Orah - opšta tema

Zupa,
na kojem su rastojanju sadjeni tvoji orasi. Cini mi se da su krosnje vec pocele da se priblizavaju i zatvaraju medjuredni prostor . Lepe su sadnice i slike i zao mi je sto je ova godina izgubljena sto se tice roda jer sam u starijim postovima video da si prosle godine *obrao*80-tak kg u ljusci.
Pozdrav !!
 
Ljudi koliko mogu da dobijem odprilike za deblo oraha koje je staro preko 30-40 godina,precnika kao tocak auta i mozda malo veci?A deblo je visoko oko 10 metara s tim da se na daljoj visini deblo suzava
 
Panta SD,
mozda si i u pravu na blizinu sadnje, kad su orasi bili sadnice, cinilo mi se da je 8. metara sasvim dovoljno rastojanje. Sad se i meni cini da je malo!
Pozz!
 
@dubansr koliko je meni poznato najvece pare mogu da se dobiju od korena oraha tj.deo ispod samog stabla koji se koristi za pravljenje skupocenog furnira.
 
Da li je orah biznis od kog se moze ziveti?
Vidim da je vec dugo lepa cena oraha po kg,ali koliko je ta prodaja sigurna?
Lepa je i cena sadnog materijala (koliko sam imao prilike da vidim nema ispod 1000din),treba tu dosta da se radi,ali me zanima da li posle 10 godina mogu da dam otkaz u firmi (u kojoj se jos nisam zaposlio :) ) i da se oslonim samo na orahe i da kazem da su oni moj izvor prihoda za zivot?
Koliko bi mi trebalo sadnica,racunajuci neki minmalan rod po stablu i neku najminimalniju cenu po kg da odgovor bude potvrdan-da moze se ziveti od oraha?
Bas me zanima,jer vidim da orah (kao i badem i lesku) svi hvale,ali nesto malo ih i sade.
 
Moje lično mišljenje da se može živeti pristojno ali 10 godina je ipak malo, tj. zavisi od veličine zasada. Orah je kultura perspektivnija od leske ali se ne sadi iz mnogobrojnih razloga, od problema sa količinom i kvalitetom sadnica, intenzivnim zasadima koji ne postoje kao primer, želje ljudi da imaju i drvo i plod pa izgube oba, izdvajanje jezgra znatno komplikovanije u odnosu na lesku, mraz kao najveći neprijatelj, usitnjeni posedi, krađa skupih sadnica, itd.


Detaljnije o ekonomičnosti proizvodnje je najbolje pogledati u knjigama prof. Koraća.
 
Poslednja izmena:
ove godine sam prvi put prskao orah i to mankogalom80 u dva tri navrata u aprilu i maju. Uspeo sam da prvi put u poslednjih par godina koliko i pratim na listu nema gnomilie o kojoj sam pisao nešto pre u temi.


Sad imam drugi, isto poznat problem od ranije. Na velikom broju plodova postoji rupica, uglavnom se nalazi na dodirnom mestu dva ploda tj nije vidljiva iz daleka. Kad otvorim plod, unutra nema ni crva ni ploda, samo suv ostatak. Zanima me koji je ovo insekt i kada se protiv njega prska da znam za sledeću godinu, sad je očigledno kasno mada sam ipak isprskao jer nije klasičan smotavac kao kod trešnjine muve, na šljivama i slično gde insekt ubode u plod jaje kad plod krene da sazreva već je izgleda nešto što se zapati u ranijoj fazi a sad kreće da izlazi napolje. Identična situacija je i na lešnicima.
 
Citao sam malo njegove knjige (pre svega zbog leske,koju sam i posadio),raspitivao se,pa sam hteo da vidim ovde na forumu kakva su misljenja,iskustva i sl.
To za 10 godina cekanja sam dao primer,neka bude i 12 god. cak i 15 god,ali da znam da recimo na 50,100,300,500 posadjenih sadnica oraha mogu ostvariti solidne prihode.
Ne bih se ja oko stabla patio,vise mi se svidja prodaja ploda,a kasnije ako valja nesto stablo nek ide i ono,ali to mislim na bas dosta kasnije. :)
Mozda se i kod nas pojave kvalitetne sadnice,pa cemo moci da divanimo ozbiljnije,mada mogu da se nadju solidne (koliko sam informisan).
Hvala u svakom slucaju svima koji ce pokusati da mi odgovore i pomognu.

---------- Poruka napisana u 17:29 ---------- Prethodna poruka je at 17:27 ----------

Ako imate neke knjige da mi preporucite,rad sam da ih pronadjem i kupim.
 
Kvalitetnih sadnica ima ali, do njih se teško dolazi, skupe su a proizvodnja više nego ograničena. Sorti oprašivača ima i nije muka nabaviti ali nekoliko stotina sadnica rodnih je ozbiljan problem. U bugarskoj se mogu naći veće količine, dosta povoljno, ali samo njihovih sorti.

"Orah"-Korać, Cerović, Gološin

Oktopod, ako je moguće postavi sliku.
 
Slikaću kad budem otišao do placa sutra preksutra, uglavnom zaboravih da kažem da rupe stvarno izgledaju kao izlazne pošto ima nešto sitnog materijala na obodu rupe, baš kao da je bušeno iznutra ka spolja...unutra nema crv, od ploda samo braon prašina.
 
Evo obećanih slika, mada na njima nema ničeg što već nisam opisao...očigledno je u pitanju jabukin smotavac, izlazna rupa, tako sam nešto našao na internetu, pitanje je u kojoj fazi prskati, ovo se dešava svake godine i desetkuje mi rod, ne nakupim ni 3 kila sa oraha visokog 10 metara

 
Može biti i orahov smotavac (savijač), simptomi su isti a imaš jedno dodatno tretiranje insekticidom u rano proleće. Po programu zaštite tri su letnja prskanja - jun, kraj jula i polovina avgusta jer oba imaju 2 generacije godišnje. Tako da tretiraj već za 7 dana a insekticidi (šta nađeš):

sistemin, fosfamid, ultracid, gusatinon, metasistoks, gebutoks, dimekron, lebajcid, zolon


I zbog te prateće truleži sve što se crni skupljaj i pali pa detaljno bakarnim preparatima početkom naredne vegetacije.
 
Tretirao sam pre par dana sa Apche i to je to, šta mu bog da ove godine, sledeće ću od početka. Čujem ima i neki leskin surlaš, isto mi je i na lešnicima.
 
pravo da ti kažem smučilo mi se prskanje. Za orah i lešnik sam barem mislio da se ne štite, pogotovo orah ima taj epitet pa čak i u ovoj temi. Na placu osim 60 kajsija i 30 trešanja imam 3 kruške, jagode, jednu dunju, jedan orah, 7 šljiva, 10 čokota grožđa, dve aronije, posadimo sezonski i paradajz, tikvice, kukuruz šećerac, boraniju, grašak itd..sve cveta, zameće plod i ostalo u različite datume, povrće prskam samo protiv vašaka kad cveta, a voće...ne znam više šta prskam i sa čime, sad i orah tri put insekticid i tri put mankogal...mislim...najrađe bih posekao nešto od toga i kupio par kila kad mi se jede
 
Ja moje orahe ne prskam ni sa cime,i nema problema do sada,mada ja nemam mnogo oko 15 stabala,ali sve je ok,oktopod je u pravu sto se tice tolikih prskanja,jedino sto radim kod oraha to je da sakupljam lisce i palim
 
Nazad
Vrh