Naknada za oduzetu zemlju

Bradonja k'o da je potomak/rodjak jova kapicica..
Neznam sto se raspravljate sa covekom..
 
Opaaa... Sad tvrdite da je obavezni otkup bio samo u Panoniji, a ?!

Ma nije zar ?!! Tccc...

Čak ste i vunu imali i jagnjad i jarad i grožđe i jabuke i šljive i orahe i duvan i heljdu ?!!

Auuu... neemoguu da verujem, majke mi rođene.

E moj batice, zadruga maminog đeda je iz rata izašla sa preko 700 ovaca i koza.

A ove sa očeve strane da ne pominjem... Ono istina oni su nekako više verovali u zlato, no ni zemlju i voće nisu zapuštalu, to su u zlato pretapali.


a da ti kao pravni zastupnik branis tadasnju vlast
Kliknite za proširenje...

Ne branim ja nikoga Coci. Svak svoje grehe plaća.

Ako lepo čitaš šta pišem videćeš da je u postupanju Kralja i komunista spram AgRefa razlika u tome ko je bio dobitnik, a ko gubitnik iste.

Da je za krraljeve profitirala srpska buržoazija krijući se iza nesretnih dobrovoljaca i ratnih udovica, a da su pod komunistima oni kojima je oduzeto preko maksimuma mogli od ostatka živeti i porodice podizati i imati garantovane cene otkupa za kojima eto sad kukate.
 
Poslednja izmena:
bradonja s petokrakom je napisao(la):
A zašto nisu imali da plate otkup, a ?!

Tako silni domaćini, pa nemaju da plate porez, tcccc... Sramota.

Jel vidiš kako su te izbrukali pred svetom i upropastili ti karijeru ?!

Kako ti da budeš priznat kao dobar, pošten, ugledan domaćin sa takvim precima ?

Ajajaaj... eh sudbino kleta... Da deca po šoru upiru prstom na tebe: nema da plati porez, nema da plati porez...

Moji su bre nosili i predavali preko razrezanog !!!

Govorili komisiji: ajde, ajde, od Boga je ostalo da sirota treba pomoći.

Ima da se zna, bre, ko je gazda, bio i osto 100% !!!
Kliknite za proširenje...
Ti stvarno nisi normalan!
Pa odakle im da plate otkup kad nisu jednostavno to imali.
To ti isto kao kad bi trazili od tebe svih 10 stanova da im das a ti imas jedan samo. E, onda ako nemas da nam das tih 9 stanova onda oduzecemo ti sve sto imas! Razumes li ti da je trazeno ono sto nisu imali!
Niko nije napominjao da nisu izmirili poreze, to ti sebi stvaras u glavi. Tezak si mnogo! Odakle da daju vagon kukuruza i psenice kad su imali manje od pola toga. E onda te proglase drzavnim neprijateljem pa ti ouzimaju sve zivo.
 
Sećam se iz dedine priče kako su morali da daju toliko i toliko pšenice po hektaru posejane, a prinos bio tri puta manje od onog što su tražili. Onda su im tražili da dokupe potrebnu količinu, a niti su imali gde da kupe niti su imali para za to. Došli su kući, ispraznili celu magazu (ambar), i jedan komunjara je uzeo perušku od kokoške i isčačkao svako zrno pšenice u ćoškovima ambara. Za ostatak su izveli najbolju kravu iz štale. A da napomenem da je u kući bilo šestoro dece!

Ne znam za vaše krajeve, ali u mom kraju od svih tih ulizica, uvlakača, udbaša, od tih što su peruškom čistili ambare i uzimali poslednje kilo brašna iz kuće, od njih i od njihovoh porodica nema ništa! Sve je to rasulo. Neko to od gore vidi sve...


Ovaj bradonja je kao prosečan glasač aktuelne vlasti. Veruje u svako slovo i reč koje iskopa na guglu pa prekopira ovamo, kao što oni veruju u sve što im se servira u informeru i na pinku i happy-ju. Dok je situacija na terenu malko drugačija.
 
Пре свега да напоменем да ово говорим као неко ко не припада ни једној од две наведене групације,нити је мојим прецима шта додељено нити одузето од имовине...па ће самим тим мој суд можда бити објективнији...али су свакако морали да предају намирнице,неретко и више него што заиста имају...
Није ми јасно зашто али је мали број вас(а свима Вама који јесте хвала због тога) који сте северно од Саве и Дунава који комуницирате са нама јужно,па изгледа понесен том политиком ни господин-друг ми није одговорио на питање.Онда само могу да претпоставим да је и сам био део политички подобних или је пак неко од његових ближњих то био јер из његових порука могу закључити да на тим његовим теразијама праведности тас на ком се налази петокрака ипак више претеже од оног са брадом.
Колега пеет је био неподобан па је од његових 7ха остало само 1ха,колега цоци064 је такође био неподобан и остао без свега...ко је одлучио да су они неподобни...народ у чије име се конфисковало?! е шио ми га Ђура...тај горе споменути монарх је узимао у име себе а после онај ћопави се крио иза ''у име народа'' и преко улизица и гребића ,чије су му пертле вириле зна се одакле,отимао.А они су се утркивали ко ће више да се додвори(и увуче) новом поглавару.
У току самог рата (другог светског) свако село је имало комаданта,неки су чували своје мештане а неки су једва чекали да некоме конфискују имовину на име материјалне помоћи јер су у сваком домаћинству углавном били старци и жене са децом,а то се дешавало углавном онима који су били или неутрални и гледали своја посла или онима за које су сматрали да нису њихови...значи нису били праведни!После рата су дошли нови комаданти који су претходне углавном лишили живота сву њихову имовину (чак и ону коју нису бесправно стекли) одузели...али су исто тако одузели имовину и онима који су били неутрални и свима који су им на неки начин сметали и били трн у оку....да ли су они били праведнији од оних претходних није тешко закључити.
Аграрна реформа и отимање ''у име народа'' је изгледала тако да су свима који су имали преко 10ха(а колико сад видим некима и испод тога) одузели вишак и поделили сиротињи.Овде изузимам оне који су у току рата имовину отели на ''законским основама'' .Јадна сиротиња је ту исту имовину у наредним годинама профућкала и распродала и опет су где су били чекајући неку нову реформу да добију од оних који имају и помогну њих јадне који су могли али нису хтели,а и зашто би?!
Господин-друг овде износи и неке извештаје о реформи...ко је писао те извештаје,па исти они који су и спроводили отимачину...то вам је као кад погледате у новине које издаје нека владајућа партија и тамо видите слику 50 људи и председника општине,испод пише задовољни мештани дочекали председника општине,те новине стигну до врховног вође и он задовољан,а у ствари тих 50 људи је протествовало јер су локални извршиоци власти асфалтирали пут са три куће од којих су у све три присталице актуелног вође,и при том немају никаква примања а самим тим ни доприносе општинском буджету наспрам оних 50 од којих је 40 запослено...е тако ја третирам и те Ваше извештаје.
Изузимајући последњих 10ак година кад се земља продаје и купује будзашто па су се неки поседи проширили,и даље велика већина је испод 10ха(говорим о поседима овде у централној Србији),овде знам за неке којима је враћено много мање земље него што је одузето...а порекло је било познато и 100% је легално и исправно(рецимо 7-8 генерација уназад није било више од једног детета и посед се није делио).
Многи који су се замерили ''друговима'' су завршили на Голом отоку,или рецимо у казненој касарни у Билећи су били људи који су имали више школе него цела постава месне заједнице....
Реците ми још и какву су реформу спровели на подручју Хрватске?...да ли је друг врховни и тамо спроводио отимање или су тамо били ван тога....
И да на крају морам да искажем поштовање и дивљење господину-другу што и даље остаје веран идеологији и да није као неки доласком нових времена почео да проповеда веру,да слави славу и буде већи верник од патријарха.

- - - - - - - - - -

Darko Dren je napisao(la):
Ne znam za vaše krajeve, ali u mom kraju od svih tih ulizica, uvlakača, udbaša, od tih što su peruškom čistili ambare i uzimali poslednje kilo brašna iz kuće, od njih i od njihovoh porodica nema ništa! Sve je to rasulo. Neko to od gore vidi sve...
Kliknite za proširenje...
Doš'o đavo po svoje.....
 
Naknada za oduzetu zemlju II deo

Pošto sam ja pokrenuo ovu temu koja je sada zaključana, samo da objasnim da se nisam ovih dana oglašavao, jer sam tražio način kako da grupa građana podnese predlog Skupštini Vojvodine za razmatranje mogućnosti naknade za oduzetu zemlju.

Zvao sam ih, slao mail, rekli su da će odgovoriti kako treba da izgleda ta forma predloga, znam da treba da bude 3000 potpisa. Svako od nas zna 10-12 ljudi i članova familije koji su pogođeni tom nepravdom. Pitanje je kako organizovati potipisivanje, kako da izgleda taj dokumet? Ako neko ima ideja i ili iskustva u tim stvarima, neka napiše, nema koristi od prepucavanja sa protivnicima ove ideje.

Potreban je predlog kako da se sroči odštetni zahtev (koja suma po hektaru, prosečna arenda za period tokom kog je zemlja bila oduzeta...), i da to ima formu, jer suštinu ne mogu osporiti, ni moralno, ni pravno, ni finansijski. Da ne bude forma razlog za odbijanje, već suština, kada odbiju suštinu, ostaje zapisano za sledeće generacije.

Odbijenicom dobijamo zvaničan dokument da smo građani drugog-trećeg reda, kao i ljudi koji čekaju restituciju, a dobiće 14 ili 40% vrednosti oduzete imovine, i to nekim u državnim hartijama od vrednosti ili nešto slično.

Razmišljao sam i da otvorim stranicu na fejsbuku, na kojoj bi se iznosile činjenice o sudbinama pojedinih familija, jer znam da tome nije mesto na ovom forumu.

Ovoliko dugujem pokojnom stricu, dedi, pradedi, i stricu i ocu (82 i 77 godina). Zaborvalja se to, a ne treba, nismo mi ti koji treba da zbog stida zaboravljaju takve stvari.

Molim vas samo za konstruktivne predloge kako da rešimo ovo obraćanje Skuštitni Vojvodine.

Hvala
 
Dobio sam odgovor iz Skupštine Vojvodine:

Poštovani,

povodom imejla koji ste nam uputili 20. marta 2018. godine, a u vezi sa podnošenjem predloga Skupštini Vojvodine u formi sa potpisima gradana, dostavljamo Vam odgovor kojim Vas upucujemo na odredbe Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ("Sl. glasnik RS", br. 48/94 i 11/9:cool:.

[FONT=arial, sans-serif]Čitao sam taj [/FONT]Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi (od člana 31 do 41 se odnosi na podnošenje predloga grupe građana). Ima tu formiranja inicijativnog odbora, pododbora za prikupljanja potpisa (ne piše u zakonu koliko treba potpisa). Za sada još nemam ideju kako to izvesti.
U slučaju naknade za pretprljenu štetu za oduzetu i vraćenu zemlju, verovatno bi se trebalo pozvati na izmenu/dopunu ovog zakona:
[h=1]ZAKON[/h][h=1]O NAČINU I USLOVIMA PRIZNAVANjA PRAVA I VRAĆANjU ZEMLjIŠTA KOJE JE PREŠLO U DRUŠTVENU SVOJINU PO OSNOVU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠNOG FONDA I KONFISKACIJOM ZBOG NEIZVRŠENIH OBAVEZA IZ OBAVEZNOG OTKUPA POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA[/h][h=3](Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 18/91, 20/92 i 42/9:cool:[/h]Predlog izmene/dopune bi uključivao naknadu za period nekorišćenja zemlišta od strane vlasnika tokom 40 godina.

U slučaju konfoskovanog, a nevraćenog zemljišta, nisam siguran na koji zakon treba podneti predlog za dopunu/izmenu?

- - - - - - - - - -

Ne zman kako su se pojaviliovi smajliji, verovatno sam greškom nešto pritisnuo. Nije im tu mesto.
 
Eto bradonja, nemoj nista pogresno opet da me shvatis jer vise nemam namere a i ne zelim dalje da se prepiremo. Medjutim ispostavi se da u onoj drugoj temi lavovski si se borio uz silnih dokumentacija protiv naknade, a sad cak dajes savete na kakav nacin bi bilo najbolje stici do toga!
Pa dolazimo opet do toga da vise ne znamo gde gledas a gde pucas:ppozdrav:
P.S. Ako dobijem odgovor, a siguran sam da neces duzan ostati, molim te samo kratko. Ja ne nastavljam dalje!:ppozdrav:
 
Licno mislim da od nadoknade tesko da moze nesto biti. Ta vrednost nadoknade moze da bude veca od vrednosti vracene imovine. Čak i restitucija traljavo ide u kojoj se vraća zemlja, zgrade, znaci sve je tu, postoji. A naknadu bi trebalo isplatiti. Odakle? Ali, naravno, treba pokusati.
I da li mislite da je bolje pokusati odvojeno, mislim posebno Vojvodina, posebno ostatak Srbije?
Mozda bi bilo bolje ici zajedno pa u skupštinu na nivou države?
 
Ne da je tesko, vec neizvodljivo, narocito ako bi se to pokusalo grupno trazenje naknade!
Individualno sa jako dobrim advokatom i ne u danasnje vreme vec nekom drugom prilikom , mozda i postoji neka minimalna sansa!
 
Kako je izgledala “pravična” naknada oduzetog zemljišta u vreme „narodne dinastije“ Karađorđevića ?

Kao ilustraciju ću navesti konkretan primer, s tim da ovom prigodom neću navoditi ime i prezime, kao ni ostale lične podatke vlasnika poseda koji je došao pod udar AgRefa.



Veleposednik, po nacionalnosti Mađar, sa teritorije Županije Subotičke imao je 1340 kj poseda.

„Agrarna Zajednica“ iz B. Topole sejuna 1921.g. obratila Županijskom agrarnom uredu u Subotici sa zahtevom da se taj posed oduzme.

Subotički ured utvrđuje da postoje uslovi za konfiskaciju sadržani u „Naredbi“ i predmet prosleđuje Agrarnoj direkciji Novosadskoj, koja u septembru 1922.g. donosi rešenje o eksproprijaciji pomenutog poseda.

Veleposednik ulaže žalbu na rešenje Agrarne direkcije pozivajući se na privremenost Uredbi i Naredbe i zahteva da se konačna eksproprijacija ne vrši do donošenja zakona kojim bi se regulisalo i pravo na odštetu.

Ministarstvo za agrarnu reformu u novembru 1922.g. žalbu odbija kao neosnovanu s obrazloženjem da je svrha eksproprijacije sa ekonomskog stanovišta opravdana i dokazana.

1923.g. veleposednik se obraća Ministarstvu sa moilbom da mu se odobri prodaja dela poseda, manjeg od predviđenog maksimuma.

1924.g. Ministarstvo odbija njegovu molbu jer: „prema rešenju Ministarstva za agrarnu reformu, i napred pomenutoj, naredbi ministra istog resora iz 1920. godine, veliki posednik kao strani državljanin nije imao pravo na uživanje maksimuma, odnosno njegov celokupan posed dolazio je pod udar agrarne reforme“.

Veleposednik se ne slaže s takvim rezonovanjem, smatrajući da su takvim odlukama povređena njegova prava garantovana, između ostalog, odredbama Trijanonskog ugovora.

Navodi i okolnosti da on nije svojevoljno napustio svoj posed i dom, već ga je na to primorala grupa pijanih žandarma i oficira (navodi imena i činove pojedinaca), od kojih su neki do nedavno bili Carsko-Kraljevski oficiri. (austrougarski) Te da su mu tom prilikom porazbijali i vinsku burad i upropastili vino, kao i da su se nepristojno ophodili prema njegovojj supruzi koja je zašla u pozne godine.

Stoga je 1925.g. podneo tužbu Međunarodnom arbitražnom sudu u Hagu protiv Kraljevine SHS tražeći da mu se vrati zakonom predviđeni maksimum.

!929.g. veleposednikov zastupnik se obraća ministarstvu sa predstavkom za vansudsko poravnanje.

Nudi opciju vansudskog poravnanja ukoliko mu država bez odlaganja vrati na slobodno uživanje maksimum zemljišta predviđen zakonskim odredbama.

U predstavci je upućena i molba ministru da odredi sprovođenje revizije na posedu.

Revizija je trebalo da pokaže da, iako je sva zemlja, navodno, bila razdeljena agrarnim interesentima, postoje površine koje se mogu vratiti vlasniku jer na posedu ima masa “dobrovoljačkih” parcela, koje pod tom titulom iskorišćuje svako drugi samo ne dobrovoljci.

Time su, u stvari, aludirali na različite zloupotrebe s zemljištem koje su se dešavale u praksi, jer se neretko događalo da agrarni interesenti dobijenu zemlju, protivno važećim propisima, izdaju u zakup, prodaju ili neraspodeljene parcele bespravno koriste.

Ministar poljoprivrede je, nakon nekoliko dana, izdao naredbu Županijskom agrarnom uredu u Novom Sadu da hitno podnese detaljan izveštaj o aktuelnom stanju na posedu tužioca, kao i o eventualnoj mogućnosti da se revizijom oslobode neke površine u svrhu povraćaja.

Županijski agrarni ured se obraća Agrarnoj direkciji, Odeljenju za agrarnu reformu Ministarstva poljoprivrede, ona dalje Kraljevskoj Banskoj upravi u Novom Sadu, a ova Savetniku Kraljevske banske uprave u Novom Sadu, koga je zatim i na njegov zahtev Ministarstvo svojim rešenjem ovlastilo da izvrši uviđaj i podnese izveštaj ! ! ! (pazi administrativni put batice, Kafka je malo dete !)

Ministar izveštaj dobija u septembru 1930.g. i u njemu se konstatuje da je na posedu naseljeno 72 dobrovoljca, s porodicama, koji su tamo i živeli i dobijenu zemlju najracionalnije obrađivali „tako da su od zemlje koja je stalno bila izdavana u zakup stvorili prvoklasne i dobro obrađene oranice“. (72x8=576kj, a nesretniku je oduzeto 1340 kj ! Koga ono od današnjih tajkuna hvališe neki dan da državnu zemlju obrađuje prvoklasno ?)

Uz izveštaj je stiglo i mišljenje Kraljevske Banske Uprave u NS u kome se preporučuje: „Pitanje posednikovog maksimuma neka se reši novim zakonom, kao što će se rešiti pitanje i ostalih poseda, koji su izdeljeni, a maksimuma ne dostižu“ ! (Pravimo se blesavi na uzurpaciju 764 kj ! U tom trenutku je zakonski maksimum 500kj i moglo se poravnati sa veleposednikom !)

Nakon donošenja Zakona o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima u junu 1931.g. godine, utvrđeno je od strane Agrarnog odeljenja Kraljevske banske uprave da nije bio sproveden postupak o utvrđivanju objekata agrarne reforme prema odgovarajućoj naredbi iz 1925. godine.

Poljoprivredno odeljenje Kraljevske banske uprave je stoga naložilo nižim agrarnim instancama da se u skladu sa Zakonom utvrde objekti agrarne reforme na posedu i sprovede eksproprijacija zemljišta već oduzetog za svrhe agrarne reforme. (dakle sve vreme mu je zemlja oduzeta protivpravno !)
.
Nakon što je sproveden postupak za utvrđivanje objekata agrarne reforme i utvrđeno činjenično stanje na posedu, Kraljevska banska uprava je u januaru 1932.g. donela zvaničnu odluku o eksproprijaciji zemljišta.

U odluci je, na osnovu prethodno prikupljenih podataka, precizno navedena površina celog poseda kao i površine užeg, odnosno šireg maksimuma koje se ostavljaju vlasniku.

Velikom posedniku je ovom odlukom kao uži maksimum ostavljeno 4kj, a na ime šireg maksimuma dobio je 2 kj . (Od 1.340kj oduzetih !!!)

Konačno rešenje o eksproprijaciji velikog poseda donelo je Ministarstvo poljoprivrede 31. jula 1932.g.

U rešenju je precizirano da su površine koje su ostavljene velikom posedniku oslobođene svih ograničenja u pogledu raspolaganja.

U skladu s Pariskim sporazumima, koji su bili potpisani 28. aprila 1930, odštetu za eksproprisano zemljište trebalo je da uplati Kraljevina Jugoslavija u, za te svrhe osnovan, Agrarni fond iz kojeg je, potom, veliki posednik trebalo da dobije naknadu.

 * * *

„U pogledu eksproprijacije velikih poseda mađarskih državljana, za koje važe odredbe Zakona o uvodu o sporazumima odnosno obaveza, koje potiču iz Trijanonskog ugovora itd. između Mađarske i pobedilačkih sila od 27. maja 1930.god. postupiće se na taj način, što će se saobrazno gore navedenom Zakonu eksproprisati odmah u svrhu agrarne reforme celokupni posed i preneti u zemljišnim knjigama na državu.

Zatim će se odmah sopstvenicima povratiti i na njih preneti u zemljišnim knjigama stavljajući im ga na slobodno raspolaganje onaj maksimum, koji je predviđen odredbama ovog Zakona.“

Kako je i u navedenom rešenju Ministarstva precizirano, država je odštetu za eksproprijaciju trebalo da „odsekom“ uplati u fond.

Potpisivanje Pariskih sporazuma usledilo je nakon dugih rasprava o načinu rešavanja problema s kojim su bile, pored Kraljevine Jugoslavije, suočene i Rumunija i Čehoslovačka.

Naime, protiv sve tri države bio je podnet, usled sprovođenja agrarnih reformi, priličan broj tužbi Međunarodnom sudu od strane mađarskih državljana.

Na Međunarodnoj konferenciji za reparacije održanoj u Hagu početkom 1930. godine, Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija postavile su zahtev da se, kao uslov za smanjenje reparacija i drugih obaveza Mađarske, likvidiraju tužbe mađarskih državljana kojima je traženo poništenje eksproprijacije i puna odšteta za posede pod udarom agrarne reforme.

Diskusija je okončana u Parizu potpisivanjem četiri sporazuma poznata pod imenom Pariski sporazumi.

Drugi i treći od tih sporazuma odnosili su se na pitanja u vezi s agrarnom reformom u Jugoslaviji, Čehoslovačkoj i Rumuniji, kao i na rad mešovitih izbranih sudova.

Prema članu I drugog Sporazuma odgovornost tužene strane u svim parnicama koje su bile pokrenute do 20. januara 1930. pred Mešovitim izbranim sudovima od strane mađarskih državljana protiv Jugoslavije, Rumunije i Čehoslovačke zbog agrarnih reformi padaće isključivo na jedan fond ‒ „Agrarni fond“.

Kapital Agrarnog fonda formirao se uplatama koje su pored tri zainteresovane države trebalo da izvrše i Mađarska na osnovu reparacija, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Italija.

Kraljevina Jugoslavija se obavezala da će uplaćivati godišnje anuitete u iznosu od milion kruna počev od 1931.g. pa do 1944.g. godine zaključno.

A, potom je od 1944. do 1967. godine trebalo da uplaćuje po 1.672.672 krune, s tim što je ugovoreno da će se kapital Agrarnog fonda smanjivati po 387 kruna za svako katastarsko jutro koje je ostavljeno od početka sprovođenja agrarne reforme tužiteljima-mađarskim veleposednicima.

U posebnom memoaru mađarske delegacije koji je predat Haškoj konferenciji i predstavljao aneks A Sporazumu III izneto je da se sve pokrenute parnice mađarskih državljana odnose na 150.000 kj eksproprisanog zemljišta, te da „Mađarska delegacija misli da bi 80 miliona zlatnih kruna bilo dovoljno da se mađarski državljani odluče povući svoje tužbe...ova suma odista odgovara ošteti od oko 500 zlatnih kruna po jutru“.

Vlasti Kraljevine Jugoslavije su smatrale, na osnovu prikupljenih podataka, da bi na teret Agrarnog fonda zaista moglo da padne oko 150.000 kj.


* * *

Postoje dokazi da je Kraljevina uplatila samo prve dve rate u A. fond, dakle za 1931. I 1932.g.



* * *

E eto tako je to radila poštena narodna dinastija Karađorđevića.

Otimali, progonili, pravili se blesavi na uzurpacije, tvrdili kako kolonisti uzurpirano prvoklasno obrađuju i da bi bilo šteta vratiti vlasnicima i ono što im po zakonu pripada.

Da napomenem da je spor koji sam opisao i dalje "živ". Postoje neke međudržavne radne grupe koje se bave ovom problemima.
 
Poslednja izmena:
bradonja s petokrakom je napisao(la):
Kako je izgledala “pravična” naknada oduzetog zemljišta u vreme „narodne dinastije“ Karađorđevića ?

Kao ilustraciju ću navesti konkretan primer, s tim da ovom prigodom neću navoditi ime i prezime, kao ni ostale lične podatke vlasnika poseda koji je došao pod udar AgRefa.



Veleposednik, po nacionalnosti Mađar, sa teritorije Županije Subotičke imao je 1340 kj poseda.

„Agrarna Zajednica“ iz B. Topole sejuna 1921.g. obratila Županijskom agrarnom uredu u Subotici sa zahtevom da se taj posed oduzme.

Subotički ured utvrđuje da postoje uslovi za konfiskaciju sadržani u „Naredbi“ i predmet prosleđuje Agrarnoj direkciji Novosadskoj, koja u septembru 1922.g. donosi rešenje o eksproprijaciji pomenutog poseda.

Veleposednik ulaže žalbu na rešenje Agrarne direkcije pozivajući se na privremenost Uredbi i Naredbe i zahteva da se konačna eksproprijacija ne vrši do donošenja zakona kojim bi se regulisalo i pravo na odštetu.

Ministarstvo za agrarnu reformu u novembru 1922.g. žalbu odbija kao neosnovanu s obrazloženjem da je svrha eksproprijacije sa ekonomskog stanovišta opravdana i dokazana.

1923.g. veleposednik se obraća Ministarstvu sa moilbom da mu se odobri prodaja dela poseda, manjeg od predviđenog maksimuma.

1924.g. Ministarstvo odbija njegovu molbu jer: „prema rešenju Ministarstva za agrarnu reformu, i napred pomenutoj, naredbi ministra istog resora iz 1920. godine, veliki posednik kao strani državljanin nije imao pravo na uživanje maksimuma, odnosno njegov celokupan posed dolazio je pod udar agrarne reforme“.

Veleposednik se ne slaže s takvim rezonovanjem, smatrajući da su takvim odlukama povređena njegova prava garantovana, između ostalog, odredbama Trijanonskog ugovora.

Navodi i okolnosti da on nije svojevoljno napustio svoj posed i dom, već ga je na to primorala grupa pijanih žandarma i oficira (navodi imena i činove pojedinaca), od kojih su neki do nedavno bili Carsko-Kraljevski oficiri. (austrougarski) Te da su mu tom prilikom porazbijali i vinsku burad i upropastili vino, kao i da su se nepristojno ophodili prema njegovojj supruzi koja je zašla u pozne godine.

Stoga je 1925.g. podneo tužbu Međunarodnom arbitražnom sudu u Hagu protiv Kraljevine SHS tražeći da mu se vrati zakonom predviđeni maksimum.

!929.g. veleposednikov zastupnik se obraća ministarstvu sa predstavkom za vansudsko poravnanje.

Nudi opciju vansudskog poravnanja ukoliko mu država bez odlaganja vrati na slobodno uživanje maksimum zemljišta predviđen zakonskim odredbama.

U predstavci je upućena i molba ministru da odredi sprovođenje revizije na posedu.

Revizija je trebalo da pokaže da, iako je sva zemlja, navodno, bila razdeljena agrarnim interesentima, postoje površine koje se mogu vratiti vlasniku jer na posedu ima masa “dobrovoljačkih” parcela, koje pod tom titulom iskorišćuje svako drugi samo ne dobrovoljci.

Time su, u stvari, aludirali na različite zloupotrebe s zemljištem koje su se dešavale u praksi, jer se neretko događalo da agrarni interesenti dobijenu zemlju, protivno važećim propisima, izdaju u zakup, prodaju ili neraspodeljene parcele bespravno koriste.

Ministar poljoprivrede je, nakon nekoliko dana, izdao naredbu Županijskom agrarnom uredu u Novom Sadu da hitno podnese detaljan izveštaj o aktuelnom stanju na posedu tužioca, kao i o eventualnoj mogućnosti da se revizijom oslobode neke površine u svrhu povraćaja.

Županijski agrarni ured se obraća Agrarnoj direkciji, Odeljenju za agrarnu reformu Ministarstva poljoprivrede, ona dalje Kraljevskoj Banskoj upravi u Novom Sadu, a ova Savetniku Kraljevske banske uprave u Novom Sadu, koga je zatim i na njegov zahtev Ministarstvo svojim rešenjem ovlastilo da izvrši uviđaj i podnese izveštaj ! ! ! (pazi administrativni put batice, Kafka je malo dete !)

Ministar izveštaj dobija u septembru 1930.g. i u njemu se konstatuje da je na posedu naseljeno 72 dobrovoljca, s porodicama, koji su tamo i živeli i dobijenu zemlju najracionalnije obrađivali „tako da su od zemlje koja je stalno bila izdavana u zakup stvorili prvoklasne i dobro obrađene oranice“. (72x8=576kj, a nesretniku je oduzeto 1340 kj ! Koga ono od današnjih tajkuna hvališe neki dan da državnu zemlju obrađuje prvoklasno ?)

Uz izveštaj je stiglo i mišljenje Kraljevske Banske Uprave u NS u kome se preporučuje: „Pitanje posednikovog maksimuma neka se reši novim zakonom, kao što će se rešiti pitanje i ostalih poseda, koji su izdeljeni, a maksimuma ne dostižu“ ! (Pravimo se blesavi na uzurpaciju 764 kj ! U tom trenutku je zakonski maksimum 500kj i moglo se poravnati sa veleposednikom !)

Nakon donošenja Zakona o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima u junu 1931.g. godine, utvrđeno je od strane Agrarnog odeljenja Kraljevske banske uprave da nije bio sproveden postupak o utvrđivanju objekata agrarne reforme prema odgovarajućoj naredbi iz 1925. godine.

Poljoprivredno odeljenje Kraljevske banske uprave je stoga naložilo nižim agrarnim instancama da se u skladu sa Zakonom utvrde objekti agrarne reforme na posedu i sprovede eksproprijacija zemljišta već oduzetog za svrhe agrarne reforme. (dakle sve vreme mu je zemlja oduzeta protivpravno !)
.
Nakon što je sproveden postupak za utvrđivanje objekata agrarne reforme i utvrđeno činjenično stanje na posedu, Kraljevska banska uprava je u januaru 1932.g. donela zvaničnu odluku o eksproprijaciji zemljišta.

U odluci je, na osnovu prethodno prikupljenih podataka, precizno navedena površina celog poseda kao i površine užeg, odnosno šireg maksimuma koje se ostavljaju vlasniku.

Velikom posedniku je ovom odlukom kao uži maksimum ostavljeno 4kj, a na ime šireg maksimuma dobio je 2 kj . (Od 1.340kj oduzetih !!!)

Konačno rešenje o eksproprijaciji velikog poseda donelo je Ministarstvo poljoprivrede 31. jula 1932.g.

U rešenju je precizirano da su površine koje su ostavljene velikom posedniku oslobođene svih ograničenja u pogledu raspolaganja.

U skladu s Pariskim sporazumima, koji su bili potpisani 28. aprila 1930, odštetu za eksproprisano zemljište trebalo je da uplati Kraljevina Jugoslavija u, za te svrhe osnovan, Agrarni fond iz kojeg je, potom, veliki posednik trebalo da dobije naknadu.

 * * *

„U pogledu eksproprijacije velikih poseda mađarskih državljana, za koje važe odredbe Zakona o uvodu o sporazumima odnosno obaveza, koje potiču iz Trijanonskog ugovora itd. između Mađarske i pobedilačkih sila od 27. maja 1930.god. postupiće se na taj način, što će se saobrazno gore navedenom Zakonu eksproprisati odmah u svrhu agrarne reforme celokupni posed i preneti u zemljišnim knjigama na državu.

Zatim će se odmah sopstvenicima povratiti i na njih preneti u zemljišnim knjigama stavljajući im ga na slobodno raspolaganje onaj maksimum, koji je predviđen odredbama ovog Zakona.“

Kako je i u navedenom rešenju Ministarstva precizirano, država je odštetu za eksproprijaciju trebalo da „odsekom“ uplati u fond.

Potpisivanje Pariskih sporazuma usledilo je nakon dugih rasprava o načinu rešavanja problema s kojim su bile, pored Kraljevine Jugoslavije, suočene i Rumunija i Čehoslovačka.

Naime, protiv sve tri države bio je podnet, usled sprovođenja agrarnih reformi, priličan broj tužbi Međunarodnom sudu od strane mađarskih državljana.

Na Međunarodnoj konferenciji za reparacije održanoj u Hagu početkom 1930. godine, Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija postavile su zahtev da se, kao uslov za smanjenje reparacija i drugih obaveza Mađarske, likvidiraju tužbe mađarskih državljana kojima je traženo poništenje eksproprijacije i puna odšteta za posede pod udarom agrarne reforme.

Diskusija je okončana u Parizu potpisivanjem četiri sporazuma poznata pod imenom Pariski sporazumi.

Drugi i treći od tih sporazuma odnosili su se na pitanja u vezi s agrarnom reformom u Jugoslaviji, Čehoslovačkoj i Rumuniji, kao i na rad mešovitih izbranih sudova.

Prema članu I drugog Sporazuma odgovornost tužene strane u svim parnicama koje su bile pokrenute do 20. januara 1930. pred Mešovitim izbranim sudovima od strane mađarskih državljana protiv Jugoslavije, Rumunije i Čehoslovačke zbog agrarnih reformi padaće isključivo na jedan fond ‒ „Agrarni fond“.

Kapital Agrarnog fonda formirao se uplatama koje su pored tri zainteresovane države trebalo da izvrše i Mađarska na osnovu reparacija, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Italija.

Kraljevina Jugoslavija se obavezala da će uplaćivati godišnje anuitete u iznosu od milion kruna počev od 1931.g. pa do 1944.g. godine zaključno.

A, potom je od 1944. do 1967. godine trebalo da uplaćuje po 1.672.672 krune, s tim što je ugovoreno da će se kapital Agrarnog fonda smanjivati po 387 kruna za svako katastarsko jutro koje je ostavljeno od početka sprovođenja agrarne reforme tužiteljima-mađarskim veleposednicima.

U posebnom memoaru mađarske delegacije koji je predat Haškoj konferenciji i predstavljao aneks A Sporazumu III izneto je da se sve pokrenute parnice mađarskih državljana odnose na 150.000 kj eksproprisanog zemljišta, te da „Mađarska delegacija misli da bi 80 miliona zlatnih kruna bilo dovoljno da se mađarski državljani odluče povući svoje tužbe...ova suma odista odgovara ošteti od oko 500 zlatnih kruna po jutru“.

Vlasti Kraljevine Jugoslavije su smatrale, na osnovu prikupljenih podataka, da bi na teret Agrarnog fonda zaista moglo da padne oko 150.000 kj.


* * *

Postoje dokazi da je Kraljevina uplatila samo prve dve rate u A. fond, dakle za 1931. I 1932.g.



* * *

E eto tako je to radila poštena narodna dinastija Karađorđevića.

Otimali, progonili, pravili se blesavi na uzurpacije, tvrdili kako kolonisti uzurpirano prvoklasno obrađuju i da bi bilo šteta vratiti vlasnicima i ono što im po zakonu pripada.

Da napomenem da je spor koji sam opisao i dalje "živ". Postoje neke međudržavne radne grupe koje se tim bave.
Kliknite za proširenje...
Preobimno citiras ali evo ti uvelicao sam deo koji nerazumem?
 
bradonja s petokrakom je napisao(la):
Da napomenem da je spor koji sam opisao i dalje "živ". Postoje neke međudržavne radne grupe koje se bave ovom problemima.
Kliknite za proširenje...
Хоћеш да кажеш да велики бој "нових" потражилаца (који траже надокнаду или повраћај дедовине) у ствари траже туђу имовину тј. имовину у чији су посед дошли (њихови преци) захвањујући Карађорђевићима?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh