Organska zemlja bez oranja

Možda je sada vreme da otvorimo novu temu za razmenu i prodaju retkog i organskog semena.?

Da li ima zainteresovanih?
 
Evo već je jesen. Kakva su iskustva u gajenju povrća (i ostalog) na zemljištu koje nije orano?
 
DSC07663.jpg


DSC07626.jpg


DSC07639.jpg
 
Lepo, veoma lepo. Zemljište na kojem ću pokušati da napravim ovako nešto izgleda veoma loše (nadam se da ću narednih dana postaviti koju fotografiju).
 
Deda Lala je napisao(la):
Ненаде,другачије код тебе ни неможе.
Сомборац,нема лоше земље,има смо ..... домаћина
Kliknite za proširenje...


Svaka čast, to sam i ja uvdeo jer sam se žalio kevi kako mi je loša bašta u Podgorici zbog zemlje, kad sam došao i video da zemlja kod nas kući nije više ni žuta nego totalno bela sramota me bilo šta sam pričao!
 
Svaka zemlja može da se popravi samo treba strpljenja, komposta, malča, organske materiji i još organske materije! Nikad ne ostaviti golu zemlju ili je pokriti malčem ili saditi zeleno djubrivo.
Još malo fotki...

DSC08667.jpg


Zekan je i dalje u krastavcima... uživa

DSC08616.jpg


Polikultura ili Permakultura??

DSC08669.jpg
 
Nemam neka iskustva sa odredjenim vrstama. Sve je eksperiment i trudim se da skupim što više semena iz same bašte. Sadim što imam viška semena i što može brzo da poraste, do sada je to bila rukola, salata, kineski kupus, spanać itd.
Ove godine sam spremio malo slačice, ječma, raži, rotkve i još svašta nešto. A planiram i da pravim semenske lopte da se ne zezam sa sadjenjem.
 
Dzionik, super ti je basta. Nego kad pomenu pirinac gore, mogu da nabavim neke autohtone sorte ali iz Bangladesa ako ima ko zainteresovan. Ako nastave ove klimatske promene, mozda bude uspevao i kod nas. Mada sam ja vise za konzervaciju srpskih sorti...
 
Dobar je stvarno film, malo su ga samo presrali sa religijom, imam osećaj da će da naprave kult oko drvenog čipsa, ali mnogo mi se sviđa fora, a pošto imam piljevine posle tovnih pilića, probaću malo.
 
Tu postoji jedna malo poznata činjenica da grane od 2-8 centimetara sadrže dosta hranjivih materija koje drvo skladišti preko zime, tako da nije kao stabla samo lignin, celuloza. Druga stvar je da je za ovakav način potrebno bar nekoliko godina da bi se razvila specifična bakterijska i gljivična sredina. Pa većina ovih komercijalnih supstrata je u osnovi kompost od kore drveta sa raznim dodacima.
Da je dobra stvar to stoji i moje iskustvo sa pilanskom piljevinom je dobro ali se pokazuje tek posle dve godine. Praktično se svodi na isti vremenski period ako kompostiraš ili malčiraš potrebno je bar dve godine da sistem proradi kako treba.
Neki koriste piljevinu da gaje i neke vrste pečurki u bašti zajedno sa povrćem.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh