Pšenica 2013/2014

Čim prestane i prosuši obilazak šta mislite tretirano pre kiše dali će trebati i treći put?
 
Ne moras tretirati i treci put, pogotovo ako si prskao isklasalu psenicu. Fungicidi su majcesce i sistemici sto znaci da ih biljka uvlaci u sebe i na taj nacin mogu da stite biljku i do 30 dana, mada je najrealnije i najsigurnije 21 dan.
 
Da li kasnija setva moze malo doprineti otpornosti od poleganja? s obzirom da psenica nije velika kao ove sa fotografija.
 
paorpaor je napisao(la):
Ne moras tretirati i treci put, pogotovo ako si prskao isklasalu psenicu. Fungicidi su majcesce i sistemici sto znaci da ih biljka uvlaci u sebe i na taj nacin mogu da stite biljku i do 30 dana, mada je najrealnije i najsigurnije 21 dan.
Kliknite za proširenje...

A to znači da će biti još jedno prskanje,po meni,jer će krenuti još svašta dok zrno nekrene u voštano zrenje,lično,prošle godine sam se pokajao iz zdravstvenog aspekta,da nisam poprskao i treći put,možda prošle godine nebi finansijski opravdano,ali mislim da ove godine će cena i to opravdati :ppozdrav:

- - - - - - - - - -

KIŠA TANJI IZVOZ PŠENICE
Novi Sad, 15. maj 2014.
psenica%202.JPG
Koliko će vremenske prilike umanjiti ovogodišnji prinos pšenice, znaće se tek u julu, ali je izvesno da se neće ponoviti prošlogodišnji rod od 2.678.213 tona.To su i danas kontatovali stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, obilazeći pšenična polja u okolini Sremske Mitrovice.Zlatan Đurić, predsenik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice, zamolio je tim stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je danas bio u Martincima (dr Dragana Latković, dr Branko Marinković, dr Jovan Crnobarac i dr Goran Jaćimović) da otvoreno kažu ratarima kakvi su izgledi za zaštitu pšenice i njen dalji razvoj i za napredak kukuruznih polja, koji očigledno pogađa hladnije vreme.Stručnjaci sa fakulteta u razgovoru sa desetak naprednih poljoprivrednika, nakon uvida u stanje useva, zaključili su da pšenica koju je zahvatila rđa neće dati očekivani rod i da se gubici u prinosu mogu kretati od 20-60 odsto. Pogotovo je izvesno da zrna na onim stabljikama gde je oštećen gornji list - zastavičar neće biti.Ti vršni listovi su bitni za stasavanje vlati i tamo gde je njih zahvatila rđa ne može se ni očekivati prinos, jer list nema snagu za nalivanje zrna. O nekoj zaštiti posle kiše pšeničnih polja, prema onome kako sada izgledaju, nije realno govoriti, čulo se od stručnjaka. Odgovarajući na pitanje da li se ova situacija mogla izbeći, profesori sa Novosadskog fakulteta su istakli da je u zaštiti pšenice bio presudan „pravi momenat i odmerena doza sredstava prilikom prskanja”. Takođe, otvoreno je rečeno da se stekao utisak da prognozno izveštajne službe nisu blagovremeno reagovale sa upozorenjem, ali kao i da je u toku gajenja od strane poljoprivrednika načinjeno više grešaka. Naime, mnogi poljoprivdnici upotrebili su veće količine azotnog đubriva bez analize zemljišta, a neki su koristili i više semena nego što je potrebno (čak 350 kg).Ratare je zanimalo da li požutelu pšenicu mogu zaorati i posejati kukuruz? Odgovor su dobili negativan, jer je optimalni rok za setvu kukuruza istekao. Ozbiljno su upozoreni da ne pokušavaju novo tretiranje takvih požutelih njiva, jer suvi listovi neće oživeti.Kukuruz, kako su primetili stručnjaci, ima previše vlage u ovom trenutku i može se dogoditi da stagnira razvoj korenovog sistema prema dubini, što u narednom periodu može biti loše za dalji razvoj biljke.Nakon stabilizacije vremena, kako smo čuli danas u Martincima, poruka važi za sve ratare - biće potrebno odmah špartanje kukuruznih polja.Ove vremenske nepogode znatno su povećale troškove zaštite i procenjuje se da taj trošak, prema sadašnjoj prodajnoj ceni pšenice, iznosi onoliko koliko i 60.000 tona hlebnog zrna.U Martincima smo takođe čuli da ratari nisu zadovoljni radom savetodavne poljoprivredne službe, a na današnji sastanak, od devet pozvanih agronoma iz sela, nije došao nijedan. Martinčani tvrde da se propusti u agrotehnici događaju upravo zbog toga što su savetodavci opterećeni drugim poslovima, a ne edukacijom ratara.Od početka godine do 1. maja iz Srbije je izvezeno oko 85.000 tona pšenice i oko 46.000 tona brašna. Izvoz pšenice za isti period prošle godine je znatno slabiji, jer je tada izvezeno oko 170.000 tona. Međutim, od minule žetve do danas zabeležen je izvoz pšenice od 982.000 tona, a najviše u julu, avgustu i septembru, kada je i cena bila najniža.Stručnjaci su izračunali da je to uz prodaju brašna (130.000 tona), od žetve do danas, najveći izvoz ove žitarice i da ukupno premašuje preračunato u zrno 1,2 miliona tona.Među analitičarima postoji ubeđenje da je u Srbiji dovoljan rod od 1,8 miliona tona zrna i da se zadovolje sve potrebe, gde su i prelazne zalihe i semenska roba.Do sada su i Državne robne rezerve imale lager od 180.000-300.000 tona, a koliko je to danas, nema pouzdanih podataka, jer su 2012. i 2013. godine Državne robne rezerve pokradene, kada su pojedini ovlašćeni skladištari prodali oko 150.000 tona žitarica.


http://www.agroservis.rs/vreme-usevi-4
 
Mi smo je sijali prije 6-7 godina dvije godine za redom i zakleli smo se da više neće u naše njive. On je poboljšivač i ima manji prinos nego krušne pšenice i dosta je osjetljiv na bolesti, neki su ga ove godine i 3 puta prskali protiv bolesti. mi nismo nikad imali više od 24-25 metera po jutru, iako vidim da se neki hvale da imaju i preko 30 ali ne vjerujem dok ne vidim. Po meni da bi se isplatilo sijati renan trebao bi biti plaćen 30% više od krušnog.
 
Ne,ne nisam ja sejao neg' teca iz Surduka,kaze da je ok,lepo za sad izgleda i obecava,takodje je i ona imala bolesti,al ne u tolikoj meri,kazace kantar na kraju kakva je,u svakom slucaju cu probati na jesen da vidim kako reaguje kod mene...
A probacu i ovaj Renan,ako nabavim seme,vidim da ga kod nas nema u prodaji.
 
Prosetao malo po ataru i naletim na ovakvu psenicu. Jel moze takva psenica da da nekakv rod? Na nekim mestima se vidi i da je klas pozuteo
dsc01069.jpg
 
Požuteće po meni i ostali klasovi,nema zelenog zastavičara-nema nalivanja,prinos će biti (ako ga uopšte bude) da neće biti za kombajn (mislim na ono,kao nekad,300kg po kj žetva),to je moje mišljenje,a daj Bože da grešim
 
Stablo je zeleno, a i klas takođe. Oni će preuzeti ulogu fotosinteze ali neće moći da nadoknade gubitak zastavičara. Prinos cenim oko 1 t/kj.
 
Moje mišljenje je da će nalivanje biti 10-20% ako ga i toliko bude.Samim tim i prinos će se kretati od 10-20% od proseka u normalnoj godini na toj parceli.Sve preko toga je naučna fantastika.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh