frkani
Član
Salinjo:
Pčelarenje sa različitim vrstama košnica se razlikuje zbog njihove konstrukcije i samog oblika. Kad su u pitanju nastavljače one jesu slične ali se pčele različito ponašaju u njima. Pošto se dosta koriste LR košnice rekao bih nešto o tom što ti nazivaš: "vrh košnice pred bagrem i pred zimu" za ove košnice.
Obično se kaže da je za dobru pašu potrebno jako društvo. To je samo dio priče ali treba tu još dosta ,štobi muzičari rekli finog podešavanja.
1. Pred bagrem treba imati društvo koje drži dva LR nastavka puna pčele (drže sve ulice) i prelaze u medišni nastavak.
2. Društvo nesmije biti u rojevom nagonu.
3. Imati dovoljan broj izletnica, pčela koje nose nektar.
To je cilj za svaku važnu pašu. Znači kad isplaniramo koju pašu koristimo kao glavnu ciljano poduzimamo sve radnje da dobijemo gore navedeno društvo. Mogu se koristiti sve paše ali je teško držati društvo na vrhuncu duži period a da neuđe u rojenje ili smanji nagon za unošenje nektara.
Pred zimu treba pomoći društvu da proizvede dovoljan broj zimskih pčela. Treba da drže jedan nastavak i dodiruju drugi. Što je manja količina pčele, teže prelaze na ostale ramove sa hranom na hladnom vremenu a do proljeća ih dosta ugine pa kasnije kreće leglo. Iznad tog nastavka sa pčelama postaviti drugi sa medom i polenom. I u donjem nastavku okviri obično budu puni meda. Sveukupno treba oko 15-tak kg ostaviti za zimu. Neće one to sve potrošiti (zavisi i od pčela i od vremena) ali ako ima malo meda one ga čuvaju za kasniji razvoj legla i uglavnom gladuju a to opet stvara druge probleme.
Pošto je pitanje bilo koji je cilj a ne i kako ga dostići ovo me oslobađa daljneg traženja slova. Ipak napominjem da nije samo važno imati punu košnicu pčela. Važno je i šta one rade unutra. Događa se da ih ima dosta a meda nema.
Pčelarenje sa različitim vrstama košnica se razlikuje zbog njihove konstrukcije i samog oblika. Kad su u pitanju nastavljače one jesu slične ali se pčele različito ponašaju u njima. Pošto se dosta koriste LR košnice rekao bih nešto o tom što ti nazivaš: "vrh košnice pred bagrem i pred zimu" za ove košnice.
Obično se kaže da je za dobru pašu potrebno jako društvo. To je samo dio priče ali treba tu još dosta ,štobi muzičari rekli finog podešavanja.
1. Pred bagrem treba imati društvo koje drži dva LR nastavka puna pčele (drže sve ulice) i prelaze u medišni nastavak.
2. Društvo nesmije biti u rojevom nagonu.
3. Imati dovoljan broj izletnica, pčela koje nose nektar.
To je cilj za svaku važnu pašu. Znači kad isplaniramo koju pašu koristimo kao glavnu ciljano poduzimamo sve radnje da dobijemo gore navedeno društvo. Mogu se koristiti sve paše ali je teško držati društvo na vrhuncu duži period a da neuđe u rojenje ili smanji nagon za unošenje nektara.
Pred zimu treba pomoći društvu da proizvede dovoljan broj zimskih pčela. Treba da drže jedan nastavak i dodiruju drugi. Što je manja količina pčele, teže prelaze na ostale ramove sa hranom na hladnom vremenu a do proljeća ih dosta ugine pa kasnije kreće leglo. Iznad tog nastavka sa pčelama postaviti drugi sa medom i polenom. I u donjem nastavku okviri obično budu puni meda. Sveukupno treba oko 15-tak kg ostaviti za zimu. Neće one to sve potrošiti (zavisi i od pčela i od vremena) ali ako ima malo meda one ga čuvaju za kasniji razvoj legla i uglavnom gladuju a to opet stvara druge probleme.
Pošto je pitanje bilo koji je cilj a ne i kako ga dostići ovo me oslobađa daljneg traženja slova. Ipak napominjem da nije samo važno imati punu košnicu pčela. Važno je i šta one rade unutra. Događa se da ih ima dosta a meda nema.