Да ли неко зна, колико просечно има класова на м2?
Setva Za uspeh setve veom su bitni vreme, način i dubina setve. Za setvu treba koristiti sortno čisto seme jer se povećanje prinosa opravdava time. Seme treba da bude zdravo da ima dobru klijavost i da je dezinfikovano od patogena koji se nalaze na površini semenjače (vrši se hemijskim i biofizičkim metodama – plazmom elektrona). Prilikom odlučivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir agroekološke uslove regiona kao i agroekološke uslove u datoj godini. Optimalni rok setve određuje se na osnovu dugogodišnjih obezbeđuje da pšenica u zimu uđe u fazi punog bokorenja i završenim procesom I i II faze kaljenja - u tom slučaju je uspešno prezimljavanje. U našim uslovima povoljan rok setve je od 5 – 25. oktobra, u zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 – 30. oktobra, a tolerantni rok setve je 10 – 15. novembar. Pšenica se može sejati i posle ovog roka, ali će to imati značajan uticaj na umanjenje prinosa. Rani rokovi (1 – 10.X) –
Pobeda, Rusija, Pesma, Sara, Stepa ; srednje rani rokovi (5 – 20.X) –
Evropa 90, Renesansa, Mina, Bajka, Sofija ; optimalni rok(5 – 31.X)–
Prima, Anastasija, Sanja, Nevesinjka. Količina semena po 1 m
[SUP]2[/SUP]:
u zavisnosti od sorte seje se od 450 -650 klijavih zrna. 450 – 500 klijavih zrna (
Lira, Pobeda, Renesansa, Evropa 90, Nevesinjka, Rusija) ; 500 – 550 klijavih zrna (
Prima, Proteinka, Mina)
Izračunavanje upotrebne vrednosti i količine semena: Uv % =
Kl % x C % (Uv – upotrebna vrednost ; Kl – klijavost ; C – čistoća) 100 Ks =
broj klijavih zrna na m[SUP]2[/SUP] x masa 1000 zrna (Ks – količina semena) upotrebna vrednost Način setve – pšenica se seje uskoredo sa razmakom redova 12,5 cm (mali broj sejalica 15 cm). Seme treba položiti na dubinu od 3 – 5 cm. Na lakim i suvljim zemljištima setvui treba obaviti dublja, a na teškim i vlažnim pliće. U koliko se kasni sa setvom trebalo bi seme položiti pliće, a ukoliko je setva ranija od optimalnog raka za datu sortu i godinu dublje. Kod jarih sorti važi obrnuto, ako je kasnija setva seje se dublje (jer se povećava temperatura i zemljište se brže suši pa dolazi do sušenja klijanaca), a kao je ranija pliće.
Mere nege Valjanje se izvodi u sušnim jesenima nakon setve pšenice radi boljeg kontakta semena i zemljišnih čestica, na taj način stvaraju se kapilarne pore, podiže se vlaga 5 – 10 cm i skuplja oko semena. Valjanje se vrši sa glatkim valjcima za koje se kači brana (satoji se od tankih žica ili lanca). Ona restresa površinski deo zemljišta dubine 1 – 2 cm i prekida kapilarnu mrežu koja bi vodu dovela do površine i omogućila njeno isparavanje što u ovakvim godinama sigurno ne želimo. Valjak ne treba koriostiti na vlažnim zemljištima. Ukoliko se krajem zime, bez snežnog pokrivača, smenjuju topli dani i hladne noći pri čemu se zemljište danju otpušta, a noću smrzava može doći do podizanja gornjeg sloja zemljišta, čupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa zemljištem) i stvaranja vazdušnih džepova ispod površine zemljišta. To dovodi don sušenja korena, a samim tim i cele biljke. Ova pojava naziva se podlubljivanje. Valjanje treba obaviti pre sušenja zemljišta kako bi se ponovo obezbedio kontakt zemljišta i korena. Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke.
Razbijanje ledene kore u našim agroekološkim uslovima ne primenjuje se već duži niz godina kao mera nege. No u zlu netrabalo objasnićeno kao se možemo boriti protiv nje. Ledena kora može da se pojavi kao ležeća ili viseća (na snežnom pokrivaču je opasnija, ali se i lakše razbija). Ako je zemljište toplo, ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava povećavajući temperaturu u prizemnom sloju. Povećanje temperature dovodi do povećanog disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod ledene kore kao i povećanja potrošnje materija iz čvora bokorenja što prouzrokuje slabljenje biljke. Razbijanjem ledene kore omogućavamo prodor hladnog vazduha što proces disanja vraća u ravnotežu. Lomljenje kore vrši se gaženjem traktorima to međutim može dovesti do sečenja guma na njima i dodatnih troškova.
Drljanje se vši u uslovima vlažne zime kada velika količina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u zemljištu. Kako bi ga obezbedili vršimo drljanje. Za drljanje se koriste lake drljače, a drljanje se obavlja popreko po redovima. Na taj način uništavaju se i tek iznikli korovi.
Zalivanje se može obavlja kako u jesenskom tako i u proletnjem periodu godine. U jesensko periodu imamo najčešće problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva. Navodnjavanje se mora obaliti pre predsetvene pripreme. U proletnjem periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše, a zalivna norma je 30 – 60 litara/m
[SUP]2[/SUP].
Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0 – 30 cm, 30 – 60 cm i 60 – 90 cm, svaki sloj pojedinačno. Uzorak se stavlja na 0 – 6
[SUP]◦[/SUP]C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. N-minom se meri (mineralni azot). Ne bi trebalo koristiti URE-u jer postoji mogućnost gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti). U zahtevnosti prema N postoje tri osnovne grupe sorata:
I grupa – od 70,91 kg N/ha – 15 kg N (
Evropa 90, Nevesinjka, KG - 56)
II grupa – 100% (
Pobeda, Renesansa, KG - 100)
III grupa– od 70,91 kg N/ha + 15 kg N (
Proteinka, Prima, Zlatka) Ukoliko je potrebno više od 100 kg N/ha tada se dva puta vrši prihranjivanje, jednom pri kraju bokorenja 70% i ostalih 30% na početku vlatanja.
Žetva Žetva se može obavljat jedofazno, dvofazno i višefazno. Jednofazna žetva obavlja se kombajnima u punoj zrelosti (vlažnost zrna ispod 16%). Ako je vlažnost 16 % vrši se isušivanje tj. produvavanje svežim vazduhom do vlažnosti od 13 %, a ako je njena vlažnost 16 – 21 % mora se vršiti veštačko dosušivanje zagrevanjem. Dvofazna žetva izvodi se u dve faze: prva faza je košenje i odlaganje pokošenih biljaka u otkose na visoko pokošenu strnjiku pri vlažnosti od 21 – 24 %, takve biljke brzo gube vlagu i vrši se kombajniranje kombajnima kod kojih je na hederu formiran pick-up. Prednost je što biljke brzo gube vlagu i može se početi pre sa žetvom.
- - - - - - - - - -
Danas sam malo prošetao po ataru.
Balaton
Simonida
Primetih da su neki klasovi beličasti
Kad sam ga istrebio vidim da ima i živih stvorenja
Pojava Pšeničnog tripsa
Na parcelama pod pšenicom došlo je do pojave Pšeničnog tripsa - Halothrips tritici.
Ova štetočina se prvo pojavljuje na obodima parcela, a zatim napada i unutrašnji deo useva. U početku klasanja, imaga se grupišu u klasove, gde nakon dopunske ishrane polažu jaja između plevica. Nakon piljenja, larve se hrane sokovima plevica i zrna.
Štete koje nastaju od imaga, manifestuju se u vidu ispijenosti vršnog dela klasa, dok se kasnije javljaju štura zrna kao posledica oštećenja od larvi. U zavisnosti od broja larvi u klasu, visina prinosa može biti više ili manje umanjena, nekada i do 25 %. Pri prosečnom prisustvu jedne larve po klasiću, prinos može biti smanjen za 3 %, a pri prisustvu od 4 larve po klasiću, prinos može biti umanjen i za 20 %.
Slike:
Imago Larva Larve na klasu
U koliko je brojnost jedinki po klasu veća od 30 – 40, neophodno je vršiti tretiranje useva protiv Pšeničnog tripsa
Naša preporuka za suzbijanje je: Sucip, 0,2 – 0,3 l / ha