Navodnjavanje
- Začetnik teme MONTOYA
- Datum pokretanja
talianu
Član
Kod mene je za 24 sata bilo izbušeno ko sir,vrane,zečevi,miševi.Mislim da nema smisla stavljati nadzemno.
Možda je i greška što sam stavio posle setve.
Možda je i greška što sam stavio posle setve.
MOMOSARIC
Član
To bi za tzv notill bio pun pogodak . 2 ,mozda 3 godine iste trake bez diranja? Samo bi se moralo sijati po istim redovima ,sto je kod kukuruza problem.
Ja kada sam se raspitivao bilo je da se iznajmljuje masina za postavljanje. I to se radi tako da dva tanjira samo malo zagrnu zemlju. To je tih nekih do 5 cm. Jeste i zbog ptica da ne buse, ali vecinom zbog vetra da ne izokrene i pomeri creva. Ne verujem da je tesko posle izvlaciti ih iz njive. Ko baca creva njemu je sve jedno kako ce ih izvlaciti. A umesto spojnica ima resenje sa izolir trakom. Dobro se namota. Pa i ako kaplje tu je na zemlji gde se i zaliva.
Sto Miladin rece bitno je sve postaviti kad se zavrsi sa spartanjem kao poslednjom operacijom. Vise se ne ulazi i tada se postavi. I onda se prati vreme odnosno kakva je vlaga u zemljistu. Samo odrzavati odredjeni nivo te vlage i nema problema za prinos. Veoma je jednostavno. Ja posle ovogodisnjih 80 ari plan je da svih 2,5 ha zalivam. Uz dodatak prihrane kroz isti sistem. Pogotovu tu prihranu pre cvetanja i posle u nalivanju.
Sto Miladin rece bitno je sve postaviti kad se zavrsi sa spartanjem kao poslednjom operacijom. Vise se ne ulazi i tada se postavi. I onda se prati vreme odnosno kakva je vlaga u zemljistu. Samo odrzavati odredjeni nivo te vlage i nema problema za prinos. Veoma je jednostavno. Ja posle ovogodisnjih 80 ari plan je da svih 2,5 ha zalivam. Uz dodatak prihrane kroz isti sistem. Pogotovu tu prihranu pre cvetanja i posle u nalivanju.
milosica
Član
za izolir traku je smesna prica. jednom kupis spojnice i to je to. posle vadjenja traka ih skines i gotovo. ali ok svako ima svoje nego me interesuje cime prihraniti pre cvetanja a cime u nalivanvanju
Fosfor i kalijum se cjelokupan moze dati pred oranje u jesen jer se teško pomijera u zemljištu, azot je malo diskutabilan zbog ispiranja vodom. Ja ga dajem u jesen zaoravanjem ureje i u predsjetvenu pripremu. Mozda je azot bolje rasporediti u vegetaciji kroz kpk ali tu ima jedna granica. Navodno davanje azota posle šestog lista utiče na produženje sazrijevanja zrna. Ja sam već zaorao za kukuruz 700 kg /ha 10 26 26 i 200 kg/ha urea. U narednom periodu kupim podatke kako dodati preostalu količinu azota a da ne produžim zrenje zrna pošto vršem kukuruz.
milosica
Član
ja sto sam citao najvise mu treba azpta do metlicenja tako da mu kroz sistem treba dati najkasnije izmedju 7 i 9 lista posle toga nista stim sto ja ureju bacam pred setvu jedan deo a drugi deo an kroz sistem pred metlicenje. u jesen ne bacam ali koristim bio plug za razgradnju zetvenih ostataka
Kada pitam vještačku inteligenciju za azot kaze zadnje pustanje kroz kpk najkasnije do 10 dana posle metličenja, uglavnom se do te zadnje faze dodaje pomalo azota po pravilnom rasporedu. Meni to djeluje kasno, mada ima logike jer je ta zadnja faza svega 10 do 15% od ukupne doze potrebnog azota. A ukupna doza za 15t/ha je oko 250 kg čistog N po hektru, ili oko 550 kg/ha ureje.
Po nekom mom shvatanju ureu treba davati najvise do pred metlicenje. Posle kombinaciju azota i fosfora jer P daje efekat za cvetanje i oprasivanje. Nakon toga dodavati an umesto uree i naizmenicno sa kalijumom. Ako se seju hibridi fao grupe 400 onda azot i nece toliko uticati na produzenje vegetacije i otpistanje vlage. U avgustu i ne treba pustati sistem jer je kukuruz do tada vec sve zavrsio. Pustiti ga da polako sam sazreva i nece biti problem. A ako su fao 500 i 600 onda se mora voditi racuna jer su kasni hibridi.
MOMOSARIC
Član
Nikako se ne slazem.
Zaljevanje se prekida onog momenta kada se na vrhu zrna počne pojavljivati crna tačka, na sredini klipa se okruni izvadi zrno, noktom se malo zagrebe vrh zrna, ako se vidi crna tačka voda više nema efekta, ako nema crne tačke voda ima jos efekat na klip. To je obično od polivine do kraja septembra. Ako se zaljevanje prekine u augustu onda prinos neće biti maksimalan, i naravno kiša se sabira zajedno sa zaljevanjem.
Pa naravno da je tako. Ali su zadnje godine pokazale, bar kod mene da u julu i avgustu bude neke kise. Tako da to uz zalivanje mu bude sasvim ok. Momosaric jun i jul su najbitniji sto se vode tice. Najveca kolicina mu tada treba. Ako je maj mesec kisovit, a uvek bude, onda sistemom samo odrzavas tu vlagu. I kukuruz ne pati vec normalno funkcionise. Naravno da ako je jul suv kao ove god jun da ce trebati mnogo vise zalivanja i ako su temp visoke. Dakle pratiti vreme i samo odrzavati. Prosto je.
Jeste ovako Miladine. Samo treba uzeti u obzir i koje su temperature pa izracunati koliko je isparenje. E tek onda se stvara prava slika koliko je vode ukupno potrebno.
Medjutim ja nesto razmisljam, gledajuci neke slike iz sveta, da je onaj sistem dva reda kukuruza posejanih na 40-50cm pa onda klasican razmak od 70-75cm i sve tako dalje. E u takav red, gde je i jako gust sklop, se postavljaju trake. A kod mene sam npr primetio da je vlazna zemlja po povrsini upravo tolika 40-45cm. Verovatno je iskoriscenost vode u ovakvom nacinu gajenja daleko bolji i da su rezultati odnosno prinosi jako veliki. Samo jos nisam video kako rade zetvu ovako posejanog. Da li imaju neke specijalne kombajne?
Medjutim ja nesto razmisljam, gledajuci neke slike iz sveta, da je onaj sistem dva reda kukuruza posejanih na 40-50cm pa onda klasican razmak od 70-75cm i sve tako dalje. E u takav red, gde je i jako gust sklop, se postavljaju trake. A kod mene sam npr primetio da je vlazna zemlja po povrsini upravo tolika 40-45cm. Verovatno je iskoriscenost vode u ovakvom nacinu gajenja daleko bolji i da su rezultati odnosno prinosi jako veliki. Samo jos nisam video kako rade zetvu ovako posejanog. Da li imaju neke specijalne kombajne?
Nema potrebe to raditi, vidio sam na probnom eksperimentu da iza zadnje trake prvi red je kao i ostali redovi, a sledeći red bez trake je imao možda 50 % vode od te zadnje trake, i taj red je duže ostao zelen nego nezaljevani kukuruz. I ove godine sam vidio da je dio nezaljevanog kukuruza oko 2m iza traka bio bolji i duže ostao zelen.
MOMOSARIC
Član
Ispada da si dao previše vode ili šta ?
Ja sam jedne godine isto eksperimentisao . Nisam imao traka za svu površinu , i sad da pokušam objasniti. recimo na prvih 1 ha stavio trake u svaki drugi red na pola hektara , a ostalih pola ,ništa. Na drugi hektar stavim na cijelu površinu ,svaki četvrti red. Drugi hektar je dao više roda, ukupno bio bolji kukuruz.
Ja sam jedne godine isto eksperimentisao . Nisam imao traka za svu površinu , i sad da pokušam objasniti. recimo na prvih 1 ha stavio trake u svaki drugi red na pola hektara , a ostalih pola ,ništa. Na drugi hektar stavim na cijelu površinu ,svaki četvrti red. Drugi hektar je dao više roda, ukupno bio bolji kukuruz.
To nije mjerilo za uporediti, na mojoj parceli 3.4 ha nista nije isto, nije isto koji dio sijem, negdje je bolja negdje je lošija sljunkovita zemlja. Probe se rade na 100% istoj zemlji ili bar 90%. Ja sam na šljunkovitoj zemlji navodnjavao i imao oko 12 t/ha, a rođak na kilometar od mene imao 10t/ha bez navodnjavanja na daleko boljoj zemlji. Na svaki četvrti red trake su po meni 70% korisno, pravilo je dva reda jedna traka. Sad ko hoće precizno navodnjavanje kupi tenziometar i mjeri. Ja sam imao na dosta mjesta šuplje trake pa je tu pravilo potop, i mogu vam reći da je na tim mjestima bio možda 10% bolji klip. Ali to je jako šljunkovit teren i treba imati na umu da tu treba duplo više vode nego druga polovina njive. Ja to korigujem tako što kupim trake 5 l protoka pa na početku šljunkovitog dijela imam veći pritisak a od polovine njive pritisak opada.
