Moderni vocnjak

[Vocar]

Čačkalice ne ostavljaju nikakva oštećenja na kori drveta, najčešće do iduće sezone same otpanu kako grana raste. Sadnice sa već formiranim grančicama su u prednosti jer se štedi godinu dana pri podizanju voćnjaka, prije počnu da rađaju. Evo na drugoj fotografiji se vidi plod u 1. godini voćnjaka (3. godina starosti sadnice). Na fotografijama je Čačanska rodna. Povijanje grana utiče na rodnost, i o tome se već mnogo diskutovalo na ovom forumu. Povijanjem se obuzdava rast i potiče diferencijacija cvijetnih pupoljaka. Grana koja je razvedena čačkalicama a kasnije pinsirana, uvrnuta ili savijena žicom prije na sebi formira rodno drvo, tj. potencijal za iduću godinu. Razvođenjem se spriječava pojava iščlenjivanja (pucanja) grane pri velikom rodu. Veći ugao grane u odnosu na provodnicu koji se postiže razvođenjem (70-90 stepeni), otvara više krošnju tj. grane da budu osunčane i prozračne, samim tim boljem kvalitetu ploda i boljoj zaštiti pri prskanju. Naravno ovo nije toliko bitno ako je u pitanju piramidalan način formiranja krošnje (prirodniji oblik) koji zahtjeva manji obim orezivanja.

Pomodarstvo (u samom smislu riječi) može se uzeti u obzir ako se uzme u obzir da je vitko vreteno, modifikacije njega i slični uzgojni oblici za gustu sadnju počelo masovno da se primjenjuje zadnjih godina, a pomodarstvo kao "moda" nije, jer razvođenje itekako daje odlične rezultate.

 

[ironman]

Kako doći do takvog proizvoda je posebna priča, statistika kaže da je rod u organskom i biodinamičkom režimu manji do 30%, zavisno od vrste voća, ali sa onakvom cenom ja o kvantitetu ne bih brinuo, kao što ne brinu ni farmeri na zapadu.

Manji je problem doci do ovakvog voca od problema kako doci do kupaca za takvo voce.
Uz svo uvazavanje i duzno postovanje ipak moram da primetim da se u citiranom delu bas i ne uvazava realnost.
Kaze se npr da farmeri na zapadu ne brinu za kvantitet sto sugerise da se na zapadu uglavnom trosi voce sa redukovanom hemijskom zastitom ili bez nje, sto apsolutno nije tacno. Farneri na zapadu i te kako vode racuna o kvanitetetu bar kad se radi o farmerima koji pretstavljaju ogromnu vecinu jer:

Procenti, a ti podaci su svima lako dostupni, udela organske, ili koji ce se termin vec upotrebiti, u ukupnoj proizvodnji voca i drugigh polj proizvoda i u zemljama sa najvise takve proizvodnje i potrosnje je jednocifren.
Dakle, samo mali procenat kupaca je spreman da cenom nadomesti sve gubitke nastale izostavljanjem zastite i ishrane voca. Sve price o tome kako je eto bas Srbija ta koja treba da forsira takvu proizvodnju padaju u vodu pred jednostavnom cinjenicom koja kaze da je kupaca za takvu robu izuzetno malo.

 

[Djansla]

Izvini, ali ne slazem se. Upravo suprotno - takve robe je malo. Sto se tice kupaca, neuporedivo je govoriti o parametrima kupovne moci kod nas i u drugim zemljama. Po tom pitanju, mi smo dno svakog dna. Dokazi? Nasu vocku otkupe trgovci, prodje dve ili tri ruke, predje granicu, cena joj astronomski poraste, i opet se proda. Kod nas se, sto se tice hrane, uvozi (i to je opste mesto) roba najslabijeg kvaliteta, cesto ona ciji je rok trajanja pred istekom. Da li znas da pored ovolikog drveta uvozimo cackalice iz Bugarske, i da uvozimo seno iz Albanije? Ljudi mnogo kvalifikovaniji u ekonomiji od mene ne insistiraju uzalud na brendiranju (brend sljivovice, brend suve sljive, brend srpskog meda). Hteo sam da kazem da nas je nekoliko faktora dovelo na nivo Nigerije: svoju robu-hranu pre svega, skloni smo da potcenimo (ko normalan na svetu prodaje svoju jabuku po 5 evro centi za kilogram); u godinama kada rodi psenica ili sljive, ta roba je prakticno u Srbiji dzabe, a isti ti Rusi koji ih kupuju stalno nam podizu cenu zemnog gasa, pa za nas zakoni trzista vaze, a za njih ne; sto se tice kupaca, njihov broj iskljucivo zavisi od sposobnosti vlasnika i/ili prodavca robe da je prezentuje, ako je kvalitetna, marketinga, poslovnosti (rokovi isporuke,troskovi transporta,putna mreza...), da ne duzim dalje.
Ono sto sam hteo da kazem nije da su samo drugi potcenili nasu sljivu ili krusku, potcenili smo je sami. Primer: iz sopstvenog kazana prodajem svega nekoliko litara sljivovice onima koji hoce da popiju vrlo kvalitetnu vocnu rakiju. Cena po 300 dinara, svi traze 250 ili dva litra za 500. Poslusam prijatelja koji je ekonomista, kazem coveku koji je probao da je vrhunska (jer jeste), da je od organske sljive (jer jeste), da je voce polivano izvorskom vodom (jer jeste), i da je zato cena litre 10 eur. Hoce da kupi sve. Ako ovo sto sam rekao podignes na visi nivo, razumeces koliko godisnje gubimo. U krizi globalnih razmera, kada ljudi samo moraju da jedu i piju, mi bi trebalo da se obogatimo brzo. Situacija je suprotna, mi smo jeftina sirovinska baza i nista vise. I, ne slazem se kada govoris o nekakvom izostavljanju zastite i ishrane voca. Djubri voce stajnjakom, stiti ga corbom od koprive, cicka ili ljuski crnog luka. To je samo drugi nacin ishrane i zastite, a ne IZOSTAVLJANJE. Da citiram mog pok. dedu (ziveo 102 godine) - nije apoteka Bozje slovo, nisam bio u apoteci 60 godina. Imam vise svedoka da je navedeni gajio i brao pozegace (ma kakva sarka sljive, nisu mogle da obole kad nisu znale sta je to) izmedju 60 i 80 kilograma po stablu, svake godine. Ne smatram sebe primitivnim i neobrazovanim, otvorio sam temu moderni vocnjak upravo da bi dokazao da otrovne supstance 21. veka ulaze u voce, sokove i slatko koje jedu nasa deca. Od herbicida oboljevaju jetra,pluca,kosti,misici,mozak. Ako treba da zato dobijemo tri kilograma vise po stablu (a ne mora), bolje da nista ne rodi. Eto, to je moje misljenje.

 

[ironman]

A ako bismo sve to pogledali bez emocija i licnih afiniteta to izgleda ovako

Dakle procenti jednocifreni.
Zasto?
Nije logicno da je traznja velika, da je proizvodnja isplativa, a da proizvodjaci iz evropskih zemalja nece da proizvode iako tako mogu da zarade. Pre ce biti da oni dobro kalkulisu i da na osnovu istrazivanja trzista i na osnovu vlastitog uvida oslobodjeni emocija odlucuju sta da proizvode a ocigledno je da se u ogromnoj vecini odlucuju za konvencionalni nacin proizvodnje.

Da li Srbijaima sansu u proizvodnji organske hrane moze se videti iz sledeceg:

Ako nemački potrošač ima mogućnost birati organske proizvode proizvedene u Nemačkoj ili one iz drugih zemalja, gotovo 50% njih preferira proizvod iz vlastite zemlje (ima više poverenja u bolju kontrolu proizvodnog procesa).

Kretanje tržišta bio-proizvoda u Nemačkoj kontinuirano se prati u okviru analiza GfK Panel Servisa, a pokazuju da je u 2009. godini sektor organskih proizvoda činio 3,2% ukupne potrošnje za hranu i pića.


Dakle samo 3,2%, i to prvenstveno se kupuje od proizvodjaca iz sopstvene zemlje.

A one klasicne ekonomske teme, da li iko normalan prodaje po 5 centi i slicne, bismo mogli da postavimo i drugacije
i da se pitamo da li iko normalan prodaje po 5 centi ako moze po 10? A moze li po 10? Ko mu nudi 10 a on ga odbija pa prodaje po 5?

Lepo je imati lepo misljenje o sebi, ali korisnije je ako je to misljenje realno.

 

[luka kv]

moderan vocnjak po meni je u plasteniku. dobijes rod pre svih i biras cenu.ako je gajenje voca izvodljivo u plasteniku?a ne slazem se da je dobra cena u organskoj proizvodnji.nije poenta raditi fizicki,to svako moze. nije poenta prskati ili ne prskati. poenta je biti trgovac,umeti prodati-a mi ne umemo.pustite nemacku i svajcarsku,tesko je zaraditi od bogatog. sirotinja je glupa,da je pametna ne bi bila sirotinja,njima prodati-a takvih zemalja ima koliko hoces,malo je bogatih.nek evropa gaji organsko pa ce mo i mi,nemoj da nam stalno prodaju fore.

 

[Vocar]

Organski proizvedeno ili ne, uvijek je stvar velikih brojeva i kupovne moći tržišta. Uvijek se gleda jeftino a ne kvalitetno, bilo i biće kod nas još dugo jer takvo je vrijeme. Jeftiniji proizvodi se uvijek radije kupuju nego skuplji (uslovno kvalitetniji) jer takav je standard. Jeftiniji proizvod se dobija ili optimizacijom proizvodnje ili povećanjem proizvodnje uz konkurentnost. Ovo drugo bar kod nas u Srpskoj je češće. U svakoj regiji imaju "gazde" koje imaju najveću proizvodnju i oni diktiraju cijenu manjim voćarima bilo za pijacu ili industriju. Nakupci su posebna priča.

Mogu ja proizvesti šljivu vrhunske kvalitete i cijeniti je 2-3 eura ali znam da ne bih našao niti jednog kupca na našim prostorima. Stvar je jasna. Vidim niko nije spomenuo, a šta je sa standardima u proizvodnji, certifikatima o kvaliteti, testiranju, kontroli, skladištenju i svemu ostalom na zapadu što je dovedeno u detalje. Mnogo toga od ovog pobrojanog je u toj cijeni od par eura. Prije par godina shvatio sam, jedino može da mi bude savjest čista nakon svake sezone, da proizvodim veću količinu, dobrog (standardnog) kvaliteta i po nižoj cijeni i da "roba ide". Kad spomenušte jabuku, mada mi to nije primaran proizvod za tržište, cijena od 5-10 euro centi, vrlo često slušam razgovore da je jedan od uzroka i zastarjelost sorti koje se na našim zasadima proizvode, jednostavno nisu interesantni. Volio bi da mi neko čija se proizvodnja bazira na jabuci, ovo objasni.

 

[futurefarming]

'Ajmo polako. Kad sam rekao da voćari na zapadu ne brinu mnogo o kvantitetu misao je bila na tome da nisu opterećeni plasmanom. Naravno da je kvantitet, ako ne alfa i omega, onda bar jednako bitan koliko i kvalitet proizvoda ali računica oko organske proizvodnje je daleko složenija. Nema ni potreba ni svrhe da sukobimo mišljenja kad postoji izbor pa je svako slobodan da proizvodi na način koji mu odgovara. Apsolutno je tačno da su organski proizvođači na svetskom tržištu izraženi u promilima iako su podaci iz tabele od pre 7 i više godina a tržište ovih proizvoda jedno od najbrže rastućih u svetu. Razloga zašto je to tako ima previše da bi ih navodili ali evo prostog primera, oko 10 000 stranica knjiga je u mom kompjuteru, samo o organskoj i biodinamičkoj poljoprivredi, skupljam već mesecima a zenice su mi pobelele od čitanja, šta mislite koliko farmera ovo radi?

Dakle, ima svašta-nešto i zbog čega su stvari takve kakve jesu, bolje da se vratimo na pisanje o praktičnim stvarima a ova široka pisanija ostavimo za neko okupljanje pa uz ladno pivo, meze i kako to već dalje ide, po redu.

 

[Djansla]

Ideja za meze i pivo je najbolja od svih na forumu. Sto se tice komentara kolege Ironmana o lepom misljenju o sebi, ne da nisam rekao tako nesto, vec sve vreme kritikujem upravo nas same jer smo kreatori svoje nizbrdice.
Ako kolege pazljivije pogledaju tabelu, videce da je procenat zauzeca poljoprivredne povrsine organskim proizvodima najveci u Svajcarskoj, dok je Svedska na drugom mestu. Turska je poslednja. Govori li to nesto? Zasto obim proizvodnje organskih kultura raste iz godine u godinu ?
Elem, kako kazete, nazad na konkretna pitanja.
Trpi li sljiva orah u svojoj blizini ?
Smem li da je polivam hladnom vodom (tekuca izvorska) ?

 

[Vocar]

Ne trpi ako je orah dovoljno udaljen Što se tiče hladne vode može, ali najbolje navodnjavati rano u jutro ili pred noć. Prva varijanta je bolja. Imam navodnjavanje kap po kap, a bazen iz koga se navodnjava je spojen oko 30m sa bazenom za pitku vodu, pa sav višak se preliva u bazen za navodnjavanje (22 m3), znači čista voda za piće. Imam tu sreću da mi je bazen za navodnjavanje na višem terenu od voćnjaka pa mi ne treba nikakva vrsta pumpe za pogon već je prirodan pad. Ovo je zaista velika prednost. Glavni vod je ukopan 70cm pod zemljom a sistem je položen na zemlju. Pršćem totalom, pa nema problema sa travom. Izbjegao sam postavljanje kolja, žice i nosača za crijeva jer kad sam uzeo cijenu za to došlo bi me skuplje od samih crijeva, pa radije zamjenim nove za nekoliko godina.

 

[dfiskal]

Smem li da je polivam hladnom vodom (tekuca izvorska) ?

'Ajd da se i ja malo nasalim,sa Vama mojim,dragim prijateljima.Elem,2002.godine sam prvi put postavio sistem kap po kap+najlon itd. nekih 200m u "kucnoj basti",paprike,paradajz,krastavac,lubenice...itd.Zivo se secam jednog starog povrtara,koji tada ukapirao sistem kap po kap i najlone itd..i rekao mi je sledece:Kada si "vruc" i neko te polije hladnom vodom ,kako se osecas?.Citajuci neku staru literaturu,iz sredine proslog veka,video sam je je matori bio u pravu...Biljke su ugrejane od Sunca preko dana,znaci u vecernjim satima dolazi u obzir zalivanje samo "mlakom" vodom.Sto se tice jutra,stvar je jasna,biljka se preko noci ohladi i ne trpi sok od hladne vode...probano radi..Zato @Vocar tvoja konstatacija je tacna,po meni, moze hladnom vodom samo kada je biljka "hladna"...Kod sistema kap po kap +najlon ,voda je uvek mlaka i nema isparavanja..

Pozdrav Misa

 

[Djansla]

Kolika je to dovoljna udaljenost oraha od sljive, jer sam cuo da drugo voce ne trpi orahe na bar dvadeset metara.
Sto se tice navodnjavanja, pitam jer mi izvorska voda tece kroz vocnjake kroz crevo ukopano 20-ak centimetara, a negde na sredini je izvedena manja slavina. Polivanje direktno bi mi ustedelo dosta vremena, ali ako je stetno, spreman sam da vodu nalivam u cisterne od 1000 litara (plasticne, na paleti) i da iz njih kasnije polivam voce.
Pitanje: da li je moguce instalirati sistem kap po kap, ako sam odsutan 10 dana ili 15 dana iz vocnjaka?
Pozdrav.

 

[Vocar]

Pa toliko, 15-20m, zavisno od gustine sadnje tih oraha (njihove visine), tj. hlada kojeg stvaraju. Silikonske dizne na sistemu kap po kap rade na minimalno 0,5bar (znači ako voda u crijevu ima toliki pritisak neće ti trebati pumpa, ali i ako zatreba pumpa nije problem. Nisam baš razumio tvoje pitanje oko 10-15 dana, ali ću pokušati odgovoriti. Sistemom kap po kap svaka voćka može dobiti 10l za oko 2,5h (ovo su orijentacione cifre jer sve zavjesi od ugrađenog sistema, pritiska i vrste ventila).

 

[ironman]

Ok ok, samo d apojasnim posto mi se cini da se bas i nismo razumeli Djansla.
Kad sam rekao lepo je lepo misliti o sebi mislio sam na cestu tezu da je nase voce dobro, najbolje, samo sto mi ne umemo da ga prodamo pa ga dajemo u bescenje. Nije to bas tako, imamo i mi dobrog voca ali ne samo mi, a uz to, mi ga na zalost imamo malo. Jedan od velikih problema pri prodaji voca Rusima je sto nemamo da im ponudimo njima potrebne kolicine.

Naravno da je dobro sto svako ima izbor sta da proizvodi i sta da konzumira, samo ne cini mi se korektnim sto se voce dobijeno alternativnim metodama zove zdravim, kvalitetnim i slicnim nazivima, jet to implicira da je konvencionalnim nacinom dobijeno voce nezdravo i nekvalitetno, sto jednostavno nije tacno.

A prica o tome uz meze i pivo, sto da ne?

 

[Djansla]

Slazem se da ne treba favorizovati pojedine metode, vec kombinovati ono najbolje od svih. Ali, ja upravo govorim o tome da metodi proizvodnje zdravog voca nisu alternativni - kako ih ti nazivas, jer je to druga rec za zamenski, dok su rasireni metodi - konvencionalni (masivna upotreba fungicida, prskanje jabuke po 20 puta u sezoni). Hocu da kazem da su tradicionalni metodi koji su se koristili u Srbiji davali rezultate (bivsa SFRJ je bila svetski rekorder u kolicini proizvedene sljive), a onda su naprasno napusteni radi tzv. omasovljavanja proizvodnje, podizanja kvantiteta, zadovoljavanja potreba trzista. Jeste, a sam kazes da nemamo dovoljno voca u odnosu na potraznju iz samo jedne (velike) zemlje. Hteo sam i da kazem da smatram da uopste nije tacno kako se upornim doziranjem hemijskih sredstava dobija veca kolicina voca. Evo primera sljive: ko pece rakiju, zna da brdsko-planinska sljiva ume godinama da rodi obilano a uzastopno (nema alternativne rodnosti) i da pruzi 12-13 litara vrhunske kvalitetne rakije po kazanu. Nisam nikada cuo (neka me neko razuveri) da knip voce to moze. Evo kako da proveris: uzmi jednu sadnicu, posadi, ne prskaj, djubri stajnjakom,polivaj cistom vodom iz kamena i prskaj krecom i koprivom. Uzmi drugo, primeni sva herbicidno-fungicidna maltretiranja, ukljucujuci prihranu preko lista, kan i ostalo. Kada sljive oberes sa jedne i sa druge sljive, stavi ih u odvojene gajbe. Ako neprskane sljive ne budu trajale (bez truljenja, sa vinskim musicama na sebi) tri puta duze, javno cu se izvinuti.
Sto se tice piva, moze pivo, ako dolazis na Sajam u Novom Sadu castim, javi na PP.
Pozdrav

 

[Karalic]

@ironman, naravno da si u pravu , ali ne sto posto, nego hiladu posto...Mi cemo moci da pricamo nesto u trgovini sa Ruskom Federacijom tek kad budemo imali kolicine voca i povrca koje njih zadovoljavaju. A sto se tice gasa, PA NE DIZU CENU RUSI , NEGO NASI. Ali, i pored svega , cena gasa koju mi placamo je i dalje daleko najmanja u Evropi. Daleko manja cena gasa je za nas u odnosu na cenu prema Ukrajini.
P.S. U mom kraju, da nema Rusa, koji su otkupili sve kolicine jabuke, narod je zivnuo samo zahvaljajuci tim istim Rusima. U suprotnom , ko bi nam kuipio bilo sta ?

 

[Djansla]

Ako smem da pitam, ti si zadovoljan da nam Rusi plate jabuke 5-10 evro centi po kilogramu?
Ko bi kupio - odgovaram kontra pitanjem:a ko to zna za nasu robu, kome je nudimo, gde nam je reklama ?
Ako nam je narod zivnuo prodajuci 100 kilograma jabuka za litru rakije (protivvrednost), onda je to jadno.
Naravno da nas izrabljuju na racun visevekovne (navodno) emotivne verske i nacionalne povezanosti, ali su emocije jednostrane, jer isto to voce (pogledaj malo po Internetu) kupuju i placaju kod drugih po visestruko vecim cenama. Vole nas?
Ne da tu nema ljubavi, i ne da nas ne spasavaju, nego to nije ni postena trgovina roba za novac. Nemam nista protiv nase pravoslavne brace, ne bavim se politikom, ali ako si ikada pokusao da poslujes sa njima, onda ti je jasno da su u tom pogledu restriktivni, surovi, slabo placaju, imaju hiljadu primedbi i kradu posrednike. Sta znaci da kradu posrednike? Nas covek ode u Moskvu da prodaje rakiju od malina. Kupuju od njega tek toliko dok ne saznaju (bolje da ne znas kako) ko mu je nabavka, odakle donosi robu. Zatim dolaze direktno kod njegovog snabdevaca, i tu kupuju, ali ubijaju cenu na kolicinu. Ako uporedis njihov bruto proizvod i broj stanovnika sa nama, videces da od njih mnogo vise uvozimo nego sto izvozimo (primenjujuci pravilnu proporciju).
Sto se tice gasa, (ponovo preporuka da konsultujes stock echange na Internetu), prosecno domacinstvo u Ukrajini koje se greje na gas izdvaja za to 6-7% mesecnih prihoda zimi. Ja, u Novom Sadu, zimi izdvajam (a spadam u prosecne) 40% mesecnih prihoda za grejanje gasom i toplu vodu. Posteno? Ne bih rekao. Dignite im jabuke na realnu cenu od 50 dinara, pa cete videti koliko nas vole. Toliko.

 

[Karalic]

Cenom otkupa jabuka?? Naravno da nisam, ali kako nema ama bas NIKOG drugog da nam otkupi , onda jesam! A to sto niko drugi nece da je kupi, ima sijaset razloga... I , bilo to jadno ili ne, opet kako tako ti isti Rusi je i otkupljuju, i niko vise ziv na ovoj planeti! A, sto se otkupa tice, sve sto otkupe od nas, to im nije ni za mescnu potrosnju u Moskvi , a gde je cela Rusija ( 12 vremenskih zona !)? Naravno da moraju da otkupljuju i od drugih... Ali, tek posto otkupe sve od nas!
A sto se tice gasa , to sto ga ti placas po visestruko vecim cenama, to je cena koju je formirao nas Srbija gas, na celu sa Bajatovicem, a ako malo pogledas cenu gasa prema Srbiji u odnosu na Ukrajinu, videces da je visestruko nizi. A ako se ne varam , ti rece da si iz Kursumlije? (Mada spominjes kao lokaciju N.Sad?) Propagiras neku zdravu hranu? Jel onu hranu kod mosta posle Pepeljevca i petlje , u Kastratu, koji je granatiran par puta osiromasenim uranijem? Dok nije srusen...Ili onaj mali mostic u Rudarima , posle pumpe, na skretanju za Prolom banju, koji je isto srusen... Naravno, punjenje je bilo osiromasenim uranijem. A , dal ti znas da je naj veca stopa mortaliteta od cancera upravo u Kursumliji? A , dal si video na sta lici Kosanica? Pa samo je prvog dana bombardovanja poginulo devetoro rezervista, od bombi , zar ne? Ukupno trideset i dvoje ... Koliko je samo tu palo bombi, a mi sad pricamo o nekoj zdravoj hrani.

 

[Djansla]

Da te ne zbunjujem, zivim u Novom Sadu, a u Kursumliji otac i ja imamo imanje gde gajimo voce i jos ponesto. Sto se tice zdrave hrane, nosio sam zemlju dva puta na analizu, nista toksicno nisu nasli (drzavni institut, pa privatna firma). Rekao sam da necemo o temama van ovog foruma, ali da se prosvetlim: tzv. osiromaseni uranijum u 98% slucajeva je ruski, pa se svercuje raznim kanalima u zapadne zemlje (opet istrazivanja po Internetu), a to kakve su posledice po zdravu hranu kod nas - nadam se da cemo dobiti objektivna i realna istrazivanja. Ne propagiram ja nista (a kamoli neku zdravu hranu), samo govorim cinjenice: pitanje je licnog i kolektivnog ponosa da se ono u sta je ulozen krvavi trud ne prodaje budzasto; ako zena nema posao, to ne znaci da za mizerne pare treba da se bavi prostitucijom, samo da bi prezivela. Ako trenutno nemamo musteriju za sljivu ili jabuku, pa zar ne bi bilo pametnije da ih pretvorimo u trajnije proizvode, da te proizvode brendiramo, pa prodamo po realnoj trzisnoj ceni? Niko ne moze da me ubedi da druge musterije osim ovih jednih nemamo, jer nas narod stotinama godina proizvodi voce, prodaje ga i iz kuce, i na svetskoj berzi, to je hrana za koju uvek ima interesovanja. U jednom od ranijih postova govorio sam o kolektivnim navikama i opasnoj cinjenici da nasi ljudi cesto vise vole da sede kod kuce za 1 dinar, nego da se pokrenu za 100. Sto se tice prirodne proizvodnje, zastupam je ne iz nekog licnog interesa, vec smatram da je to pravi patriotizam - hraniti svoju decu cisto i zdravo, a ne busati se u prsa (ruska) po kafanama sa 200 dinara od celodnevnog branja jabuka koje su nam udelili nasi veliki prijatelji. Materijalna nezavisnost je uslov za svaku drugu. Jeste, palo je dosta bombi (neke su eksplodirale i u Njujorku, pored Tokija to je najzagadjeniji grad na planeti), digli su im se oblaci crnog dima, cadji i prasine (nisu ni osetili neku promenu) pa bi pravi patriotizam bio da im skupo prodamo nase cisto voce, da mi zaradimo, a oni prociste pluca, jetru, mozak, bubrege. Kazu da je najbolji indikator cistoce prirode pcela: tamo gde ona boravi i stvara med, moze da boravi i zivi covek. Kod mene u brdima jos mozes naci divlju pcelu u utrobi nekog starog drveta; med je tamno-braon boje, i mojoj srednjoj kcerki je izlecio novosadski bronhitis za nekoliko dana. Tako je i sa vocem,povrcem,rakijom i drugim nasim proizvodima: ako ih budu oprasivale pcele, sve ce biti u redu. Ako ih kljukamo fungicidima (i decu antibioticima), vrlo je logicno da im skracujemo vek.
Pravi patriotizam je uzorati neoranu ledinu, posaditi voce, negovati ga, polivati i ubrati. Ako od toga i zaradimo, onda je nasa svrha potpuna. Sto se tice Bajatovica, molim te da ga ne pominjes na ovom forumu, da ne zagadjujemo atmosferu, koja nam je zdrava.
Puno pozdrava iz Novog Sada i Kursumlije (kao svoje prihvatam i jedno i drugo).

 

[Karalic]

Djansla, jedina recenica koja je vredna paznje... Bez ljutnje! Ostalo ne bih diskutovao, nije ovo forum za to!
Pozdrav od Karalica, koji je prepesacio sva sele u Kursumliji, od Perunike, preko Mackovca, Pepeljevca, pa Plocnika na Visoku...

 

[Djansla]

Ako kanis pobijediti, ne smijes izgubiti (Broj 1). Naravno da nema ljutnje, a drago mi je da si bio u tom prelepom kraju gde mi je imanje, onda znas o cemu sam govorio kada pricam o zdravoj sredini i zdravom vocu. Ako je za utehu, i ja tamo uglavnom idem peske, jer su putevi ocajni (drzava?).
Sa druge strane, postavicu krajem maja fotografije, pa neces verovati: dvogodisnje sadnice sljive posadjene u novembru prosle godine su cvetale. Ne puno, ali jesu. Sta je sa pricama da voce radja tek trece ili cetvrte godine?
Pozdrav svima na forumu.