iwanho
Član
Kompleksno pitanje.
Definitivno je oranje nekad bilo dovoljno i na dubine od 15ak cm jer nije imao ko da gazi i sabija zemlju. Po oranicama su gazili konji i za njima ljudi sve do pojave prvih traktora. U pocetku ti traktori nisu bili teski pa se to nije tako primecivalo, ali sto su se traktori debljali tako je zbijenost zemljista rasla i rasla do kriticne tacke bez obzira sto se povecavala dubina oranja.
Sad smo dosli do tacke da je pluzni djon stvoren na nekih 30ak cm i da on predstvlja barijeru korenu. Kako ga se resiti i omoguciti korenu da ide "koliko ga noge nose"?
Neki se odlucuju za duboko podrivanje u kombinaciji sa oranjem, a neki gruberom resavaju isti problem.
Svaka masina za obradu ima svoje prednosti i mane i ni jedna nije sama dovoljna da resi sve probleme. Gruber je vrlo povoljan za razbijanje pluznog djona i bolji raspored zetvenih ostataka po profilu obrade, ali mu je mana unosenje vestackog djubriva. To jest on kasni za plugom oko godinu ipo jer ne moze vecinu djubriva da unese u zeljenu zonu korena. Za to mu je potrebno malo vise vremena.
Sto se tice korova to je po meni vec stvar iskustva i znanja. Ja iako neke parcele nisam orao jos odavno nemam problema sa korovima, cak sta vise.
Potpisujem boldano. Za ostalo nemam iskustva, sve oranice orem.
Možeš li malo više pojasniti zadnju rečenicu. Rješavaš li se korova isključivo kemijom, ili prakticiraš i neke druge metode. Te druge me posebno zanimaju jer nisam obožavatelj kemijskog uništavanja korova.