No-Till , direktna setva bez obrade

Minimum 70kj clan mora da ima da bi uopste pomisljao da radi redukovano.Svako do 50-ak kj nema traktor od 100+ks,glupo je i pomisljati da kacimo gruber ili razrivac na traktor od 70-80ks,znaci samo ce veliki moci da rade tj bice im rentabilno.
Nesto najefikasnije sto cemo mi mali sa traktorcicima od 30-70ks moci da uradimo jeste da platimo nekom da podrije njivu cisto da razbijemo pluzni djon pa dalje po starom.
 
zorancile je napisao(la):
Ja bi probao, ali da mi neko uslužno uradi, pa da vidim kako će sve to izgledati.
Kliknite za proširenje...
Isto i to na 1kj pa ako puknem da ne bude mnogo. A možda se bacimo i na neke dogradnje običnih sejalica ali ove godine neće biti vremena za eksperimentisanje.
 
Ne znam šta bi se desilo sa podzemnim vodama ako bi podrivali u mom ataru, da ne bi izašle na površinu?
 
Uzmite bilo koju nodet sejalicu, donesite kućnu vagu za merenje "imam li meter ili ne?" i podmetnite pod bateriju. Treba da bude između 40-50 kg/baterija. Probajte maksimalno da je nategnete tj. povećate pritisak pa izmerite. Na sejalici se dubina određuje na zatvaračima brazda te kada ih podesite izgubi se 50% težine. To nije Škrbić rekao u Karlovcima. A i zašto bi? Predstavio je mehanizaciju za konzervacijske sisteme i naveo karakteristike. :cao: Jedna baterija pr. kod Gasparda ili MaterMaka sa duplim disk ulagačima ima 92 kg i nezavisno se podešava pritisak ulagača i točka koji zatvara brazdu. Nodet ne može da se preradi. Inače pritisci na sejalicama za no till su od 150 kg pa na više. To ne znači da ti treba veliki traktor. Sejalica 6 redova zahteva 60 kw traktor. Ja video a i Škrbić me podučio pošto sam po struci ratar. Navedeno smo merili zajedno tokom proteklih 14 godina zajedničkog rada. Morao sam savladati mehanizaciju do jednog dela kako bih mogao da sa napretkom mehanizacije preporučim tehnologiju proizvodnje neke biljne vrste u normi setve, količinama hraniva, prihrani, međurednom kultiviranju ako se radi, izboru sorte i hibrida i sl.
Gariša. :cao:
 
garisa, imas neke lepe informacije i hvala za to ! ali se za preradu uopste ne slazem znaci apsolutno. ja nisam imao kontakt sa ovim masinama osim ovih slika sa foruma i ako se zagledas malo vidis da je sve prosto i ja garantujem da moze da se preradi. zanima me da li si ti licno ucestvovao u setvi sa takvim sejacicama ?
 
@Rabadzija , ne brini za penetrometar , uvjeren sam da je zemlja zbijena u dubini kod svih nas 100% :haha:.
Iskopaj rupu prečnika bar 40cm i dubine 50 cm i više , uzmi oštar nož i zasijeci u toj rupi po bočnim stranama odozgo prema dole pa ćeš tačno osjetiti gdje ti je djon od oranja i sl , a uglavnom ispod ide opet malo mekše pa još jedan prirodni djon (od težine zemlje i sl) :haha:. Samo podrivaj koliko možeš nećeš ništa zeznuti.
 
Ako sam ja dobro razumeo sa penetrometrom se proverava tvrdoća površinskog setvenog sloja, pa se prema toj vrednosti podešava pritisak sejalice, da bi išla na predvidjenu dubinu. :sta:
 
North ARMY je napisao(la):
Minimum 70kj clan mora da ima da bi uopste pomisljao da radi redukovano.Svako do 50-ak kj nema traktor od 100+ks,glupo je i pomisljati da kacimo gruber ili razrivac na traktor od 70-80ks,znaci samo ce veliki moci da rade tj bice im rentabilno.
Nesto najefikasnije sto cemo mi mali sa traktorcicima od 30-70ks moci da uradimo jeste da platimo nekom da podrije njivu cisto da razbijemo pluzni djon pa dalje po starom.
Kliknite za proširenje...
NA
ne slazem se stobom :nono: pricas istu pricu ko moj pokojni cale :nono:
Prvo ne treba demotivisati ljude da probaju nesto,ko ne sme da se kocka nek proba na 1-2 ko sme probace na 10-20jutara ili Ha.podrivanje moze da uradi i Rusom imace 2 radna organa kostace malo skuplje ali ce se uraditi itd itd.masine koje sam ja stavio nisu velike i verujem da Ruja moze da vuce tako da ljudima treba dati vetar u ledja neka probaju i uvere se sami.
Ako je mnogo komplikovano neka neki probaju setvu trake mislim da se i to moze resiti malo gvozdja,elektroda i dobre volje i siguran uspeh......nemoj mi reci da SUTJESCANIN sto je sam napravio podrivac da mu kazes da napravi da ne bi umeo da napravi nesto
Samo mi nemoj reci da ne mogu jer odmah ce da proradi INAT :cao:
 
Podriti ok,a cime razrivati na 30-ak cm,radna sirina treba da pokriva trag tockova sto mu dodje bar 2m.
Ta Vasa prica sa "malo gvozdja i svajs aparatom" mi nekako ne pije vodu jer su ljudi lepo objasnili ako ste slusali da treba da se proracuna raspored svakog radnog organa i da se prema tome konstruise i samo radno telo(onaj deo u zemlji) kakvog ce biti oblika,ako nesto samo prosece pluzni djon on ce se jednostavno sastaviti tj spojiti pri prvoj vecoj kisi tj vlaznosti zemljista. Molio bih clana "garisa" da doda svoje strucno objasnjenje.
 
Ja se vracam na Sr.Karlovce,pa zar nisu isli odmah na setvu kod Ondreja u parceli od 50 Ha koje je uzeo u zakup??
Dosli ljudi,gurnuli u zemlju i rekli sej .Tamo nije bilo pluznog djona :sta:
a sta mislite da malo ukljucimo prirodu,sta kaze taj penetrometar u detelini posle tri godine?
Da li je to neko ispitivao :sta:
 
Ja mislim da je prošla godina posebna priča.
Inače što se tiče direktne setve u suncokretište, tu je verovatno predusev bila pšenica, pa je zemlja tri puta obrtana a pri tome minimalno gažena...
 
Rabadzija je napisao(la):
a sta mislite da malo ukljucimo prirodu,sta kaze taj penetrometar u detelini posle tri godine?
Da li je to neko ispitivao :sta:
Kliknite za proširenje...
Pa ako se ne varam tamo je zemlja odlicna jer se nije "pomerala" te 3godine,razvio se korenov sistem deteline,e svi kazu da je "losa" jer se tesko ore ali mislim da se tesko ore iz prostog razloga sto je jak korenov sistem pa i njega treba "pokidati" i rakvo bi zemljiste puno lakse bilo za orati sa plugovima koji imaju noz na dasci od obicnih,moze i obican ali da ima crtala na svim pluznim glavama.
 
Tačno tako, jer je Gariša spominjao na predavanju da u zemlji uvek ostaju pore i kanali kao posledica prodiranja korena preduseva, te se na taj način održava "rastresitost" zemljišta.
 
Branko je napisao(la):
Tačno tako, jer je Gariša spominjao na predavanju da u zemlji uvek ostaju pore i kanali kao posledica prodiranja korena preduseva, te se na taj način održava "rastresitost" zemljišta.
Kliknite za proširenje...
Jesssss ipak sam pratio na casu,jeste da sam sa kolegom Maticem izgledao kao spadalo u zadnjem redu dok smo se zezali ali smo i upili nesto znanja. :D :D :cool: :cool:
 
Prvi puut sam sejao sa Kinze 6 redova 1989 godine i to kukuruz a sa Moore uskoredom soju. Obe su za no till. Kinze je tada imao ulagač koji je bio namenjen pesku a ne černozemu ali je ipak radio solidno. Kod amera kada kupuješ sejalicu napominješ koji je tip zemljišta i oni ti stave na mašinu odgovarajući ulagač. E naši to nisu definisali 1986 kada su dobili sejalicu na poklon, Kinze. Sejao sam 5 sezona soju i kukuruz u plodosmeni na istim parcelama bez obrade. Kasnije sam sejao Gaspardo Gigante DPI 600 pšenicu bez obrade pa smo dobili Horsch Air Seeder 6 CO, ali za okopavine se koristila samo eksperimentalno JD Max Emerge no till planter. Tek ozbiljna sejalica koja se pojavila je Horsch Maistro koju ima Kurunci Zoli predstavnik Horsch-a kod nas i ona ima Kinze baterije ali nema aktivne sklanjače žetvenih ostataka ali ubacuje granulisano hranivo. Kod Ondreja smo radili sa penetrometrom, on se utiskuje do 70 cm dubine a ja sam sondom vadio 10 po 10 cm do 1.2m kako bih našao promenu u slojevima koji dovode do zastoja kretanja vode. Plužni đon se pojavio tokom leta kada je zasušilo ali nije bio problematičan za rast korena i na dubini od 35 cm.
Gariša. :udri: ovaj smajli se dopao mom klincu od 6 godina.
P.S. Ne verujem u prepravke nodeta ali ako je opteretite vodite računa da imate graničnik dubine na bateriji da to ne bude zatvarač brazda. Proverite napomenu sa merenjem težine baterije.
 
garisa sve sto si rekao je na mestu, postujem iskustvo, samo da li mi mozes reci sto se tice same setvene baterije znaci zanemari ostatak masine( samo baterija) koja je razlika izmedju nodetke i no till ?
 
Ako resite problem sa pritiskom baterije na nodet-ki,i obradom setvenog sloja,sta cete sa vestackim djubrivom?Dodate depozitore od nekog spartaca ili slicno,koliko ce ta sejalica imati kg i da li ste sigurni da ce je traktor koji je do sada nosio moci podici toliko opterecenu??Nisu dzabe skoro sve no-till sejalice vucene (secate li se predavanja-dvoredna vucena no-till)mislite malo i o tome... :cao:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh