Проблем парадног коњарства је што није успео да се уздигне и издигне на мало више гране. Почео је прелепо пре 15-так година широм Војводине када је велики број села почео да прави смотре запрега локалног карактера. То је била фантастична идеја да се сачува то мало лепих, добрих коња, али и да се сачувају и неки обичаји. На велику жалост предивна идеја није отишла даље од тога. Ентузијазам траје неко време па пресахне ако га ништа не тера напред.
Смотре су у почетку бивале организоване од стране малих локалних клубова љубитеља и дрзаоца коња и управо шланови клубова домаћина су били чланови жирија. Јефтино и лако, али убрзо је почело да то показује своје недостатке.Наиме, после пар година испоставило се (част изузецима) да су руководиоци једних клубова намештали другим руководиоцима пехаре, само да би за узврат добили исто. Испоставило се да пехаре добијају само једни те исти без обзира на приказан квалитет. Теби то као посматрачу не значи пуно, јер си дошао да посматраш лепе запрега, али дугорочно ће и теби засметати, јер је све мање људи заинтересовано да учествује на смотрама. Ја сам пример тога. Са друге стране зашто бих дао велике паре за доброг коња, кад неће бити добро оцењен. Ја имам фантастичног пастува, који има одличан педигре, прелепог екстеријера и фантастичне акције и на 14 смотри није добио ни једну једину награду, а истом том раније наведеном Луткару пре 2 године у Ковину пастув се саплете и направи пар скечева пред комисијом, али добије друго место у једнопрегу. Ми смо прошле године у Гају имали прелепу смотру са незапамженим бројем запрега - разлог је прост Луткар више није председник и знали су сви да ће добити поштено суђење, што се и догодило.
Онда долазимо и до кредибилитета "судија" о чему не бих дискутовао јер као што рекох ја сам лиценцирани судија, једини у општини Ковин,који нигде није позван да помогне у суђењу. Дакле, фер суђење је нешто непотребно..,.