Ljudi, ovo mi nije baš najjasnije, pitao sam i ranije, ali nisam dobio odgovor...
Da li gore navedeni citati znače da plantažna sadnja kalemljenog oraha za plod (sa uključenim selekotvanim oprašivačima) podrazumeva odsustvo oraha sejanaca u radijusu od par stotina metara, koji bi mogli da ugroze regularno oprašivanje osnovne sorte pomoću odabranih oprašivača !?
Konkretno, pripremam parcelu za sadnju sorte Pieral Lare iduće godine (oprašivač Franket). Parcela se nalazi u naseljenom delu sela sa obližnjim dvorištima i baštama koje vrve od sejanaca! Postoji nekoliko ogromnih sejanaca u krugu od čak 50ak metara u okolnim dvorištima.
Jako bi mi bilo važno da dobijem odgovor na ovo pitanje što je moguće ranije, jer ove jeseni planiram da uložim značajna sredstva i vreme u pripremu i poboljšanje zemljišta u ovoj parceli.
Kao prvo, sejanac J.regia (domaći orah) nije štetan oprašivač kao što je to J.nigra (crni orah), tj. ne stvara plod-melez tipa Paradoxa. Jedino što može da da plod lošijeg kvaliteta, tamnijeg jezgra, tvrđe ljuske i sl., pošto plod nasleđuje osobine oba roditelja. Međutim, kakvi su realni rizici za to? Lateralne sorte uglavnom imaju protandrično cvetanje, gde ženski cvet sazreva kasnije, a kao oprašivači im trebaju sorte kasne vegetacije tipa Franquette, čiji muški cvet resa polovinom maja. Kasne sorte su dosta retke i rezultat su žestoke selekcije, pa ih je malo u samonikloj populaciji. Drugim rečima, jako su male šanse (tj. manje od 1%) da se u prirodnoj populaciji domaćeg oraha sejanca, u blizini tvog zasada, nađu oni koji resaju u vreme cvetanja ženskih pupoljaka oraha lateralnih sorti.
Druga stvar, kontaktirao sam jutros jedan poznatiji rasadnik (na relaciji Trstenik - Kruševac, neću da navodim o kom se rasadniku radi), kod koga sam planirao da kupim dve Rasne koje bih posadio ove jeseni, i video sam da u ponudi imaju i pojedine lateralne sorte, konkretno Čendler i Laru. Na moje pitanje šta on misli o sadnji lateralnih sorti kod nas, dao mi je nedvosmislen odgovor da je Pieral Lara apsolutno NEPODOBNA za sadnju na našem geografskom prostoru i da je nikako ne treba saditi, "zbog naših klimatskih uslova" navodno, da je samo sađen u Francuskoj i Italiji. Čendler je "malo pogodniji", ali ni to nije pravi izbor. Na moje pitanje šta bi bio pravi izbor, naveo mi je Rasnu i Gazenhajm (!?!) kao osnovne perspektivne sorte. Naravno da čovek priča afirmativno da bi plasirao sadnice koje je uspeo da proizvede i koje ima na trenutno na stanju. Laru čak ni nema u ponudi. Iz mog dosada stečenog znanja iz ove oblasti, ova priča deluje totalno suludo i smešno i apsolutno nemojte da nasedate na ovakve priče kod izbora sorti za podizanje zasada. I birajte kod koga kupujete sadnice...
Pieral Lara počinje vegetaciju oko nedelju dana posle Šejnova, Šampiona ili Chandlera. Nažalost, okruženi smo šarlatanima koji nanose ljudima štetu pokušavajući da prodaju robu koju imaju. Taj isti savetuje sadnju Chandlera na rastojanju od 8m, kao i ostale ranije odomaćene sorte - samo da proda što više, a posle ti gledaj za 10-15 godina zašto ti orah samo daje hlad. Njegova se "odgovornost" završava prodajom sadnica. Nije nikada video sadnicu Pieral Lare, ali "zna" da nije baš pogodna za naše uslove. Lukav je
mora mu se priznati. Oglasi kako prodaje i lateralne sorte koje zapravo nema, da bi ga zainteresovani kupci pozvali, a onda ih ubedi da su one loše i uvali ono što ima. Chandler još i može da nabavi iz Turske, pošto ih veletrgovinska firma iz okoline Trstenika uveze i proda na veliko većini rasadnika u okolini.
Pojavio se nedavno i neki šarlatan koji nudi "turske orahe", koji prorode već u 1. godini, u 5. godini radjaju 50 kg očišćenog ploda, a u 10. godini čak 120 kg očišćenog ploda po stablu, dok im je randman čak 70-80%. To sve objavljuje RTS-2 i naivni ljudi na to reaguju. To znači da sa 350 sadnica po ha, "turski orasi" rode 30-33 t/ha. To će sve pratiti turski "stručnjaci". Za početak bih voleo da odvede snimatelja RTS da snimi te orahe u Turskoj, pa da širom sveta vide to čudo.
Zamislim samo da ih još, na primer, oreže i "otvori im spavajuće pupoljke" onaj treći šarlatan, pa taj rod skoči na 100 t/ha. Najrodnije sorte oraha koje poznaje međunarodna praksa rađaju svega oko 20 kg po stablu u plantažnom uzgoju, tj. do 7 t/ha, pri randmanu od 50-55%, tj. daju oko 10-11 kg očišćenog ploda po stablu u 7-8 godini i nadalje.
