, kako su primetili stručnjaci, ima previše vlage u ovom trenutku i može se dogoditi da stagnira razvoj korenovog sistema prema dubini, što u narednom periodu može biti loše za dalji razvoj biljke.Nakon stabilizacije vremena, kako smo čuli danas u Martincima, poruka važi za sve ratare - biće potrebno odmah špartanje kukuruznih polja.Ove vremenske nepogode znatno su povećale troškove zaštite i procenjuje se da taj trošak, prema sadašnjoj prodajnoj ceni pšenice, iznosi onoliko koliko i 60.000 tona hlebnog zrna.
Dr Branko Marinković - repi ima dovoljno vode za razvoj korena
U Martincima smo takođe čuli da ratari nisu zadovoljni radom savetodavne poljoprivredne službe, a na današnji sastanak, od devet pozvanih agronoma iz sela, nije došao nijedan. Martinčani tvrde da se propusti u agrotehnici događaju upravo zbog toga što su savetodavci opterećeni drugim poslovima, a ne edukacijom ratara.Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo dr Dragana Latković je rekla da ovaj Fakultet i Departman i dalje stoje na usluzi svim ratarima, ali da u procesu proizvodnje oni prihvataju odgovornost za valjanost stručnih poruka, a da ratarima pripada realizacija.Prof. dr Branko Marinković juče je bio zadovoljan izgledom šećerne repe u okolini Laćarka i tom prilikom je rekao da ova industrijska biljka ima dovoljno vlage, a da će se u nastavku videti razvoj korena od čega zavisi i količina šećera u njemu.
Dobro podstaknut rast razlog poleganja pšenice - Milenko Vučković
Milenko Vučković, ratar iz Martinaca, smatra da je ovakvih susreta sa izuzetnim stručnjacima potrebno više tokom godine, ali da je svestan činjenice da ovi ljudi ne mogu stići do svake njive u Sremu i da je zbog toga važno uspostaviti sistem rada savetodavnih stručnih službi, koje je potrebno formirati prema znanju i sposobnosti, a ne partijskoj podobnosti, što se često događa, rekao je Vučković
PŠENICA ŽUTA, ALI IMA I IZGLEDNIH POLJA
Martinci, 16. maj 2014.
Koliko će vremenske prilike umanjiti ovogodišnji prinos pšenice, znaće se tek u julu, ali je izvesno da se neće ponoviti prošlogodišnji rod od 2.678.213 tona.To su i juče kontatovali stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, obilazeći pšenična polja u okolini Sremske Mitrovice.
Stabljika bez lista, ali i roda
Zlatan Đurić, predsenik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice, zamolio je tim stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je danas bio u Martincima (dr Dragana Latković, dr Branko Marinković, dr Jovan Crnobarac i dr Goran Jaćimović) da otvoreno kažu ratarima kakvi su izgledi za zaštitu pšenice i njen dalji razvoj i za napredak kukuruznih polja, koji očigledno pogađa hladnije vreme.Stručnjaci sa fakulteta u razgovoru sa desetak naprednih poljoprivrednika, nakon uvida u stanje useva, zaključili su da pšenica koju je zahvatila rđa neće dati očekivani rod i da se gubici u prinosu mogu kretati od 20-60 odsto. Pogotovo je izvesno da zrna na onim stabljikama gde je oštećen gornji list - zastavičar neće biti.Ti vršni listovi su bitni za stasavanje vlati i tamo gde je njih zahvatila rđa ne može se ni očekivati prinos, jer list nema snagu za nalivanje zrna. O nekoj zaštiti posle kiše pšeničnih polja, prema onome kako sada izgledaju, nije realno govoriti, čulo se od stručnjaka. Odgovarajući na pitanje da li se ova situacija mogla izbeći, profesori sa Novosadskog fakulteta su istakli da je u zaštiti pšenice bio presudan „pravi momenat i odmerena doza sredstava prilikom prskanja”. Takođe, otvoreno je rečeno da se stekao utisak da prognozno izveštajne službe nisu blagovremeno reagovale sa upozorenjem, ali kao i da je u toku gajenja od strane poljoprivrednika načinjeno više grešaka. Naime, mnogi poljoprivdnici upotrebili su veće količine azotnog đubriva bez analize zemljišta, a neki su koristili i više semena nego što je potrebno (čak 350 kg).
Dr Dragana Latković - kukuruzu bi već dobro došao kišobran
Ratare je zanimalo da li požutelu pšenicu mogu zaorati i posejati kukuruz? Odgovor su dobili negativan, jer je optimalni rok za setvu kukuruza istekao. Ozbiljno su upozoreni da ne pokušavaju novo tretiranje takvih požutelih njiva, jer suvi listovi neće oživeti.Kukuruz, kako su primetili stručnjaci, ima previše vlage u ovom trenutku i može se dogoditi da stagnira razvoj korenovog sistema prema dubini, što u narednom periodu može biti loše za dalji razvoj biljke.Nakon stabilizacije vremena, kako smo čuli danas u Martincima, poruka važi za sve ratare - biće potrebno odmah špartanje kukuruznih polja.Ove vremenske nepogode znatno su povećale troškove zaštite i procenjuje se da taj trošak, prema sadašnjoj prodajnoj ceni pšenice, iznosi onoliko koliko i 60.000 tona hlebnog zrna.
Dr Branko Marinković - repi ima dovoljno vode za razvoj korena
U Martincima smo takođe čuli da ratari nisu zadovoljni radom savetodavne poljoprivredne službe, a na današnji sastanak, od devet pozvanih agronoma iz sela, nije došao nijedan. Martinčani tvrde da se propusti u agrotehnici događaju upravo zbog toga što su savetodavci opterećeni drugim poslovima, a ne edukacijom ratara.Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo dr Dragana Latković je rekla da ovaj Fakultet i Departman i dalje stoje na usluzi svim ratarima, ali da u procesu proizvodnje oni prihvataju odgovornost za valjanost stručnih poruka, a da ratarima pripada realizacija.Prof. dr Branko Marinković juče je bio zadovoljan izgledom šećerne repe u okolini Laćarka i tom prilikom je rekao da ova industrijska biljka ima dovoljno vlage, a da će se u nastavku videti razvoj korena od čega zavisi i količina šećera u njemu.
Dobro podstaknut rast razlog poleganja pšenice - Milenko Vučković
Milenko Vučković, ratar iz Martinaca, smatra da je ovakvih susreta sa izuzetnim stručnjacima potrebno više tokom godine, ali da je svestan činjenice da ovi ljudi ne mogu stići do svake njive u Sremu i da je zbog toga važno uspostaviti sistem rada savetodavnih stručnih službi, koje je potrebno formirati prema znanju i sposobnosti, a ne partijskoj podobnosti, što se često događa, rekao je Vučković
mindjušar
Član
Ima,žaliti se državi što rasprcavaju pare na sve,a briga ih za naše muke
ljubek
Član
Nažalost neće biti ništa od te pšenice 
Srdjan Žorž
Član
Tavanusa slikana danas predvece,malo je nalegla na krajevima ali nije strasno inace samo 200kg An/a po he.Radjeno sa Flukom krajem marta a sad nekoliko dana pre maja sa duet ultra.
mindjušar
Član
Ogledno polje SYNGENTA,dobilo i MODDUSa...
Kod nas nema problema sa mišovima.Voda ih je podavila jedino postoji šansa da nam šarani popasu žito ako počnu da izlaze iz kanala u njive.
Tombica
Član
Apac
- - - - - - - - - -
I posledice nocnog rada i zurbe
- - - - - - - - - -
I posledice nocnog rada i zurbe
vladimir92
Član
Moj Apac polego na par mesta,takodje i Ingenio,ali nesto ce se i podici.
Miloš D.T
Član
Ovde će da curi ljucki.
MOMOSARIC
Član
Danas sam prolazio jednim nasipom kod nas gdje je bilo kritično , voda se dosta povukla , al šta mi je bilo zanimljivo : pšenica od komšije , koja je do juče bila metar dva pod vodom , kad se voda povukla stoji ko bog , ništa joj ne fali , još kad bi kasnije pala kiša da ju spere , ( njoj bi jedino dobro došla) . Kad oće oće.
paorpaor
Član
Simonida danas.
Slika bas nije nesto, valjda zbog oblaka. Za divno cudo nije polegla vec se samo malo navalila u pravcu duvanja vetra. Zdrava je 101 % i zrno je po prilicno veliko. U tri kklasa sam prosecno dobio preko 60 zdravih i jedrih zrna, naravno po klasu. Do nje mi je Ingenio i on mi se cini jos bolje, ali kombajn je taj koji ce reci sta je bolje.
[/IMG]
Slika bas nije nesto, valjda zbog oblaka. Za divno cudo nije polegla vec se samo malo navalila u pravcu duvanja vetra. Zdrava je 101 % i zrno je po prilicno veliko. U tri kklasa sam prosecno dobio preko 60 zdravih i jedrih zrna, naravno po klasu. Do nje mi je Ingenio i on mi se cini jos bolje, ali kombajn je taj koji ce reci sta je bolje.
sale ratar
Član
I kod mene ima miševa, na jednoj parceli, kose kao da imaju trimere, lože i nelade, može ih komotno ciklonom nahraniti, lisna rđa ponovo kreće, kanda sutra još jedno prskanje fungicidima da se spase nešto, imal još štogod da napadne steram mu ga nane pobačenom.Izvinte na psovki.
.Izvinte na psovki.
paorpaor
Član
Bas je bolesna. Karakteristika za sve NS sorte za ovu godino. Nadam se da ce vratiti prinosom ukazanu negu.
nikola ilic
Član
Ko sta da kaze kad niko nije imao ovakve slucajeve,samo nagadjamo....Ja bi opicio jos jednom sa Duett-om,drugar je tako uradio i mogu ti reci da je malo povratio.
