Ja sam pre neki dan zavrsio setvu.Posejao sam 21 kj umesto ovogodisnjih 48 kj,odrzao sam obecanje od letos.Apaca sam posejao 17 kj i to moje seme,selektovano i zapraseno sa fungicidom.Ostala 4 kj sam posejao sa Simonidom I reprodukcija.
Pšenica 2010/11
- Začetnik teme šandor
- Datum pokretanja
- Status
KishRobert je napisao(la):
Hoce da nas naviknu da svake godine bacamo vestacko, jer ostalim kulturam treba kalijum koji u map, dap i 20:20:0 ne postoji! Sve je to placeni marketing! Da ne idem
ali da dam jedan primer~ Prica jedan Prof.Dr. Veterine na jednoj tribini o zdravom mesu Mangulice, jedan njegov bivsi student slucajno se nasao tamo (inace moj poznanik) i posle govora mu prisao da ga pita da li je stvarno tako!? Ovaj mu kratko odgovori! Pricam ono sta mi je placeno da pricam, a mangulica je svinja kao i svaka druga a kvalitet mesa zavisi od njene ishrane! Jos jednom se izvinjavam za
cika_jova
Član
danas sam posejao 70ak ari sorta Evropa90, baceno 200kg semena
kombajner
Član
Ljudi kako ide setva jer je privodite kraju?? ima li nekome da je vec nikla,postavite neku sliku da uporedimo! inace ja posejao 2ha pre 4,5 dana, sorta Evropa90 dobila je 2kg 15 15 15 po aru!
oldtimer
Član
Posejao 10ha...5 hektara posejano 15.10, Sorta Apache, baceno 250kg NPK 15:15:15, 450 klijavih zrna po ha, tj 200kg semena po ha, lepo nice, vide se redovi, ali jos nije sva izasla... drugi deo sejan 23.10. predusev suncokret, baceno 250 kg/ha NP 20:20, sorte NS 40S, Dragana, i Rapsodija. Ns 40s sejano 550 klijavih zrna, odnosno oko 250 kg po ha, Dragana i rapsodija 600 klijavih zrna....povaljano posle setve, jos uvek ne izlazi 
Arlequin mi niče a Apache tek treba da posejem za par dana.
Zoran Kostović
Član
Danas sam tek izvlacio osoku na parccele predvidjene za satvu psenice. Novembar tek za koji dan...
Optimalni rok je relativna stvar. Polako i bez sekiracije.
Optimalni rok je relativna stvar. Polako i bez sekiracije.
cika_jova
Član
danas sam posejao 2 ha psenice - 1.70ha sorta Pobeda, 0.30 ha sorta Renesansa
sa ovim smo zavrsili jesenju setvu - sejane su Evropa90, pobeda i renesansa ukupno 2.70ha psenice
intertesantno je da na deklaraciji pise da su evropa i pobeda 1 sortna reprodukcija dok na dzakovima sa renesansom pise original seme
sa ovim smo zavrsili jesenju setvu - sejane su Evropa90, pobeda i renesansa ukupno 2.70ha psenice
intertesantno je da na deklaraciji pise da su evropa i pobeda 1 sortna reprodukcija dok na dzakovima sa renesansom pise original seme
worm
Član
Danas zavrsena setva za ovu godinu, posejan Apac, Balaton i Simonida
Apac sam sejao i ranije pa znam sta me ceka ,dok sam balaton i simonidu prvi put, tako da ako neko ima iskustva sa ove dve sorte neka mi kaze da li sam pogresio ili dobro izabrao
Apac sam sejao i ranije pa znam sta me ceka ,dok sam balaton i simonidu prvi put, tako da ako neko ima iskustva sa ove dve sorte neka mi kaze da li sam pogresio ili dobro izabrao
miroslav k
Član
sutra jos idem da sejem 2 jutra, ostalo seme pa da ne propadne, u nasem ataru se jako malo posejalo
Farmer Bob
Član
I ja sam ove godine prvi put sejao Balaton(merkantilni),ali cuo sam sve naj o toj sorti.Rodjak koji mi je prodao seme,je zasejao 80 kj Balatona.worm je napisao(la):
D.R.E.D
Član
Juče i ja posejao Balaton na 3.5 kj išao sam 135 kg/ kj veštaka nisam bacao prošle godine je pošteno pođubreno nadam se da se nisam zeznuo 
pa ti si juče jeo a ješčeš i danas iako nisi radio ništa tako da se neslažem sa tobom šta ti znači pošteno nađubreno ? šta je bilo posejano ? koliko je ta biljka potrošila hraniva ? ovo sve utiče na količinu đubriva koje je ostalo u zemlji a pritom treba voditi računa o tome koliko če žito da potroši odnosno koliko njemu treba da bih prinos bio zadovoljavajučiD.R.E.D je napisao(la):Juče i ja posejao Balaton na 3.5 kj išao sam 135 kg/ kj veštaka nisam bacao prošle godine je pošteno pođubreno nadam se da se nisam zeznuo
D.R.E.D
Član
Slažem se sa tobom zato ni ja nisam siguran da li sam uradio dobar posao proletos sam bacio svinjskog stajnjaka negde oko 5,5-6 vagona na 3,5 jutra (12 rasturača od 5 tona natovareno muški)a bio je kuruz koji je rodio negde oko 27-28 tona u klipu
Svakako bih na proleće bacao ureu i možda posle an ,Sad šta je tu je bio sam kratak jedan mesar me vuče već 3 meseca za pare ,obećava ali ništa od
jedino neznam ako bih naknadno bacio i drljačom prešao pre nicanja ...
Svakako bih na proleće bacao ureu i možda posle an ,Sad šta je tu je bio sam kratak jedan mesar me vuče već 3 meseca za pare ,obećava ali ništa od
jedino neznam ako bih naknadno bacio i drljačom prešao pre nicanja ...
mladen87
Član
danas sam obisao njivu sa psenicom!pocela je da izlazi mada mislim da bi trebala bolje da nice,trinaest dana kako je posejana!zemlja je suva i tvrda....
e to je druga priča ako si bacio stajnjak onda samo prihrana a koliko se meni čini Balaton isto kao i Apač traže dosta azota tako da nemaš brigeD.R.E.D je napisao(la):Slažem se sa tobom zato ni ja nisam siguran da li sam uradio dobar posao proletos sam bacio svinjskog stajnjaka negde oko 5,5-6 vagona na 3,5 jutra (12 rasturača od 5 tona natovareno muški)a bio je kuruz koji je rodio negde oko 27-28 tona u klipu
Svakako bih na proleće bacao ureu i možda posle an ,Sad šta je tu je bio sam kratak jedan mesar me vuče već 3 meseca za pare ,obećava ali ništa od
meshter
Član
Danas sam obisao psenicu, sorta apac sa "tavana" seme je tretirano mankogalom i posejano 11.oktobra sa 110 kg/kj, predusev je soja i za sada lepo izgleda 
Има шансе да наша пшеница постане цењена
Од јавних складишта вајде ће, неки одмах, неки мало касније, имати и пољопривредници, и сами складиштари, и трговци, и банкари, али овај је систем можда последња шанса
да наша пшеница врати тржишни статус, да се с ње скине вео тајне и да коначно имамо прецизне податке о томе колико и каквог хлебног жита заиста имамо.
Успостављање система јавних складишта, чиме руководи Компензациони фонд Србије, а укључене су и друге, што домаће, што светске институције и стручњаци, није нимало једноставан посао, међутим, вреди у њему истрајати јер ће бити бенефита и када је реч о другим културама, али и о успостављању нових тржишних односа. А пошто код пшенице највише шкрипи, што видимо и сада, у време сетве, за паоре је најважније да се реши тај проблем. Како ће им јавна складишта бити од помоћи?
Једноставно – одвајаће се добро зрно од лошег, цениће се квалитет, а када дође до тога, пољопривредници ће имати рачуницу да примене пуну агротехнику јер ће за квалитетнију пшеницу добити бољу цену и јачу тржишну позицију. Јер, с хартијом од вредности, односно робним записом који ће добити када ускладиште пшеницу, моћи ће да тргују онда када им цена буде одговарала, а не када их уцене откупљивачи, као што је сада случај. Илустративан је пример овогодишњег хлебног жита – млинари су кренули у откуп нудећи срамних осам и по динара за килограм, потом 12, да би се стигло до 21 динар. Ратари су били принуђени на то да продају жито по цени нижој од садашње јер им је требао новац за јесењу сетву, а да су га предали јавном складишту, уз робни запис добили би повољан краткорочни кредит с каматом од три посто. Могли би и засновати нову производњу и „пшеницом напунити џепове“.
Још увек је, међутим, систем јавних складишта код нас у повоју. По подацима Генералног инспектората Министарства пољопривреде, у Србији од 312 складишта осамнаест се пријавило за улазак у систем, од чега су до сада лиценцирана три. Три имају негативна решења, два су одустала, а тринаест испуњава све услове за добијање лиценце. У сваком случају, за сада је мало оних који имају два усипна коша, квалитетну мерну опрему...
У Компензационом фонду Србије веле да је реално говорити о седам-осам јавних складишта у овој години, али у наредној, с одговарајућим програмом мера које ће држава усмерити ка складиштарима, биће их знатно више.
– Акценат, када је реч о тим мерама, треба ставити на грађевинске радове, односно усипне кошеве, аспиратере и проширење складишног капацитета. С друге стране, треба задржати мере које смо имали ове године, а то је подршка пољопривредницима да могу своје производе ускладиштити. Каматна стопа од три посто је веома примамљива, и то је добра мера – нагласио је директор Компензационог фонда Србије Милан Ђаков на саветовању о успостављању система јавних складишта којем су присуствовали складиштари, банкари, представници ресорног министарства, пољопривредници...
Дакле, веома је важно у целој овој причи каква ће бити аграрна политика у наредној години. Како се чуло на саветовању, ваљало би, између осталог, регресирати трошкове набавке опреме за утврђивање квалитета, укључити у овај систем и правна лица, субвенционисати трошкове камате, и то тако да садашња од три посто остане за физичка лица, а да за правна износи пет. Такође, држава би требало да награди оне који производе квалитетнију пшеницу јер и улажу више. За ону А-1 класе требало би обезбедити премију од динар по килограму, а алтернативна мера били би подстицаји по хектару од, рецимо, 5.000 динара за ратаре који предају пшеницу јавним складиштима, што би била порука осталима да крену у квалитетнију производњу.
На саветовању се чуло и да је веома значајно укључивање Робних резерви у систем јавних складишта. Резерве би, преко јавних складишта, требало да интервенишу на тржишту, продајући, заправо, робне записе. У систем су се, поменимо, већ укључиле војвођанске Робне резерве, а очекује се да то учине и републичке. Наравно, у свему томе велика је улога и робне берзе, односно Продуктне берзе у Новом Саду, јер је заправо примарна тежња свих учесника у систему јавних складишта – развој трговине и робне берзе.
У сваком случају, хлебним житом ове године напунили смо јавних складишта колико јесмо, али нова шанса је овогодишњи род кукуруза. С њим ратари могу направити добар посао јер, ако користе робне записе јавних складишта и банкарске кредите, пред пролећну сетву могу извести другачију рачуницу.
С. Глушчевић
Шта чекају велики
Неки велики складиштари сада не могу да виде свој интерес у причи о јавним складиштима, чуло се на саветовању. Робни запис је, наиме, отворен, свима доступан, а складишатри не желе да произвођач стави код њега робу, добије тај папир и оде с њим на берзу да тргује, па у банку по повољан кредит... Одмах пољопривредник има мањи интерес да са складиштарем улази у кооперативни однос. Међутим, треба да знају да уласком у систем јавних складишта подижу ниво услуге, осавремењавају се и тако спремају за неминовну конкуренцију на тржишту.
Grebe maca na vratanca
Од јавних складишта вајде ће, неки одмах, неки мало касније, имати и пољопривредници, и сами складиштари, и трговци, и банкари, али овај је систем можда последња шанса
да наша пшеница врати тржишни статус, да се с ње скине вео тајне и да коначно имамо прецизне податке о томе колико и каквог хлебног жита заиста имамо.
Успостављање система јавних складишта, чиме руководи Компензациони фонд Србије, а укључене су и друге, што домаће, што светске институције и стручњаци, није нимало једноставан посао, међутим, вреди у њему истрајати јер ће бити бенефита и када је реч о другим културама, али и о успостављању нових тржишних односа. А пошто код пшенице највише шкрипи, што видимо и сада, у време сетве, за паоре је најважније да се реши тај проблем. Како ће им јавна складишта бити од помоћи?
Једноставно – одвајаће се добро зрно од лошег, цениће се квалитет, а када дође до тога, пољопривредници ће имати рачуницу да примене пуну агротехнику јер ће за квалитетнију пшеницу добити бољу цену и јачу тржишну позицију. Јер, с хартијом од вредности, односно робним записом који ће добити када ускладиште пшеницу, моћи ће да тргују онда када им цена буде одговарала, а не када их уцене откупљивачи, као што је сада случај. Илустративан је пример овогодишњег хлебног жита – млинари су кренули у откуп нудећи срамних осам и по динара за килограм, потом 12, да би се стигло до 21 динар. Ратари су били принуђени на то да продају жито по цени нижој од садашње јер им је требао новац за јесењу сетву, а да су га предали јавном складишту, уз робни запис добили би повољан краткорочни кредит с каматом од три посто. Могли би и засновати нову производњу и „пшеницом напунити џепове“.
Још увек је, међутим, систем јавних складишта код нас у повоју. По подацима Генералног инспектората Министарства пољопривреде, у Србији од 312 складишта осамнаест се пријавило за улазак у систем, од чега су до сада лиценцирана три. Три имају негативна решења, два су одустала, а тринаест испуњава све услове за добијање лиценце. У сваком случају, за сада је мало оних који имају два усипна коша, квалитетну мерну опрему...
У Компензационом фонду Србије веле да је реално говорити о седам-осам јавних складишта у овој години, али у наредној, с одговарајућим програмом мера које ће држава усмерити ка складиштарима, биће их знатно више.
– Акценат, када је реч о тим мерама, треба ставити на грађевинске радове, односно усипне кошеве, аспиратере и проширење складишног капацитета. С друге стране, треба задржати мере које смо имали ове године, а то је подршка пољопривредницима да могу своје производе ускладиштити. Каматна стопа од три посто је веома примамљива, и то је добра мера – нагласио је директор Компензационог фонда Србије Милан Ђаков на саветовању о успостављању система јавних складишта којем су присуствовали складиштари, банкари, представници ресорног министарства, пољопривредници...
Дакле, веома је важно у целој овој причи каква ће бити аграрна политика у наредној години. Како се чуло на саветовању, ваљало би, између осталог, регресирати трошкове набавке опреме за утврђивање квалитета, укључити у овај систем и правна лица, субвенционисати трошкове камате, и то тако да садашња од три посто остане за физичка лица, а да за правна износи пет. Такође, држава би требало да награди оне који производе квалитетнију пшеницу јер и улажу више. За ону А-1 класе требало би обезбедити премију од динар по килограму, а алтернативна мера били би подстицаји по хектару од, рецимо, 5.000 динара за ратаре који предају пшеницу јавним складиштима, што би била порука осталима да крену у квалитетнију производњу.
На саветовању се чуло и да је веома значајно укључивање Робних резерви у систем јавних складишта. Резерве би, преко јавних складишта, требало да интервенишу на тржишту, продајући, заправо, робне записе. У систем су се, поменимо, већ укључиле војвођанске Робне резерве, а очекује се да то учине и републичке. Наравно, у свему томе велика је улога и робне берзе, односно Продуктне берзе у Новом Саду, јер је заправо примарна тежња свих учесника у систему јавних складишта – развој трговине и робне берзе.
У сваком случају, хлебним житом ове године напунили смо јавних складишта колико јесмо, али нова шанса је овогодишњи род кукуруза. С њим ратари могу направити добар посао јер, ако користе робне записе јавних складишта и банкарске кредите, пред пролећну сетву могу извести другачију рачуницу.
С. Глушчевић
Шта чекају велики
Неки велики складиштари сада не могу да виде свој интерес у причи о јавним складиштима, чуло се на саветовању. Робни запис је, наиме, отворен, свима доступан, а складишатри не желе да произвођач стави код њега робу, добије тај папир и оде с њим на берзу да тргује, па у банку по повољан кредит... Одмах пољопривредник има мањи интерес да са складиштарем улази у кооперативни однос. Међутим, треба да знају да уласком у систем јавних складишта подижу ниво услуге, осавремењавају се и тако спремају за неминовну конкуренцију на тржишту.
Post je spojen: [time]1289504603[/time]
_________________________________________________Grebe maca na vratanca
od kad je zakon usvojen oni su TRI yebena skladista uspeli da licenciraju!
svaka čas' gospon dragin...svaka čas'...
aj sad malo nosi dzakove i skloni se iz tog ministarstva.
predji kod milosavljevića.
p.s. kladim se da i ta 3 ne primaju robu, jer im fali jedan papir, koji samo što nije.
ne vidim opciju za postavljanje ankete na forumu, pa pretpostavljam da samo moderatori mogu da je postave.
biće mnogo brljanja i teoretisanja oko posejanih površina pod pšenicom ove godine, a pošto smo zalihe već izvezli, mislim da je vrlo bitno da bar ovde između nas utvrdimo stanje.
dakle pitanja bi trebalo da glase:
posejao sam:
isto kao prošle godine
10% manje
20% manje
30% manje
više od 30% manje
isto to napraviti i za "+"
posejao 10% više
itd...
svaka čas' gospon dragin...svaka čas'...
aj sad malo nosi dzakove i skloni se iz tog ministarstva.
predji kod milosavljevića.
p.s. kladim se da i ta 3 ne primaju robu, jer im fali jedan papir, koji samo što nije.
Post je spojen: [time]1289561377[/time]
_________________________________________________ne vidim opciju za postavljanje ankete na forumu, pa pretpostavljam da samo moderatori mogu da je postave.
biće mnogo brljanja i teoretisanja oko posejanih površina pod pšenicom ove godine, a pošto smo zalihe već izvezli, mislim da je vrlo bitno da bar ovde između nas utvrdimo stanje.
dakle pitanja bi trebalo da glase:
posejao sam:
isto kao prošle godine
10% manje
20% manje
30% manje
više od 30% manje
isto to napraviti i za "+"
posejao 10% više
itd...
- Status
