Има шансе да наша пшеница постане цењена
Од јавних складишта вајде ће, неки одмах, неки мало касније, имати и пољопривредници, и сами складиштари, и трговци, и банкари, али овај је систем можда последња шанса
да наша пшеница врати тржишни статус, да се с ње скине вео тајне и да коначно имамо прецизне податке о томе колико и каквог хлебног жита заиста имамо.
Успостављање система јавних складишта, чиме руководи Компензациони фонд Србије, а укључене су и друге, што домаће, што светске институције и стручњаци, није нимало једноставан посао, међутим, вреди у њему истрајати јер ће бити бенефита и када је реч о другим културама, али и о успостављању нових тржишних односа. А пошто код пшенице највише шкрипи, што видимо и сада, у време сетве, за паоре је најважније да се реши тај проблем. Како ће им јавна складишта бити од помоћи?
Једноставно – одвајаће се добро зрно од лошег, цениће се квалитет, а када дође до тога, пољопривредници ће имати рачуницу да примене пуну агротехнику јер ће за квалитетнију пшеницу добити бољу цену и јачу тржишну позицију. Јер, с хартијом од вредности, односно робним записом који ће добити када ускладиште пшеницу, моћи ће да тргују онда када им цена буде одговарала, а не када их уцене откупљивачи, као што је сада случај. Илустративан је пример овогодишњег хлебног жита – млинари су кренули у откуп нудећи срамних осам и по динара за килограм, потом 12, да би се стигло до 21 динар. Ратари су били принуђени на то да продају жито по цени нижој од садашње јер им је требао новац за јесењу сетву, а да су га предали јавном складишту, уз робни запис добили би повољан краткорочни кредит с каматом од три посто. Могли би и засновати нову производњу и „пшеницом напунити џепове“.
Још увек је, међутим, систем јавних складишта код нас у повоју. По подацима Генералног инспектората Министарства пољопривреде, у Србији од 312 складишта осамнаест се пријавило за улазак у систем, од чега су до сада лиценцирана три. Три имају негативна решења, два су одустала, а тринаест испуњава све услове за добијање лиценце. У сваком случају, за сада је мало оних који имају два усипна коша, квалитетну мерну опрему...
У Компензационом фонду Србије веле да је реално говорити о седам-осам јавних складишта у овој години, али у наредној, с одговарајућим програмом мера које ће држава усмерити ка складиштарима, биће их знатно више.
– Акценат, када је реч о тим мерама, треба ставити на грађевинске радове, односно усипне кошеве, аспиратере и проширење складишног капацитета. С друге стране, треба задржати мере које смо имали ове године, а то је подршка пољопривредницима да могу своје производе ускладиштити. Каматна стопа од три посто је веома примамљива, и то је добра мера – нагласио је директор Компензационог фонда Србије Милан Ђаков на саветовању о успостављању система јавних складишта којем су присуствовали складиштари, банкари, представници ресорног министарства, пољопривредници...
Дакле, веома је важно у целој овој причи каква ће бити аграрна политика у наредној години. Како се чуло на саветовању, ваљало би, између осталог, регресирати трошкове набавке опреме за утврђивање квалитета, укључити у овај систем и правна лица, субвенционисати трошкове камате, и то тако да садашња од три посто остане за физичка лица, а да за правна износи пет. Такође, држава би требало да награди оне који производе квалитетнију пшеницу јер и улажу више. За ону А-1 класе требало би обезбедити премију од динар по килограму, а алтернативна мера били би подстицаји по хектару од, рецимо, 5.000 динара за ратаре који предају пшеницу јавним складиштима, што би била порука осталима да крену у квалитетнију производњу.
На саветовању се чуло и да је веома значајно укључивање Робних резерви у систем јавних складишта. Резерве би, преко јавних складишта, требало да интервенишу на тржишту, продајући, заправо, робне записе. У систем су се, поменимо, већ укључиле војвођанске Робне резерве, а очекује се да то учине и републичке. Наравно, у свему томе велика је улога и робне берзе, односно Продуктне берзе у Новом Саду, јер је заправо примарна тежња свих учесника у систему јавних складишта – развој трговине и робне берзе.
У сваком случају, хлебним житом ове године напунили смо јавних складишта колико јесмо, али нова шанса је овогодишњи род кукуруза. С њим ратари могу направити добар посао јер, ако користе робне записе јавних складишта и банкарске кредите, пред пролећну сетву могу извести другачију рачуницу.
С. Глушчевић
Шта чекају велики
Неки велики складиштари сада не могу да виде свој интерес у причи о јавним складиштима, чуло се на саветовању. Робни запис је, наиме, отворен, свима доступан, а складишатри не желе да произвођач стави код њега робу, добије тај папир и оде с њим на берзу да тргује, па у банку по повољан кредит... Одмах пољопривредник има мањи интерес да са складиштарем улази у кооперативни однос. Међутим, треба да знају да уласком у систем јавних складишта подижу ниво услуге, осавремењавају се и тако спремају за неминовну конкуренцију на тржишту.
Post je spojen: [time]1289504603[/time]
_________________________________________________
Grebe maca na vratanca