Јака цена није охрабрила ратаре
Сетва пшенице на војвођанским њивама је почела. За сада су највреднији ратари у Срему, али рукаве су засукали и они на северу Бачке, у околини Новог Сада...
Стручњаци им поручују да користе сваки леп дан за овај посао јер им, судећи по ономе што кажу метеоролози, време неће ићи наруку. Њихове прогнозе говоре да ће у оптималном року за сетву ове културе биће доста кише.
– Саветујемо пољопривредницима да пшеницу сеју на површинама с којих су скинути соја, сунцокрет, шећерна репа и кукуруз. Максимално би требало да користе те површине и да избегавају “поновљену сетву”, а с обзиром на временске прилике, не би смели да пропусте ниједан повољан дан – поручује др Новица Младенов из Одељења за стрна жита новосадског Института за ратарство и повртарство.
Он каже да на тржишту за сада нема несташице семена, а квалитет декларисаног свакако одговара ономе што пише на паковању.
Иначе, препорука стручњака, с којом се слаже и ресорно министарство, је да се ове јесени у Србији пшеницом засеје најмање 550.000 хектара. Међутим, пољопривредници с којима смо разговарали ипак не виде да је, и поред добре цене коју је пшеница ове године постигла, интересовање значајно порасло.
– Чини нам се да је као прошле године. Једино примећујемо да ће се више користити декларисано семе, што је добро, али површине ипак неће бити много веће него лане. Јер, следеће године, ако понуда пшенице буде већа, и цена ће јој бити нижа. Видимо како је сада с кукурузом – чим је кренула озбиљнија понуда, цена му је за две недеље пала 25-30 одсто – каже за “Дневник” пољопривредник Павле Кујунџић из Суботице, уз оцену да је финансијска ситуација ипак нешто повољнија него прошле јесени јер су паори на сунцокрету и кукурузу сада боље прошли.
У Клубу 100П Плус истичу да је најважније да се правила игре одреде сада, а не да се пишу након жетве.
– Сада треба да знамо по којим ће се критеријумима куповати пшеница, да ли ће бити важан хектолитар, протеини, млинско-пекарски параметри... Очекујемо да нам то сада кажу држава и откупљивачи – наводе у овом удружењу.
Цена пшенице треба да буде тржишна, али држава би, по њима, требало да каже да ли јој је важан квалитет или квантитет. Такође, да се изјасни о томе који је квалитет за извоз, који за нас. Зна се какво треба да је хлебно жито које ће ићи у јавна складишта, али за остале количине та правила нису позната, кажу у Клубу, и наглашавају да је основни проблем и пред ову сетву недостатак пара, али и то што на тржишту ипак нема довољно семенске пшенице. Други проблем је смањена клијавост семена, а на све су надовезали и неповољни временски услови.
Иначе, како се недавно чуло на стручном скупу у Продуктној берзи посвећеном овој теми, квалитет семена пшенице, а пре свега клијавост, која је код већине сорти испод 88 одсто, неће смањити понуду зрна за овогодишњу сетву. Државна администрација је одлучила да у промет може ићи семе с минималном клијавошћу од 75 одсто.
Проф. др Мирослав Малешевић с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду је рекао да постоји потреба да се сви корисници семена обавесте о квалитету.
– Успешност сетве се може постићи уз већу употребу семена код неких сорти, а има и оних које то не захтевају и пољопривредници могу у то бити сигурни. Требало би храбрити произвођаче да не одустају од производње, да засеју што више пшенице. А ако се на време посеје, у октобру, много проблема се може решити касније – прихраном и заштитом – навео је он.
С. Глушчевић
Хлебно жито биће тражено
Директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин је рекао да кретање цена пшенице у свету, а још више извозне квоте великих произвођача (Русија, Украјина, Казахстан) наводе на закључак да ће пшеница и наредне године бити тражена роба. Гледано уназад, после раста цена, тржиште није бележило нагли пад. Код нас цена пшенице благо расте и ако се то гледа, сетва може бити корисна – закључио је Галетин.
Сетва пшенице на војвођанским њивама је почела. За сада су највреднији ратари у Срему, али рукаве су засукали и они на северу Бачке, у околини Новог Сада...
Стручњаци им поручују да користе сваки леп дан за овај посао јер им, судећи по ономе што кажу метеоролози, време неће ићи наруку. Њихове прогнозе говоре да ће у оптималном року за сетву ове културе биће доста кише.
– Саветујемо пољопривредницима да пшеницу сеју на површинама с којих су скинути соја, сунцокрет, шећерна репа и кукуруз. Максимално би требало да користе те површине и да избегавају “поновљену сетву”, а с обзиром на временске прилике, не би смели да пропусте ниједан повољан дан – поручује др Новица Младенов из Одељења за стрна жита новосадског Института за ратарство и повртарство.
Он каже да на тржишту за сада нема несташице семена, а квалитет декларисаног свакако одговара ономе што пише на паковању.
Иначе, препорука стручњака, с којом се слаже и ресорно министарство, је да се ове јесени у Србији пшеницом засеје најмање 550.000 хектара. Међутим, пољопривредници с којима смо разговарали ипак не виде да је, и поред добре цене коју је пшеница ове године постигла, интересовање значајно порасло.
– Чини нам се да је као прошле године. Једино примећујемо да ће се више користити декларисано семе, што је добро, али површине ипак неће бити много веће него лане. Јер, следеће године, ако понуда пшенице буде већа, и цена ће јој бити нижа. Видимо како је сада с кукурузом – чим је кренула озбиљнија понуда, цена му је за две недеље пала 25-30 одсто – каже за “Дневник” пољопривредник Павле Кујунџић из Суботице, уз оцену да је финансијска ситуација ипак нешто повољнија него прошле јесени јер су паори на сунцокрету и кукурузу сада боље прошли.
У Клубу 100П Плус истичу да је најважније да се правила игре одреде сада, а не да се пишу након жетве.
– Сада треба да знамо по којим ће се критеријумима куповати пшеница, да ли ће бити важан хектолитар, протеини, млинско-пекарски параметри... Очекујемо да нам то сада кажу држава и откупљивачи – наводе у овом удружењу.
Цена пшенице треба да буде тржишна, али држава би, по њима, требало да каже да ли јој је важан квалитет или квантитет. Такође, да се изјасни о томе који је квалитет за извоз, који за нас. Зна се какво треба да је хлебно жито које ће ићи у јавна складишта, али за остале количине та правила нису позната, кажу у Клубу, и наглашавају да је основни проблем и пред ову сетву недостатак пара, али и то што на тржишту ипак нема довољно семенске пшенице. Други проблем је смањена клијавост семена, а на све су надовезали и неповољни временски услови.
Иначе, како се недавно чуло на стручном скупу у Продуктној берзи посвећеном овој теми, квалитет семена пшенице, а пре свега клијавост, која је код већине сорти испод 88 одсто, неће смањити понуду зрна за овогодишњу сетву. Државна администрација је одлучила да у промет може ићи семе с минималном клијавошћу од 75 одсто.
Проф. др Мирослав Малешевић с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду је рекао да постоји потреба да се сви корисници семена обавесте о квалитету.
– Успешност сетве се може постићи уз већу употребу семена код неких сорти, а има и оних које то не захтевају и пољопривредници могу у то бити сигурни. Требало би храбрити произвођаче да не одустају од производње, да засеју што више пшенице. А ако се на време посеје, у октобру, много проблема се може решити касније – прихраном и заштитом – навео је он.
С. Глушчевић
Хлебно жито биће тражено
Директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин је рекао да кретање цена пшенице у свету, а још више извозне квоте великих произвођача (Русија, Украјина, Казахстан) наводе на закључак да ће пшеница и наредне године бити тражена роба. Гледано уназад, после раста цена, тржиште није бележило нагли пад. Код нас цена пшенице благо расте и ако се то гледа, сетва може бити корисна – закључио је Галетин.
. Ostaje na nama becarima da odradimo svoje
