НОВИ САД,БЕОГРАД - Овогодишња сетва пшенице биће за петину скупља од лањске, рачуница је Задружног савеза Војводине. Већ је извесно да ће највећи део парцела бити засејан мимо оптималног агротехничког рока, од 5-тог до 15-тог октобра, јер касни берба кукуруза.
На почетку сетве хлебног жита, једина добра вест за произвођаче је да пшеница има добру цену, а тај тренд биће, вероватно, настављен. Најважнији проблем је недостатак новца, а скромна улагања при сетви сигурно ће утицати на мањи принос наредне године.
Саветник за биљну производњу у Задружном савезу Војводине Петар Радић каже да ће, према њиховој калкулацији, сетва пшенице бити скупља за 20 одсто у односу на лане.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Мирослав Малешевић каже да ће успорено скидање кукуруза продужити сетву ван оптималног рока. Он упозорава и на то да пољопривредници нису у прилици да бирају семенску пшеницу, јер је нема свих врста.
Дирекција за робне резерве нуди 100 килограма семенске пшенице за 160 килограма овогодишње меркантилне, односно 180 килограма пшенице коју ће бити пожњевена догодине. С том другом, паори имају проблема, јер за тај аранжман не успевају да добију банкарске гаранције.
Сетва на милион хектара, трошкови бар 10 милијарди динара
У овогодишњој јесењој сетви у Србији биће засејано око милион хектара ораничних површина, а обављање сетвених радова, према грубим проценама, коштаће најмање 10 милијарди динара, саопштено је данас на седници Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС).
У складу са вишегодишњом сетвеном структуром, планирано је да пшеница буде засејана на површини од око 550.000 хектара, односно на око 55 одсто укупне сетвене површине, а остале озиме житарице (раж, овас, јечам) на 150.00 хектара.
Индустријско биље ће бити засејано на 40.000 хектара, а крмно биље и поврће на по 90.000 хектара.
Програмом јесење сетве, објављеном у материјалу Удружења за пољопривреду ПКС, остале културе биће засејане на преосталих 80.000 хектара.
Секретар Удружења за пољопривреду ПКС Милан Простран казао је да би, према оцени тог удружења, ове јесени у Србији пшеница морала бити засејана на површини за око 100.000 хектара већој него лане, односно на између 550.000 и 600.000 хектара.
"Садашња цена пшенице и најаве њених кретања у неком дужем периоду, ипак могу да изазову већи економски интерес код произвођача да у ту сетву мало храбрије уђу", напоменуо је Простран.
Он је оценио да било јако добро да се пшеница у Србији засеје у већем обиму, имајући у виду да су неке државе, као велики светски произвођачи "мало окаснили у сетви" и као пример навео Руску федерацију, која је планирала да хлебно жито засеје на око 18 милиона хектара, а до сада је посејала свега трећину тих површина.
"Цео посао око убирања и саме сетве је јако скуп", нагласио је Простран, додајући да је према проценама тог удружења, за основне културе "које иду за тржиште" потребно више од 60 милијарди динара за убирање и најмање око 10 милијарди динара за сетву.
Он је казао да је толика сума потребна "под условом да не сејемо 100 одсто декларисано семе, да не користимо више од 300.000 тона, или више ђубрива, односно да то буде на нивоу скромног улагања".