Киша зауставила јесење радове
21. октобар 2010. | 13:47 | Извор: Танјуг СУБОТИЦА - Киша на северу Војводине успорила је а понегде и прекинула радове у пољопривреди.
Стручњаци кажу да је киша у протекла два дана падала равномерно, у просеку више од 20 литара по квадратном метру, па постоји реална опасност да се сетва пшенице и осталих култура помери ка горњој граници оптималних рокова.
Према последњем извештају Службе за праћење јесењих радова, кукуруз је до данас на северу Војводине обран на свега нешто више од 40 одсто површина, односно са 11,5 хиљада хектара.
Просечан принос је добар и креће се у просеку од 7,5 до 8 тона по хектару. Влажност зрна је повећана а киша је тренутно прекинула бербу.
Посебан проблем представља недостатак складишног простора и недовољан број сушара за кукуруз па због високе влажности постоји могућност да готово 20 одсто рода остане необрано, упозоравају стручњаци.
Жетва сунцокрета је такође прекинута, а до сада је пожњевено око три хиљада хектара са добрим приносом од 2,3 тоне.
До сада је пшеница засејана на више од 5,5 хиљада хектара од планираних 19.000.
Pitam se, ko je planirao ove povrsine
Post je spojen: [time]четвртак, 21. октобар 2010. 15:01:19 CDT[/time]
_________________________________________________
PŠENICA je u Srbiji do sada zasejana na svega deset odsto od očekivanih 500.000 hektara, a pošto optimalan rok za setvu ističe za dvadesetak dana, to bi moglo da ima ozbiljne posledice po rod u narednoj godini - ocenio je, za „Novosti“, prof. dr Miroslav Malešević sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
- Krajnji je čas da se setva ubrza, jer će sve što se zaseje posle 5. novembra dati slabiji rod - dodao je Malešević. - Čak i ako odmah angažujemo sve setvene kapacitete, dnevno ne možemo da zasejemo više od 10.000 do 12.000 hektara, teško da ćemo nadoknaditi zakašnjenje, što situaciju čini još ozbiljnijom.
KOCKANjE
JEDAN od retkih koji će, i ove godine, povećati površine pod pšenicom je Josip Vojnić Tunić iz Subotice. - Lane sam rizikovao zasejavši je na 200 hektara i dobro prošao, ali samo zato što nisam morao da je prodam odmah i što još čekam bolju cenu - objašnjava on. - Rizikovaću i ove jeseni i zasejaću je na ukupno 250 hektara.
Za hlebno žito, prema njegovim rečima, u Srbiji ima dovoljno slobodnih površina, pošto je kukuruz skinut sa otprilike trećine od ukupno 1,3 miliona hektara, a suncokret i soja sa 150.000, odnosno 120.000 hektara, a kao osnovne razloge kolebanja ratara, a samim tim i kašnjenja setve pšenice, Malešević vidi u neizvesnoj ceni i visini neophodnih početnih ulaganja.
- Jeste da zbog velike tražnje pšenica na berzi danas košta više od 19 dinara, što je gotovo dvostruko više nego u ovo vreme prošle godine, ali su na tome zaradili uglavnom trgovci, a najmanje seljaci koji su, po 12-13 dinara, morali da je prodaju odmah posle žetve. S druge strane, da bi se proizvodnja na pravi način zasnovala, po hektaru je neophodno oko 300 evra, što većina njih nema - precizira on.
Iako je sam za pšenicu ove jeseni odvojio 70 hektara, što je za trećinu više nego lane, zemljoradnik iz Kaća Vojislav Malešev potvrđuje da za setvu tog useva postoji - svojevrsna apatija.
- Seje se vrlo malo i ne verujem da ćemo dostići prošlogodišnji nivo proizvodnje - veli Malešev. - Cena pšenice je uvek neizvesna, a cene kukuruza, suncokreta i soje rastu, pa ratari ne žure sa prodajom ovogodišnjeg roda da bi obezbedili novac za početna ulaganja u njenu proizvodnju.