Pšenica 2012/2013

Koliko planirate posejati pšenice na jesen?

  • Isto kao ove godine

    Glasovi: 74 37,9%

  • 50% manje

    Glasovi: 14 7,2%

  • 50% više

    Glasovi: 40 20,5%

  • 100% više

    Glasovi: 31 15,9%

  • 100% manje

    Glasovi: 3 1,5%

  • 10% manje

    Glasovi: 3 1,5%

  • 20% manje

    Glasovi: 4 2,1%

  • 30% manje

    Glasovi: 5 2,6%

  • 40% manje

    Glasovi: 4 2,1%

  • ništa

    Glasovi: 17 8,7%
  • Ukupno glasača
    195
  • Anketa je zatvorena .
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Kad bi ovde bio neki "strucnjak" sa tv koji procenjuje prinos u januaru i februaru,on bi verovatno znao da izracuna i ovo
 
NeLe001 je napisao(la):
Да ли неко зна, колико просечно има класова на м2?
Kliknite za proširenje...


Setva Za uspeh setve veom su bitni vreme, način i dubina setve. Za setvu treba koristiti sortno čisto seme jer se povećanje prinosa opravdava time. Seme treba da bude zdravo da ima dobru klijavost i da je dezinfikovano od patogena koji se nalaze na površini semenjače (vrši se hemijskim i biofizičkim metodama – plazmom elektrona). Prilikom odlučivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir agroekološke uslove regiona kao i agroekološke uslove u datoj godini. Optimalni rok setve određuje se na osnovu dugogodišnjih obezbeđuje da pšenica u zimu uđe u fazi punog bokorenja i završenim procesom I i II faze kaljenja - u tom slučaju je uspešno prezimljavanje. U našim uslovima povoljan rok setve je od 5 – 25. oktobra, u zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 – 30. oktobra, a tolerantni rok setve je 10 – 15. novembar. Pšenica se može sejati i posle ovog roka, ali će to imati značajan uticaj na umanjenje prinosa. Rani rokovi (1 – 10.X) – Pobeda, Rusija, Pesma, Sara, Stepa ; srednje rani rokovi (5 – 20.X) – Evropa 90, Renesansa, Mina, Bajka, Sofija ; optimalni rok(5 – 31.X)– Prima, Anastasija, Sanja, Nevesinjka. Količina semena po 1 m[SUP]2[/SUP]: u zavisnosti od sorte seje se od 450 -650 klijavih zrna. 450 – 500 klijavih zrna (Lira, Pobeda, Renesansa, Evropa 90, Nevesinjka, Rusija) ; 500 – 550 klijavih zrna (Prima, Proteinka, Mina)

Izračunavanje upotrebne vrednosti i količine semena: Uv % = Kl % x C % (Uv – upotrebna vrednost ; Kl – klijavost ; C – čistoća) 100 Ks = broj klijavih zrna na m[SUP]2[/SUP] x masa 1000 zrna (Ks – količina semena) upotrebna vrednost Način setve – pšenica se seje uskoredo sa razmakom redova 12,5 cm (mali broj sejalica 15 cm). Seme treba položiti na dubinu od 3 – 5 cm. Na lakim i suvljim zemljištima setvui treba obaviti dublja, a na teškim i vlažnim pliće. U koliko se kasni sa setvom trebalo bi seme položiti pliće, a ukoliko je setva ranija od optimalnog raka za datu sortu i godinu dublje. Kod jarih sorti važi obrnuto, ako je kasnija setva seje se dublje (jer se povećava temperatura i zemljište se brže suši pa dolazi do sušenja klijanaca), a kao je ranija pliće. Mere nege Valjanje se izvodi u sušnim jesenima nakon setve pšenice radi boljeg kontakta semena i zemljišnih čestica, na taj način stvaraju se kapilarne pore, podiže se vlaga 5 – 10 cm i skuplja oko semena. Valjanje se vrši sa glatkim valjcima za koje se kači brana (satoji se od tankih žica ili lanca). Ona restresa površinski deo zemljišta dubine 1 – 2 cm i prekida kapilarnu mrežu koja bi vodu dovela do površine i omogućila njeno isparavanje što u ovakvim godinama sigurno ne želimo. Valjak ne treba koriostiti na vlažnim zemljištima. Ukoliko se krajem zime, bez snežnog pokrivača, smenjuju topli dani i hladne noći pri čemu se zemljište danju otpušta, a noću smrzava može doći do podizanja gornjeg sloja zemljišta, čupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa zemljištem) i stvaranja vazdušnih džepova ispod površine zemljišta. To dovodi don sušenja korena, a samim tim i cele biljke. Ova pojava naziva se podlubljivanje. Valjanje treba obaviti pre sušenja zemljišta kako bi se ponovo obezbedio kontakt zemljišta i korena. Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke. Razbijanje ledene kore u našim agroekološkim uslovima ne primenjuje se već duži niz godina kao mera nege. No u zlu netrabalo objasnićeno kao se možemo boriti protiv nje. Ledena kora može da se pojavi kao ležeća ili viseća (na snežnom pokrivaču je opasnija, ali se i lakše razbija). Ako je zemljište toplo, ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava povećavajući temperaturu u prizemnom sloju. Povećanje temperature dovodi do povećanog disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod ledene kore kao i povećanja potrošnje materija iz čvora bokorenja što prouzrokuje slabljenje biljke. Razbijanjem ledene kore omogućavamo prodor hladnog vazduha što proces disanja vraća u ravnotežu. Lomljenje kore vrši se gaženjem traktorima to međutim može dovesti do sečenja guma na njima i dodatnih troškova. Drljanje se vši u uslovima vlažne zime kada velika količina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u zemljištu. Kako bi ga obezbedili vršimo drljanje. Za drljanje se koriste lake drljače, a drljanje se obavlja popreko po redovima. Na taj način uništavaju se i tek iznikli korovi. Zalivanje se može obavlja kako u jesenskom tako i u proletnjem periodu godine. U jesensko periodu imamo najčešće problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva. Navodnjavanje se mora obaliti pre predsetvene pripreme. U proletnjem periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše, a zalivna norma je 30 – 60 litara/m[SUP]2[/SUP]. Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0 – 30 cm, 30 – 60 cm i 60 – 90 cm, svaki sloj pojedinačno. Uzorak se stavlja na 0 – 6 [SUP]◦[/SUP]C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. N-minom se meri (mineralni azot). Ne bi trebalo koristiti URE-u jer postoji mogućnost gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti). U zahtevnosti prema N postoje tri osnovne grupe sorata: I grupa – od 70,91 kg N/ha – 15 kg N (Evropa 90, Nevesinjka, KG - 56) II grupa – 100% (Pobeda, Renesansa, KG - 100) III grupa– od 70,91 kg N/ha + 15 kg N (Proteinka, Prima, Zlatka) Ukoliko je potrebno više od 100 kg N/ha tada se dva puta vrši prihranjivanje, jednom pri kraju bokorenja 70% i ostalih 30% na početku vlatanja. Žetva Žetva se može obavljat jedofazno, dvofazno i višefazno. Jednofazna žetva obavlja se kombajnima u punoj zrelosti (vlažnost zrna ispod 16%). Ako je vlažnost 16 % vrši se isušivanje tj. produvavanje svežim vazduhom do vlažnosti od 13 %, a ako je njena vlažnost 16 – 21 % mora se vršiti veštačko dosušivanje zagrevanjem. Dvofazna žetva izvodi se u dve faze: prva faza je košenje i odlaganje pokošenih biljaka u otkose na visoko pokošenu strnjiku pri vlažnosti od 21 – 24 %, takve biljke brzo gube vlagu i vrši se kombajniranje kombajnima kod kojih je na hederu formiran pick-up. Prednost je što biljke brzo gube vlagu i može se početi pre sa žetvom.

- - - - - - - - - -

kiraj je napisao(la):
Danas sam malo prošetao po ataru.
Balaton




Simonida




Primetih da su neki klasovi beličasti

Kad sam ga istrebio vidim da ima i živih stvorenja
Kliknite za proširenje...

spacer.gif
Pojava Pšeničnog tripsa
Na parcelama pod pšenicom došlo je do pojave Pšeničnog tripsa - Halothrips tritici.

Ova štetočina se prvo pojavljuje na obodima parcela, a zatim napada i unutrašnji deo useva. U početku klasanja, imaga se grupišu u klasove, gde nakon dopunske ishrane polažu jaja između plevica. Nakon piljenja, larve se hrane sokovima plevica i zrna.

Štete koje nastaju od imaga, manifestuju se u vidu ispijenosti vršnog dela klasa, dok se kasnije javljaju štura zrna kao posledica oštećenja od larvi. U zavisnosti od broja larvi u klasu, visina prinosa može biti više ili manje umanjena, nekada i do 25 %. Pri prosečnom prisustvu jedne larve po klasiću, prinos može biti smanjen za 3 %, a pri prisustvu od 4 larve po klasiću, prinos može biti umanjen i za 20 %.


Slike:
Imago Larva Larve na klasu



trips%20larva_129x128.jpg

larve%20na%20klasu_144x116.jpg



trips%20imago_140x121.jpg

U koliko je brojnost jedinki po klasu veća od 30 – 40, neophodno je vršiti tretiranje useva protiv Pšeničnog tripsa

Naša preporuka za suzbijanje je: Sucip, 0,2 – 0,3 l / ha
 
Dali iko koristi DAP predsetveno? Cini mi se bolji jer ima vise azota a opet dovoljno fosfora!
Na par jutara smo isli sa 100Kg MAP + 50 urea (ukupno 35kg N) i tu je psenica kud i kamo bolja od samo 100kg MAP!
Pa sam zato mislio da probam sa 150Kg DAP (27kg N) ali vidim da se jako slabo koristi kod nas, ko ce mi objasniti zasto?
 
Prve 2 slike je Sirtaki i njega je led najvise tukao a pre leda bio dobar!!!
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]

Treca je Balaton koji je prosecan, tukao grad ali manje
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
Poslednja je Pobeda koja je najlosija i ima bolesti jer je sejana sa tavana i to Pobeda na Pobedu ali je i grad najmanje kacio
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG][/IMG]
 
Poslednja izmena:
Simonida, prvi i zadji put.Nikad vise ga necu sijati, ne treba mi slama.Ova je kontrolna parcela(3kj), nije prskana nijednom.Od vestaka je dobio 135 kg/kj San-a, jesenas nista.Pre dve godine analiza pokazala 50 mg fosfora.Prosle godine prinos kukuruza(kermess) 13 korpi klipa po kj.
fnykp0074-simonida.jpg


Apache, 80 kg/kj map-a jesenas i 135 kg/kj san-a.Jedan deo je poleglo, ali i tamo klasovi stoje uspravno(sto nije slucaj kod Simonide).Ova ivica je dobila samo prvu zastiti.
fnykp0086.jpg

fnykp0084.jpg


Isto Apach(sredina njive,veci deo) isto djubrenje, samo uradjeno dve zastite.Prvi put Alert S 1 l/ha, drugi put Funomil 700 gr/ha.
fnykp0081-apache.jpg

fnykp0082.jpg
 
jedno pitanje nov sam na forumu pa me interesuje zastita od fusariuma psenice. U poljo. apoteci su mi uvalili Acanto plus
za drugi tretman za zastitu klasa fusariozu ,a citam ovde na postovima da on ne stiti klas.prvi tretman je uradjen 15.04.2013 bumperom p490 a drugi sam odradio na samom pocetku cvetanja sa acantom i insekticidom fury.nisam primetio susenje
klasa mada ima po koji da se beli.mislim da posle ovih obilnih kisa i niskih temp.bice fusariuma ima li neki preparat da se udje i odradi i treca zastita ,ili je kasno?
 
Drobi ovo je ništa kako je kod mene na 2 parcele polegla.Išao sam jutros da je obiđem.Polegla jeste ali je zelena nije požutila kao većina pšenica u ataru.
 
Slika jedne parcele sa NS Zvezdanom. Mislim da me je neko pitao za sliku par strana unazad. Predsetveno negde oko 100-120kg map po kj, 3 prehrane. 2x100kg an po kj i treca sa herbicidima u kombinaciji sa rastopljenom ureom i nekim od onih yara vodootopivih djubriva sa mikroelementima. Vidi se kako je komsija prelecao preko puta kada je prskao ovih dana ali nigde polega.
 
NeLe001 je napisao(la):
Питам из разлога да видим колико је пшеница понела. По мојој рачуници, изгледа ми баш нереално.
Отприлике у класу има око 45 зрна пшенице. Ај да кажемо, нека има 40, а за број биљака узећемо 600.

600 х 40 = 24.000 зрна на 1м2

Како сам негде нашао податке, 1.000 зрна има неку просечну тежину од 45 грама. Ај да опет узмемо најнижу вредност и да је то 40 грама.

24 х 40 = 960 грама на 1м2.
Дакле 1 Ха = 10.000м2 = 10.000 х 0,96кг = 9600 кг/Ха
Kliknite za proširenje...
Ja danas brojao u mom klasu ima od 65/70 zrna nešto mi ta matematika neide broj 65-70 zrna je 600x60=36.000 zrna što mu dođe po metru kvadratnom, znači 36x65=2.340grama,dakle 1ha10.000x2,34=23400kg/ha.je.e lud zbunjenog!
 
kod nas ne bi bila tolika ogrona razlika, samo mi nije jasno sto je ns40 tako podbacio na sva 3 ogleda tamo kad je prosle godine imao odlicne prinose.. Zaboravili da ga prihrane..:)
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh