U osmom razredu sam bio mnogo sjebano dijete (nešto kao ova moderna Emo djeca, ali tada toga nije bilo, mozda sam ja bio trendseter za taj pokret) pa mi jedan jaran rekao da sam kao zombi, samo sam šutio i bivao sjeban i tako u tom fazonu. Tako mi je taj nick ostao, danas me svi zivi znaju tako. Imam mnogo poznanika koji me i znaju samo kao Zombija, a pravo ime mi slabo ko zna. Kasnije sam, u srednjoj školi bio neki goth, a na faxu sam bio black/death metalac, druzio se sa tom rajom (ona raja gdje momci nose duge kose, crninu i martens čizme, a cure izgledaju kao vampiri, nose još duze kose i martens cizme uz mini suknje sa poderanim mrezastim čarapama), pio ko smuk, išao u šutke (polu-tuča ispred bine na svirkama uzivo, tu se bez 80 kila, dobrih cizama i jeftine majice, te muda ko u bika ne ulazi jer je slomljeno rebro ili izbijen zub najmanje što vas moze zadesit), i razne druge za normalnu raju nepodobne stvari. Tu su još više potvrdili moj nadimak, najviše zbog mog raspolozenja i hladnokrvnosti, te ekstremno velikog apetita uz misteriozno odsustvo debljanja, pa su svi govorili da sam fakat ko mrtav lik.