Novi Sad, 4. decembar 2009. Setva pšenice u Srbiji obavljena je na svega 70 odsto očekivanih površina i iznosi 372.322 hektara. Od setvenih površina u Vojvodini je zasejano oko 210.000 oranica. Ali ovo nisu konačni izveštaji. Veliki podbačaji u setvi prema uobičajenim planovima su u sremskom okrugu - za polovinu, dok je rasinski, pomoravski i podunavski okrug dospeo sa setvom samo do jedne trećine.
Mačvanski okrug je zasejao oko 36.000 hektara, što su još uspeli i u borskom i južno banatskom okrugu, dok je sa 50.000 hektara južno bački okrug najuspešniji, ali ispod uobičajenih površina – manje čak za trećinu.
Ukoliko žetva bude na nivou desetogodišnjeg proseka, Srbija će imati dovoljno zrna za hleb i pecivo (troši se 109,5 kg hleba i peciva po stanovniku), ali će izostati uobičajeni izvoz.
Setva pšenice nije bila uspešna ni u našem okruženju i podbačaj se kreće od 30-40 odsto.
Poljoprivrednici kao razlog za odustajanje od setve pšenice navode nisku otkupnu cenu u toku žetve, kao i za vreme setve, kada je Srbija sa 8,60 din/kg imala najnižu cenu u svetu. Cena je danas veća od 12 dinara, a očekuje se i novi rast.
Kompanije koje su se zadužile kod Državnih robnih rezervi putem razmene za đubrivo ne mogu na domaćem tržištu kupiti potrebnih 30.000 tona zrna.
Prema evidenciji, Državne robne rezerve raspolažu sa oko 300.000 tona pšenice, što može biti značajno za prelazne zalihe u idućoj godini, ali se može dogoditi da i svi skladištari nemaju upisane količine, što se u praksi često događalo.
Prema proceni žitomlinskih organizacija, u Srbiji se u sivoj zoni godišnje nalazi oko 200.000 tona brašna, ali o tome nema tačnih podataka i pored toga što takvo poslovanje finansijski ugrožava rad mlinova.
pa sta smo mi...
