Zemlja na kojoj je bila gomila stajnjaka a zatim piljevina ne izgleda mehanički dobro ali pečurke i kukuruz rastu zajedno u sreći i veselju
Nasuprot mišljenju da stajnjak popravlja mehanička svojstva zemlje ovo je dokaz da je upravo suprotno, sav taj azot iz stajnjaka je sagoreo i ono malo humusa, komposta što je bilo. Na drugom mestu gde je bila samo piljevina zemlja je mnogo bolja. jedino što se prve godine pojavilo puno korova verovatno jer je naglo promenjen odnos N:C.
Nadam se da sam najzad napravio stalne leje, svake godine ih premeštam i prepravljam što je nepotreban posao. Izgleda da je istina da kompost donekle sprečava rast travnatih korova, u ovom luku ima svega i svačega da niče ali trave nema. Bačeno jedva nekoliko milimetara komposta posle sadnje, tek toliko da pokrije rupe.
Sa dizanjem leja sam sada dobio desetak centimetara dobre sitne zemlje mnogo lakše nego prošlih godina. Ispod je i dalje teška i tvrda glina ali puna kanala od glista i korenja. Nažalost jedan deo tog korenja pripada pirevini. To je za nauk da nikad više ne uzmem ništa što nije sa placa (slama je izgleda bila puna semena koje je bujalo ispod, kada se pojavila trava dole je već bila mreža korenja).
Kada sam sadio paradajz svaka rupa (10x10cm) je bila bar sa po jednom ili više glista.
Sušno proleće pa je trava slabo krenula ali ipak je bilo nešto da se nahrane gliste oko paradajza i da se malo uspali zemlja, ako bude dovoljno sunca.
Drugi deo bašte koji se useljava u voćnjak je mnogo bolji i produktivniji. A bogami i bolje izgleda
Temperatura zemlje je veća za jedan do dva stepena što je trebalo iskoristiti. Zasada zasadjeni samo paradajz i krompir, prve paprike za desetak dana.
